STARAC I JEDNOOKI

Debitanski roman Sare Bom fascinantna je priča između straha i uzbuđenja, svesti i podsvesnih lutanja, savremenice i sećanja; priča o neobičnom prijateljstvu pedesetogodišnjeg čoveka sa psom koji kao sasvim slučajni saputnik, ubrzo postaje osnovni simbolički stožer svih identitetskih metamorfoza koje junak romana proživljava.
Izolovan od sveta realnosti, a u sopstvenoj samoći izgubljen u potrazi za samim sobom, on pronalazi alternativni život u svetu knjiga. Takvu harmoniju unutrašnje tišine remeti pojava čudnog jednookog pratioca, psa čija ga sudbina iznova retrospektivno vraća na dobropoznate puteve detinjstva, u oživljene uspomene na oca i njegovu smrt, na sve surovosti i teskobe sveta u kojem smo „uvek uplašeni“.
Osakaćeni pas čak postaje projekcija želja naratora, ali i svih njegovih padova, gubitaka i omalovaženih ciljeva, ona transcendencija samoga sebe u oblast radikalne identifikacije. Tako i pas i čovek zapravo jesu „autsajderi“ u klaustrofobičnoj zajednici iscrpljeni tugom i strahom. U jednom od mnogobrojnih ispovednih pasaža, protagonista izgovara: „Spolja smo i dalje onako crni i kvrgavi kako nas je priroda načinila. Ali iznutra, ja se nekako osećam drugačije. Osećam se kao da sam poživotinjio. Sada je u meni neobuzdanost koja je počela sa tobom”.
Neizvesnost, nemir i strah, kako navodi kritika, obiluju ovim romanom, ali može se reći da ova knjiga veliča jednu od danas možda sve više izgubljenih vrednosti, a to je empatija, koja se u potresnim kolažima o odnosu ljudskog i  (ne slučajno) životinjskog bića, uzdiže kao poezija senzornog iskustva i ogoljeni portret duše – neponovljivim jezikom Sare Bom u svim svojim zbunjujućim lepotama.
Sara Bom (1984, Lankašir) irska je autorka mlađe generacije. Dobitnica je više književnih priznanja u Irskoj i Engleskoj, a njen prvi roman Starac i Jednooki (2015) za kratko vreme osvojio je čitalačku publiku širom sveta, dobivši nekoliko književnih nagrada. Dve godine kasnije, objavila je i svoj drugi roman Utabana staza.