IZASLANIK IZ LEVANTA

Roman „Izaslanik iz Levanta“ prati najbolju tradiciju istorijsko-avanturističke literature.

Vešto se koristeći tananošću ovog žanra, autorsko pero nas vodi ka vratima prošlosti iza kojih je, već više od tri veka, potonulo u zaborav, jedno sećanje ispunjeno romantikom i uzbuđenjima. Vreme podiže zavesu i čitalac postaje živi svedok doba kada se pravoslavni i katolički krst, kao dva mača vere, zajedno uspravljaju protiv oštrice polumeseca, koji preti da poseče vezu među njima i da islamu prokrči put ka srcu Evrope.

Iako okovani mrakom neželjenog jarma, balkanski narodi neumorno nastavljaju da naprežu um i snagu da bi pokidali lance. Ka Zapadu, Istoku, Vatikanu, Veneciji, Beču, Varšavi i Moskvi, ugnjeteni šalju svoju nadu, ne samo da bi dobili nezavisnost na poklon, već spremni i da se žrtvuju za tako svetao cilj. Žar sećanja, sa pokoljenja na pokoljenje, raspaljuje nadu na zgarištima njihove prošle dostojanstvenosti i slave. Grubih srca i nepokolebljivi, očevi i sinovi se bore i ginu u ime slobode, a gorke suze majki, sestara i voljenih, umivaju im krvave rane ponositom i gordom tugom.

I nikome od njih, ni Bugarima, ni Srbima, ili Crnogorcima, Bosancima, Hrvatima, Grcima, Vlasima, Albancima, nije potrebno da dokazuje svoje mesto i pravo na postojanje u ovom delu Starog kontinenta. Jer su njihovi preci hiljadama godina stvarali i širili znanje i kulturu, kao začetnici evropske civilizacije, ali i kao pokretačka snaga i tačka svetskog progresa u budućnosti.

Valentin Georgijev, književni kolumnista