Jedan kratki, naizgled bezazleni telefonski poziv postao je simbol straha u totalitarnim režimima. U junu 1934. godine, na vrhuncu političkih čistki, Staljin je pozvao Borisa Pasternaka. Razgovor je trajao svega nekoliko minuta, ali se o njemu govori već decenijama. U poslednjoj knjizi koju je objavio, klasik evropske književnosti Ismail Kadare odgoneta šta je tada moglo biti rečeno kroz trinaest varijanti ovog telefonskog razgovora. Tragajući za njim, Kadare ispisuje uzbudljiv roman o prirodi vlasti, strahu i odgovornosti umetnika. Kroz preciznu analizu dokumenata i snažnu književnu imaginaciju, on u ovoj knjizi pokazuje kako jedan kratak susret može postati metafora sistema u kom je svaka reč opasna, a ćutanje nekada sudbonosno.
Diktatorov poziv nije samo pripovest o jednom telefonskom razgovoru, on je pre svega priča o sudbini umetnika u vremenu diktature, ali i o granici između hrabrosti i opreza, istine i preživljavanja.
„Ono što postepeno postaje jasno jeste da Kadare koristi razgovor Staljina i Pasternaka kao metaforu da bi istraživao prirodu tiranije i međusobni uticaj između političke i umetničke moći. Diktatorov poziv je provokativno razmatranje odnosa između pisaca i tiranije...“
Rebeka Abrams, Financial Times
O autoru:
Ismail Kadare rođen je 1936. godine u Đirokastri. Odrastao je u liberalnoj građanskoj porodici. Studirao je književnost u Tirani i Moskvi. Početkom šezdesetih počeo je da radi kao novinar u albanskim medijima. Debituje 1963. romanom General mrtve vojske. Roman je doživeo veliki uspeh u Albaniji, a ubrzo biva preveden na brojne svetske jezike. I danas je najtiražniji albanski roman svih vremena. Po motivima ove knjige snimljena su čak tri igrana filma. Najveći uspeh doživela je filmska adaptacija u kojoj glavnu ulogu tumači Marčelo Mastrojani. Sledi niz romana, drama, knjiga priča, eseja i poezije. Posebnu se ističu knjige Hronika u kamenu (1971), Most na tri luka (1978), Palata snova (1981), Piramida (1992), Razgovor o brilijantima jednog decembarskog popodneva (2013)... Odlazi iz Albanije 1990, dobijajući azil u Francuskoj. Preminuo je 2024. u Tirani. Dobitnik je niza prestižnih priznanja, među kojima su Međunarodna Bukerova nagrada (2004), Nagrada princa od Asturije (2009), Legija časti (2016), Međunarodna nagrada za književnost Nojštat (2020)... Bio je član Francuske akademije moralnih i političkih nauka, Berlinske akademije za umetnost i Albanske akademije. Smatra se jednim od najznačajnijih evropskih književnih stvaralaca XX i XXI veka.
