Rutina svakodnevica spolja deluje spokojno, ali iznutra je obeležena prazninom koja postaje sve teža zbog uspomena na teško detinjstvo, čežnje za davno izgubljenom sestrom, bolnih misli o majci koja je u zatvoru i nemogućnosti da se otvori najbližima – čak i sopstvenom mužu. Oca nikada nije upoznala, ali kada on umre i ostavi joj u nasledstvo kuću kraj reke, Rute odlučuje da pobegne – iz grada, od ljudi, od same sebe.U očevom domu na obali reke, polako upoznaje komšije, ali najviše od svega – samu reku. Ona postaje njena simbolična sestra, uteha i saputnik. Taj beg nije samo potreba da se skloni, već i pokušaj da nauči kako da živi sa bolom koji u njoj traje već deset godina, od trenutka kada je nestala sestra.Ovo je roman u duhu nordijske književnosti, bogat opisima prirode i seoskog života, koji otkriva posebnu vezu između čoveka i prirode u presudnim trenucima života.
