LUJ ILI JAHANJE NA KORNJAČI

Ovaj Hugentoblerov roman posvećen je jednom švajcarskom pustolovu iz 19. veka, Luju de Rušmonu čija je knjiga postala bestseler, ali istovremeno i medijski skandal i fejk njuz 19. veka, budući da je njegovu pustolovnu priču većina novinara tog doba proglasila izmišljotinom.
 
Inspirisan ovom ličnošću, autor ispisuje rukopis koji je mnogo više od pikarskog i avanturističkog romana o jednom prevarantu. Autor je u biografsku priču o Luju de Ružmonu utkao i diskurs o odnosu izmeœu istine i književnosti, slikajući ondašnju medijsku pompu i globalni novinarski rat potkraj 19. veka.
 
Svog protagonistu Luja autor ne prikazuje kao „običnog” lažova i hipohondra, već kao oprečnog i kompleksnog antijunaka koji koristi vatromet svoje mašte ne bi li relativizovao odnos izmeœu istine i izmišljotine. Roman time prerasta društvene okvire 19. veka i pretvara se u aluziju na senzacionalističku glad našeg multimedijalnog digitalnog doba. Kroz blazirano londonsko društvo onog vremena, gladno kratkoročnih senzacija, autor ukazuje i na globalnu površnost savremene medijske palanke.
 
Autor znalački gradi višeslojni psihogram i krajnje ambivalentni karakter svog antiheroja: Luj je ekscentrik, narcis, sebičnjak, patološki lažov, šarmantni egomanijak, hedonista, vagabond, sociopata, individualista, slobodoumni osobenjak nesposoban za dublje emotivne veze, empatiju i društvene interakcije, koji će pred kraj života skončati usamljen i u siromaštvu propovedajući skromnost i odricanje od materijalnih dobara. U isti mah, Lujev karakter je donekle izbalansiran njegovom nepatvorenom nežnošću i dubokom emocijom koju pokazuje jedino prema svojoj kćeri, začetoj sa jednom pripadnicom Aboridžina.
 
Luj na taj način postaje i metafora civilizovanog društva, uvek gladnog senzacionalnih individua spremnih da raskrinkaju društveno licemerje i svojim životom zbace udobne okove društvenih konvencija, da bi zatim iste te ličnosti kaznilo za njihovu hrabrost, beskompromisnost i sklonost ka fantaziji.