SINGULARNOST

U neimenovanom primorskom gradu, preplavljenom izbeglicama i podeljenom na bogate i siromašne zone, majka iz raseljene porodice, lutajući ka litici, očajnički doziva ime svoje nestale kćerke. Njena potraga traje sve dok je bol ne savlada i, iscrpljena, ne završi u morskoj provaliji. Preostala deca koju je ostavila za sobom sada su siročad. Tragediji prisustvuje druga žena — trudnica iz dalekog grada – koja će kasnije, boreći se s gubicima iz prošlosti, odbijati da rodi svoje mrtvo dete, verujući da, dokle god ga nosi u sebi, ono nije u potpunosti izgubljeno.

Isprepleten između ovih narativa, cirkularne kompozicije, roman tematizuje majčinstvo, raseljenost i traumu provučene kroz filter „crne rupe tuge”, gde iskustva teže ka singularnosti. Balsam Karam vešto prepliće vremena i identitete. Deca, jedini likovi sa imenima, stoje kao posveta stradalima. Singularnost Balsam Karam govori o gubitku i čežnji – o majci koja nedostaje svojoj deci, o deci koja nedostaju majci i o svima kojima nedostaje sopstvena zemlja dok pokušavaju da osete tlo nove domovine pod nogama.
oslovljava nevidljivo i nepriznato u svakodnev nom femininom iskustvu i postaje glasnogo- vornik ženske perspektive, senzibiliteta i načina razmišljanja. Prava tema ovih priča je ženstvo – ono što je paradigmatično za žensko postojanje, što nadilazi pojedinačne egzistencije i ulančava ih u niz svedočenja o tome šta znači biti žena. Nevelika zbirka priča obiluje brojnošću perspektiva, jer autorka život gleda širom otvorenih očiju i svojim pričama zaseca u rane slojevitog ženskog postojanja. Svetlana Kalezić stvaralački preobražava svakodnevne situacije u simbolička svedočanstva o proživljenom, proosećanom i shvaćenom, s lakoćom spaja tragično i komično, dramatično i svakodnevno, lirsko i dijaloško, pokazuje naličje posmatranih fenomena i govori o onome o čemu se retko ili nikako ne govori, a to, kako pokazuje ova raskošna zbirka priča, ni izdaleka nije seksualnost žene, već pre njena idiosinkratična osećajnost, ono što kultura tabuizira uravnilovkom ženskog identiteta – „žena-majka-domaćica”. U sve te uloge autorka proniče na originalan način, koji u čitaocu pobuđuje misao da se na tako prirodan način, možda, samo još diše."