Po rečima Pei Hsija sastavljača ovog dela, njegov zen učitelj Huang Po (VIII-IX vek) bio je treća generacija učenika Hui Nenga Šestog patrijarha zena. Dajući važnost jedino intuitivnom uvidu Najvišeg Vozila, koji se ne može izraziti rečima, Huang Po je samo podučavao doktrinu Jednog Uma, smatrajući da nema ničeg drugog da se poduči, da su um i materija prazni i da je lanac uzročnosti nekrećući. Um je poput Sunca koje putuje nebom i koje zrači veličanstvenu svetlost, nezaprljanu ni najmanjom trunkom prašine.
Poput toliko drugih mudraca, Huang Po je takođe savetovao: „Stvarnost je savršena čistota...
Bilo da govoriš ili samo trepćeš, neka to bude učinjeno u potpunom bestrašću i smirenosti.”
Smatrao je da neposrednom opažanju Istine prethodi potpuni prekid konceptualne misli.
