Život ljudi zavisio je od bogova i njihove volje. Bogovi su bili oličenja prastarih sila koje se mogu umilostiviti samo prinošenjem žrtava. Ali je sudbinom ljudi upravljala Fortuna, koju su predstavljali s rogom obilja u ruci. Fortuna je bila prevrtljiva boginja, i Rimljani su se trudili da je umilostive odlazeći u njene hramove i prinoseći joj žrtve. Ona je volela rimski narod i ostala mu verna i onda je na zemlji nastalo zlatno doba, kad su bogovi još uvek boravili među ljudima, ali kad su i sami ljudi, zbog svojih velikih zasluga, mogli da postanu bogovi.
