PAMTITE ME PO PJESMAMA MOJIM

Ove pjesme su ispunile svoju misiju – bile su hitvoi, sad mogu mirnije. Sad one liče na mene, koji sam jedno vrijeme pristajao da budem igračka. – Duško Trifunović

Prva asocijacija pri pominjanju imena Duška Trifunovića kod većine su njegove pesme koje su postale poznate zahvaljujući velikim muzičkim imenima kao što su: Jadranka Stojaković, Neda Ukraden, Teška industrija, Zdravko Čolić, Vajta, Bijelo Dugme, Indexi, Arsen Dedić i mnogi drugi. Kada je početkom sedamdesetih počeo da sarađuje s muzičarima, Duško je već bio poznati i nagrađivani pesnik. Pod njegovim skutom stasala je talentovana ekipa mladih bosansko-hercegovačkih pesnika koje je nazvao sudbonosnim dečacima: Stevan Tontić, Ranko Risojević, Abdulah Sidran, Avdo Mujkić, Rajkov Petrov Nogo, Josip Osti i drugi. Kada su dečaci sazreli, okrenuo se novim klincima – muzičarima.

(…)

Često sam s Duškom pričao o njegovoj primenjenoj poeziji, a kada sam ga upitao da li zna koliko je njegovih pesama završilo na pločama ili fonotekama jugoslovenskih radio stanica, odgovorio je odrečno. Obećao sam mu da ću pokušati da im uđem u trag. Za njegova života prikupio sam oko 150 snimaka, o čemu je on s ponosom pričao u nekim intervjuima. U proteklih desetak godina pronašao sam još toliko. Siguran sam da su mi neke promakle, ali se nadam da ću im, možda uz vašu pomoć ući u trag. Pre ove, koju držite u rukama, objavljeno je nekoliko zbirki u kojima se nalaze Duškove pevane pesme („Tajna veza“, „Balade 1970–1990“, „Balade sa estrade“…), ali je u svakoj od njih, pored pevanih, i veliki broj onih koje muzičari nisu koristili.

(…) U knjizi se pored pop pesama nalaze i brojne dečije i angažovane pesme, koje je pisao po porudžbini, raznim povodima (Zimska olimpijada, Kongres SSO BiH…), kao i špice i songovi za radijske i TV emisije. S obzirom na to da je u nekoliko pesama potpisan kao koautor, i njih sam uvrstio u knjigu. Duškovi orginalni tekstvoi u knjizi pisani su ekavicom i ijekavicom, u zavisnosti od toga kako su ih izvođači pevali. – iz Predgovora



Popovica, 15. novembra 2015.

Bogomir Mijatović