Proizvodi

20 dela – 10 knjiga u kutiji

Tvrdi povez

Zlatotisak

Šivenopreko 3.500 strana

1. Emanuil

2. Simboli i signali

3. Jedini čovekoljubac

4. Besede pod gorom

5. Iznad istoka i zapada

6. Vera svetih

7. Tumačenja

8. Teodul

9. Indijska pisma

10. Duhovne pouke

11. Rat i Biblija

12. Žetve gospodnje

13. Misionarska pisma

14. Religija Njegoševa

15. Carev zavet

16. Kroz tamnički prozor

17. Zemlja

18. Misli o dobru i zlu

19. Molitve na jezeru

20. Kasijana

Ljubav prema Bogu i želja da samo Njemu služi pokreću mladog princa Rastka da ostavi sve zemaljske počasti i slavu i da postane monah Sava. Upravo ta velika žrtva čini da Bog uslišava njegove molitve i čini ga čudotvorcem.
Svako čudo opisano u ovoj knjizi svedoči o velikoj snazi vere, dok bogate ikonične ilustracije dočaravaju zlatno doba srpske istorije — doba koje je takvo bilo upravo zahvaljujući Svetom Savi i njegovoj nesebičnoj ljubavi prema Bogu i svome narodu.

Za vreme Drugog svetskog rata, tokom 1941. i 1942. godine Sveti vladika Nikolaj je proveo u manastiru Ljubostinji skoro godinu i po dana, i u tom periodu su nastala neka od njegovih najznačajnijih dela: Teodul, Srpski narod kao Teodul, Srednji sistem, Indijska pisma, Mudra igumanija ljubostinjska, Stoslov o ljubavi, Zidanje Ljubostinje, kao i mnoge druge pesme i pesmice.

By publishing this work, our intention is to provide Indian readers proficient in the English language, as well as others, with an encounter with the significant and valuable literary legacy of Saint Nikola Velimirović.
He is an important figure in the history of the Serbian people and the Serbian Orthodox Church.
We highly recommend this book as a way to enrich your spirit and gain insight into important theological, philosophical, and spiritual ideas.
Through its reading, you will discover the role that religion has played in our people’s history. The goal is to strengthen and foster friendship between two geographically distant but spiritually close nations — Serbia and India.

Ovu izuzetno ilustrovanu knjigu za decu je, prema priči Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića „Jednom malom bati koji traži jednu božićnu priču“ iz knjige „Misionarska pisma“, priredio internacionalno poznati strip crtač i ilustrator Dragan Lazarević - De Lazare.
Sveti Vladika Nikolaj priča priču koju je čuo u Svetoj Zemlji o veri i hrabrosti malog pastira Davida, koji će nešto kasnije postati najpoznatiji Car u dugoj istoriji jevrejskog naroda. Kako se David borio protiv lavova, kako ga je napala ogromna zmija, kako ga je Bog zbog njegove snažne vere i molitve spasao iz bezizlazne situacije, i kako mu se David odužio kada je postao Car saznaćete u ovoj izuzetnoj knjizi.
U knjizi pored ostalog možete naći i ukratko o životu Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića, kao i savete deci i njegovu poznatu „Molitvu za decu“.

Na stranicama ove knjige čitaoci će pronaći odgovore na mnogo pitanja, otkriće nove istine o sebi i drugima, o prijateljima i neprijateljima, o veri i neveri, ali i naučiće da je moguće savladati slabosti i osnažiti vrline. Svi zapisi vladike
Nikolaja Velimirovića uveravaju nas u to da su reči
lekovite kad izviru iz dubine duše onoga koji je spoznao mudrost.
Besede Nikolaja Velimirovića i danas osvetljavaju pučinu života poput svetionika i pokazuju pravac u kojem bi svako od nas trebalo da usmeri svoju malu barku. Zbog toga je nazivan
i Novi Zlatousti.

Niko do danas nije, kao Nikolaj, toliko duboko prodro u Njegoševu dušu, i tako svestrano i temeljno proučio i dočarao duh i natčovečansku pamet ovog cetinjskog gorostasa. Do pojave ove studije Njegoš je bio nedovoljno ispitani rudnik neotkrivenih dragocenih duhovnih blaga. Neki naši književnici pokušavali su samo da opišu pesnički nedostižni talenat autora „Gorskog vijenca“. O Njegošu pak kao o misliocu i filozofu vrlo malo se pisalo, a o njemu kao religioznom geniju, ni malo. Ove nedostatke dopunjuje „Religija Njegoševa“.
Nikolaj dočarava kakvu je strahovitu i nečuvenu borbu Njegoš imao sa samim sobom, sa svetom i prirodom: kako su ga raspinjali napori da otkrije suštinu bića Božjeg, prirode i čoveka: i cilj njihovog bitisanja.

.

U istoriji srpskog naroda, njegove crkve i duhovnosti, posebno mesto zauzima sveti vladika Nikolaj Velimirović, episkop žički i ohridski, duhovni otac i prosvetitelj Srba, čovek čije je delo bilo daleko iznad vremena u kome je živeo, a ideje i misli putokazi srpskom narodu u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

U istoriji srpskog naroda, njegove crkve i duhovnosti, posebno mesto zauzima sveti vladika Nikolaj Velimirović, episkop žički i ohridski, duhovni otac i prosvetitelj Srba, čovek čije je delo bilo daleko iznad vremena u kome je živeo, a ideje i misli putokazi srpskom narodu u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

“Blago onima koji čitaju ovu knjigu u danima muka, jer će utehu naći; i blago onima koji je čitaju u danima sreće, jer će se blagovremeno naoružati za dane muke, neizbežne za svakog smrtnika”…

Kroz različite kratke forme vladika smešta čoveka u probleme svakodnevnice, sa osvrtom na prolaznost zemaljskog života i budnu misao na večni život. On pokazuje razumevanje za slabosti i mane čovekove, te nas uči kako da ih savladamo. Putokazi srpskom narodu u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
“Najveći srpski greh, onaj iz koga kasnije proizlazi sve zlo, sva strava i užas naše istorije i svakodnevice, jeste nestrpljenje”.
“Nije dovoljna samo jačina volje, niti samo jačina osećanja, niti samo jačina uma. Niti je sve ovo ukupno dovoljno bez svetlog cilja. Šta vredi atletu brzina nogu i jačina pluća, ako se svak u strahu sklanja od njega i ako niko ne želi pomoć njegovu?

Sve silne i burne stihije prirodne, obučene u mrak noćni, ispunjavaju putnika strahom. No, kad ih jutarnje Sunce osvetli, putnik se prijatelji s njima. Takvi su i takozvani jaki duhovi. Obučeni u tamu egoizma i sujete oni su strašilo i ljudima i prirodi oko sebe. No, kada se osvetle božanskom svetlošću, oni postaju istočnik radosti za sve oko sebe. Jači je grad od kiše, ali zato ipak grad nema prijatelja na zemlji”.
“Naše oči, same po sebi, vide onoliko koliko i naše naočari. Naše uši, same po sebi, čuju onoliko koliko i metalna slušalica na njima. Naš jezik, sam po sebi, govori onoliko koliko i klatno u zvonu. No, zato što naša duša vidi, oči naše vide. I zato što duša čuje, uši čuju. I zato što duša nosi smisao, jezik govori smisleno. Da su oči naše kao jezero, bez duše one bi videle kao i jezero što vidi. Da su uši naše kao pećine, bez duše bi one čule koliko i pećine čuju. Da je jezik naš zvučan kao klatno u zvona, bez duše on bi govorio koliko i klatno govori”.