ISUSOVO ŠKOLOVANJE

Kad putuješ brodom preko okeana, on ti opere sva sećanja i započneš potpuno novi život. To je tako. Nema ničega pre toga. Nema nikakve istorije. Brod pristane u luku, siđemo niz mostić i nađemo se u ovde i sad. Vreme počne da teče.
Priča ovog romana počinje u bezimenoj zemlji u kojoj svi govore španski i u koju izbeglice pristižu brodovima, dobijaju novo ime i identitet, i „očiste se“ od svih starih sećanja i veza. Isus iz naslova skreće nam pažnju na malog izbeglicu, siroče po imenu David, koga pod svoje okrilje uzme Simon, ozbiljni sredovečni muškarac, koji nije u potpunosti zadovoljan tim hrabrim novim svetom. David je – umnogome poput istorijskog Isusa – tako autoritativan i izričit, i tako tvrdoglav u svom odbacivanju sistema – istinski tajanstven lik. Simon, Davidova nova majka i njihova improvizovana porodica postanu ugroženi kada dečak, inače neobično intelektualno obdaren, počne da se odupire zvanično odobrenim metodama učenja...
U ovoj fascinantnoj alegorijskoj priči Kuci se vešto hvata u koštac s velikim pitanjima poput odrastanja, roditeljstva, neprestane borbe između intelekta i emocija, i odluke da živimo na svoj način.
Sa dozom humora i melodrame, Kuci razlaže hrišćanski mit i prepliće ga sa drugim, jednako moćnim poetičkim jezicima – Platonovim idejama o državi, budističkim učenjima, narodnim bajkama, začecima modernog romana, pitagorejskom mistikom brojeva. Ovaj roman lucidno ogoljava i same temelje književnosti, a mnoge scene imaju kvalitet minijaturnog Sokratovog dijaloga. Oslobođen književnih konvencija, Kuci piše ne da bi dao odgovore, već da bi postavljao pitanja.
„Kao i uvek, Kuci hipnotički vešto izmiče svakoj kategorizaciji... Ova lucidna, mistična i iznenađujuće duhovita gatka dugo će vam opsedati maštu.“
                                                                                               Independent
Dž. M. Kuci (John Maxwell Coetzee), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2003, jedan je od najznačajnijih savremenih romansijera. Rođen je u Kejptaunu 1940, gde je završio studije matematike i anglistike. Radio je kao programer u londonskom IBM-u, da bi se posle nekoliko godina konačno opredelio za literaturu. Magistrirao je s tezom o delu Forda Medoksa Forda, doktorirao na prozi Samjuela Beketa. Predavao je komparativnu književnost na Njujorškom univerzitetu i Univerzitetu u Kejptaunu, a kao gostujući profesor i na Harvardu, Stanfordu i Čikaškom univerzitetu. Objavio je pet tomova kritičkih eseja, kao i prevode proze i poezije sa holandskog na engleski. Iako poreklom i većim delom opusa pripada južnoafričkoj književnosti, od 2002. živi u australijskom gradu Adelaidi. Počev od 1974, objavio je niz kritički visokovrednovanih romana, koji su mu doneli brojna južnoafrička i međunarodna priznanja. Dodelom Bukerove nagrade romanu Sramota (1999) postao je prvi dvostruki laureat u istoriji ovog priznanja (Život i vremena Majkla K, Bukerova nagrada, 1983).