Proizvodi

Posle Isusovog detinjstva i Isusovog školovanja, Dž. M. Kuci završava svoju trilogiju novim remek-delom, Isusovom smrću.
David je izrastao u visokog desetogodišnjaka. Prirodno je talentovan za fudbal i voli da pika loptu s drugarima iz zgrade. Te utakmice obično prate njegov otac Simon i pas Bolivar. Njegova majka Ines radi u modnom butiku.
David i dalje postavlja mnogo pitanja. Na časovima plesa na Muzičkoj akademiji pleše onako kako želi. Odbija da radi aritmetiku i neće da čita nijednu knjigu sem Don Kihota.
Jednog dana, upravitelj obližnjeg sirotišta, doktor Hulio Fabrikante, pozove Davida i njegove drugare da sastave pravi fudbalski tim. David odluči da napusti Simona i Ines, i da ode da živi u Huliovom sirotištu. No, ne prođe dugo, a dečak se razboli od tajanstvene bolesti.
U Isusovoj smrti, Dž. M. Kuci nastavlja da istražuje smisao sveta lišenog uspomena ali zato prepunog pitanja. U ovoj fascinantnoj alegorijskoj priči Kuci se vešto hvata u koštac s velikim pitanjima poput odrastanja, roditeljstva, neprestane borbe između intelekta i emocija, i odluke da živimo na svoj način. Oslobođen književnih konvencija, Kuci piše ne da bi dao odgovore već da bi postavljao pitanja.

Ova važna, aktuelna i lucidna knjiga tekstova arapskih pisaca smelo zaranja u jedan od najvećih tabua modernog arapskog društva obraćajući se sa suptilnošću arapskim reformatorima i zainteresovanim čitaocima sa zapada.


Skrivena ljubav bavi se temom koju bi gotovo svi voleli da ignorišu - skreće pažnju na glasove muškaraca i žena koji se bore sa svojim identitetom u društvima u kojima su neprihvaćeni i često proganjani. Zanimljiva analiza skrivenih života arapskih seksulano marginalizovanih grupa otkriva nam nepoznatu stranu arapske kulture obavijene strogim zabranama.

Kroz prozno stvaralaštvo nekoliko generacija poznatih pisaca, poput nobelovca Nagiba Mahfuza i afirmisanih ili manje afirmisanih savremenih arapskih autora, upoznajemo se sa uznemirujućom slikom ljudi koji žive pritajenim, često tegobnim životima.

Uzbudljivi, vispreno napisani tekstovi razotkrivaju da, iako represivne predrasude i stereotipi i dalje vladaju, postoje i moguće su promene i tolerancija, jer kulturna, verska, etnička ili seksualna raznolikost sve više probijaju zidove patrijarhalnog i tradicionalnog okruženja.

O priređivaču:

MIROSLAV B. MITROVIĆ (1948, Beograd) diplomirani je arabista, bio je u diplomatskoj službi u Kuvajtu, 2002–2006, i Kairu, 2010–2014. U srpskim časopisima i periodici, kao i u časopisima bivših jugoslovenskih republika objavio je preko stotinu prevoda dela iz klasične i savremene arapske književnosti. S arapskog jezika je preveo knjigu Priče iz našeg kvarta Nagiba Mahfuza (Samizdat B92, 2008) i roman istog autora Srce noći (Albatros plus, 2016). Autor je separata „Izbor iz savremene sirijske književnosti za decu“ (1989), „Čarolije izdanaka pustinje“ (Arapska kratka priča, 2013), „Zapisi sa obala Nila“ (Egipatska kratka priča, 2014), „Miris cimeta” (Izbor iz proze savremenih arapskih književnica, 2016). Zastupljen je sa prevodima u antologijama Čarobni vrt (Antologija svetske umetničke bajke, 1999) i Tanjir pun reči (Majstori savremene svetske priče, 2012). Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije.

Binod Čodri je predsednik Čodri grupe (Chaudhary Group – CG Corp Global), multinacionalnog konglomerata s portfoliom od preko 122 kompanije na pet kontinenata i sedamdeset šest uglednih brendova na globalnom tržištu. Međunarodni ugled u industriji robe široke potrošnje ostvario je kao čovek koji stoji iza Vai Vai (Wai Wai) nudli, najčuvenijeg brenda Čodri grupe. Njegovi ostali poslovni interesi su elektronika, hotelijerstvo, infrastruktura, obrazovanje, telekomunikacije i nekretnine. Godine 2013. postao je prvi nepalski preduzetnik uvršten na Forbsovu listu dolarskih milijardera. Strast s kojom prilazi razvoju svoje kompanije, uprkos teškim izazovima s kojima se susreće, neiscrpna je. Gospodina Čodrija smatraju najvećim filantropom u Nepalu.
Ova autobiografija, koja je brzo postala bestseler, kazuje iz prve ruke priču o inspirativnom uspehu Binoda Čodrija.

„Priča gospodina Čodrija uči nas kako da snove pretvorimo u stvarnost i predstavlja obavezno štivo za sve buduće preduzetnike.“
Bidija Devi Bandari, predsednica Nepala

„U Nepalu postoji čovek koji živi i diše za to da doprinese boljem životu svoje zemlje i svojih sunarodnika. Ova autobiografija je izuzetna priča o životu tog čoveka.“
Majk Perlis, generalni direktor Forbes Media LLC

Posle izvanrednog romana Kako vojnik popravlja gramofon Saša Stanišić je postao zvezda nemačke i međunarodne literarne scene. Usledio je njegov roman Pred svetkovinu, koji je na Sajmu knjiga u Lajpcigu osvojio prestižnu nagradu za najbolju beletristiku, a zatim zbirka priča Klopkari.
“Priče koje pričam, teme kojima se bavim i jezik koji odaberem uzvraćaju udarac meni kao autoru i osobi. Ja sam deo sveta koji stvaram sam za sebe. On me emotivno dotiče, podseća na stvari koje su mi nekada bile važne. Tako i ja postajem igračka jezika”, kaže Saša Stanišić o svom stvaralaštvu. 
Klopkari su zbirka priča o ljudima koji postavljaju zamke – o klopkarima u ratu i miru, u igri – o prevarama i trikovima, hrabrosti i duhovitosti… Stanišić je, na poseban način, i sam klopkar. Njegov jezik je poseban. Čitalac može da uživa u njegovom poigravanju formom, u razigranosti kroz životne teme koje vešto varira: samoća, izbeglištvo, otuđenje… U ovoj knjizi Stanišić je pokazao stilski napredak. Kroz 12 priča u zbirci, čitaoci će saznati još više o autoru, kroz pojedinačne narative, bezuslovnu empatiju sa likovima, dinamične odnose.

Kritičari Stanišića smatraju jednim od najznačajnijih svetskih savremenih mladih pisaca i slažu se u jednom: knjigu Klopkari krasi neverovatna raznolikost glasova, stilska širina, lingvistička virtuoznost, suptilan humor i blagi melanholični tonovi.
Ko god voli da čita o tome kako se nekada slušao džez, uglavnom se osmehujući sanjalački, njišući glavom u ritmu – odnosno, ko god uživa da se nađe u muzičko-ritmičkom njihanju dok čita – biće na pravom mestu u zbirci kratkih priča Saše Stanišića Klopkari.
„Svaka treća rečenica zahteva da bude podvučena, jer je retko upečatljiva, ushićeno duhovita i očaravajuće originalna.”
Der Tagesspiegel

„Ovo je velika književnost – autentična, višestruka i ekscentrična. ”
NDR Kulturjournal


Biografija:
Saša Stanišić rođen je 1978. godine u Višegradu, u Bosni i Hercegovini. Kao četrnaestogodišnjak je s porodicom napustio rodni grad bežeći od ratnih razaranja, i preselio se u Hajdelberg, u Nemačkoj. Od 2004. do 2006. studirao je na Nemačkom fakultetu za književno stvaralaštvo u Lajpcigu (Deutsches Literaturinstitut Leipzig). Književnu stipendiju Grada Graca dobio je 2007, a u Gracu je 2008. premijerno izvedena i pozorišna adaptacija njegovog romana. Za jedno od poglavlja romana Kako vojnik popravlja gramofon Stanišić je dobio nagradu publike na takmičenju „Ingeborg Bahman“. Ovo delo je bilo u užem izboru za Nemačku književnu nagradu 2006, a 2007. dobio je Nagradu grada Bremena za podsticaj umetničkom stvaralaštvu, a 2008. nagrade „Adelbert von Chamisso“ i „Heimito von Doderer“. Osim romana, Stanišić na nemačkom jeziku piše poetske tekstove, eseje i kratke priče. Za svoj roman Vor dem Fest (Pred svetkovinu) dobio je 2014. godine nagradu za najbolju knjigu Sajma knjiga u Lajpcigu.
Sve knjige Saše Stanišića na srpskom jeziku objavio je Samizdat B92.

Antonio Fransisko Bonfim Lopes bio je vredan čovek i mladi otac pre nego što je postao kralj Rosinje, najveće favele u Riju, šef narko-kartela i možda najtraženiji kriminalac u Brazilu, poznat pod imenom Nem.
Nemezis je fascinantan dokument o Nemovom usponu, uticaju na anarhičnu, odmetničku kulturu i, naposletku, o njegovom sunovratu. Pošto nije imao novca da plati lečenje bolesne kćerkice, dvadesetčetvorogodišnji Nem bio je primoran da ga pozajmi od lokalnog mafijaša, a ta odluka ga je nepovratno uvukla u kriminalno podzemlje Rija. U narednih šesnaest godina, uspinjući se kroz hijerarhiju, Nem će pokušati da donese napredak i pravdu gradu u kom gospodare bande i beda.
Nastala na osnovu višegodišnjih Glenijevih ličnih razgovora i ispričana s mnogo ljudskosti i topline, ova knjiga je hrabro, dramatično istraživanje uspona jednog kralja zločina u Riju i nečovečnih uslova života u faveli.

„…Glenijeva tiho ispričana priča, koja objašnjava zašto policija ne sme tek tako da se stušti na favelu i uhapsi glavnog gazdu, i kako jedan ulični stražar i, pre svega, pametni mladi Brazilac s bolesnom bebom, može da se preobrazi u kralja zločina, predstavlja vrhunsko spisateljsko umeće.“
The New York Times Book Review

„Fascinantno zalaženje u zastrašujuće brazilsko podzemlje, gde se uvek igra na sve ili ništa… Nemezis se čita poput brzog trilera.“
Sunday Times

„Prava šekspirovska povest o pedeset godina organizovanog kriminala, koja uspeva da bude intimna i zastrašujuća u isti mah… Gleni ne samo da piše knjige – on ih živi.“
Observer
„Neverovatno zanimljiva kriminalna istorija grada koji je postao sinonim za bezakonje isto kao i za sambu.“

The Economist

U romanu Sa druge strane Nadežda Krulj ostvarila je visok nivo umetničkog izraza zahvaljujući,pre svega,bogatstvu jezika kojim je roman napisan, snažnoj leksici i zrelim, fino nijansiranim rečenicama. Ovo se delo po svojoj literarnoj snazi i lepoti, pismenosti i stilu jasno izdvojilo među svim ostalim radovima pristiglimna drugi konkurs „Mladi književni supertalenti“. Reč je o izuzetno maštovitom romanu, nadahnutoj priči sa duhovitim dijalozima, koji prožimaju ozbiljnu temu: čovekova unutrašnja borba sa samim sobom. Ovo je knjiga kojaće čitaoca odvestiu trajnu, nezaboravnu avanturu.

Edicija „Mladi književni supertalenti“ promoviše dela izuzetno mladih autora čiji je spisateljski talenat vanserijski. U ovoj ediciji objavljuju se tri romana godišnje koja su delo tri mlada autora (od 12 do 18 godina), čiji književni talenat i stvaralačka zrelost nadrastaju njihove godine.

Asfalt prekomorac je politička satira, a svi likovi u ovom romanu su, iako u moštvu izmišljenih situacija, inspirisani stvarnim ličnostima. Glavni junak je opštinski vozač, a radnja se dešava u u moralno posrnuloj Prikuriji. Likovi su izuzetno duhovito karikirani, pa i pored toga što su međusobno konfrontirani, oni su neprekidno upućeni jedni na druge u svojim porocima, brojnim aferama, osvetama i korupciji. U svom veštom pripovedanju, Danijel kolokvijalnim govorom svojih junaka nemilosrdno ukazuje na sveopštu banalizaciju i degradaciju života, a njihovu pohlepu i svaku drugu moralnu izopačenost često dovodi do paradoksalnog i grotesknog.

Danijel Ćorović rođen je 2000. godine u Užicu. Odličan je učenik OŠ „Sveti Sava“ u Bajinoj Bašti. Autor je tri knjige: Poštareve priče (KOS, 2011), Crveno svetlo (KOS, 2012) i Žuto svetlo (KOS 2014). Za Poštareve priče nagrađen je drugom nagradom „Dositejevo pero“ 2012. Predstava „Crveno svetlo“, koja je urađena po Danijelovoj knjizi, u izvođenju dečje dramske trupe Ustanove „Kultura“ iz Bajine Bašte, pobedila je u junu 2014. na 23. međurepubličkoj smotri dečjeg dramskog stvaralaštva u Priboju. Danijel je za kratke priče nagrađivan nagradom „Gordana Brajović“ 2009, 2011, 2013. i 2014. godine. Omiljeni pisac mu je Džordž Orvel.

Kroz intimnu istoriju propadanja jedne porodice Senčin opisuje degradaciju čoveka suočenog sa golim preživljavanjem i degradaciju ruskog sela. Kada se Jeltiševi, otac kapetan policije, majka bibliotekar i bezvoljni i nezaposleni sin presele iz grada u zabačeno rusko selo, rusku pustaru, njihov život vrtoglavo ide ka dnu u svakom smislu. Nada da je sve privremeno i da će se izvući polako se ali sigurno gubi jednako kako i likovi gube sebe. Porodica Jeltiševih je stvarna, kaže pisac romana Roman Senčin.

Navid Kermani je svoja razmišljanja o miltikuturnom društvu u ovom svom delu zgusnuo u istinski polemički spis. Ko se protiv neprijatelja otvorenog društva bori na taj način što se odriče otvorenosti sopstvene kulture unapred gubi bitku, ističe Kermani.

Ovu tvrdnju treba shvatiti kao apel, i to kao apel upućen svim stranama. Svaki je identitet, i nemački, i evropski, i hrišćanski i muslimanski, neuporedivo složeniji i ambivalentniji nego što se na prvi pogled čini. Ako ništa drugo, bilo bi izuzetno monotono kada bismo, pristavši da prihvatimo samo jedan od njih, svejedno koji, odbacili sve druge.