Esej o žrtvovanju Anrija Ibera i Marsela Mosa predstavlja dragulj časopisa Année, i govori o temi koja je od velikog značaja, temi koja je centralna u studijama komparativne religije. Pokušaji Robertsona Smita u evolucionim rekonstrukcijama bili su pomućeni greškama i pogrešnim predstavama. Međutim, nesumnjivo je bio u pravu u tvrdnjama da je sacrificium osnovni obred u antičkim (i primitivnim) religijama, kao i u tvrdnji da je, budući da je žrtvovanje tako opšta institucija, potrebno tražiti njeno opšte značenje u okvirima opštega objašnjenja. Literatura o žrtvovanju je bogata, ali sociološki i socioantropološki prilozi u njoj su malobrojni. Ovo je svakako jedan od najznačajnijih među njima. Smatram njegove zaključke o mističnom jedinstvu društvenih grupa – koji su jasno pod uticajem Robertson Smitove ideje o semitskim bogovima kao odrazima, simbolima – poprilično neuverljivima; no kao studija strukture, može se čak reći i gramatike obreda žtrvovanja, Esej je izvanredan. Iako ne mogu da komentarišem detalje vedskih i jevrejskih žrtvovanja o kojima autori pišu, zamišljeno je da su oni generalno primenljivi na sve obrede žrtvovanja – ili barem na sva krvna žrtvovanja – svuda i uvek. Stoga po značaju prevazilaze ove dve kulture iz kojih su dati dokazi uzeti.
E. E. Evans-Pričard
.png){kind=logo}
