Antunešov junak, povratnik iz kolonijalnog rata, takođe lekar, i piščev vršnjak, svedoči o vlastitom, ali i kolektivnom iskustvu čitave jedne generacije od blizu milion i po ljudi koji su upotrebljeni kao statisti u krvavoj drami istinskog „živog teatra“ čiji su scenaristi i reditelji ostali daleko od poprišta tragičnih dešavanja.To svojevrsno svedočanstvo (i svedočenje) glavnog junaka ne doživljavamo kao spontano izlaganje koje nastaje u trenutku pripovedanja, već kao visoko stilizovanu, prethodno uobličenu i zaokruženu priču, koju je pripovedač odavno ispričao samom sebi i sad je opsesivno ponavlja, s namerom da sebe kazni a drugima uskrati pravo na zaborav.U čemu je krivica Antunešovog junaka i za šta on sebe optužuje? Iako je u rat otišao „po sili zakona“ i mimo svoje volje, a uz to još i u svojstvu lekara a ne običnog vojnika, on unapred i principijelno odbacuje ulogu „nevine žrtve“, smatrajući da i samo pristajanje podrazumeva saučestvovanje i da je mirenje sa zlom, bez obzira na svu indignaciju, takođe zlo.
| Karakteristika |
Vrednost |
| Kategorija |
ROMAN
|
| Autor |
Antonio Lobo Antunes
|
| Težina specifikacija |
0.5 kg |
| Izdavač |
PAIDEIA |
| Pismo |
Latinica |
| Povez |
Broš |
| Godina | 2014 |
| Format | 13x20 |
| Strana | 137 |
