VEROVATNO SIGURNO

U svetu u kojem algoritmi, mediji i društvene mreže svakodnevno prepravljaju našu sliku stvarnosti, Moć percepcije – kada stvarnost izgubi bitku razotkriva kako nastaju paralelne istine, kako se emocija pretvara u dokaz, a narativ u zamenu za realnost. Knjiga pokazuje na koji način se naš um, navike i digitalno okruženje koriste da bismo poverovali u ono što je ubedljivo, a ne u ono što je tačno.

Knjiga ne nudi utešne odgovore, već jasno strukturisanu analizu i skup principa „perceptivne pismenosti“ – kako da prepoznamo manipulaciju, sačuvamo autonomiju mišljenja i obnovimo minimalan konsenzus oko činjenica.

Ovo je knjiga za sve koji žele da razumeju kako se danas proizvodi saglasnost, kako se ruši zajednički svet činjenica i kako se (još uvek) može braniti lična sloboda prosuđivanja. I za sve one koji ne pristaju da im istinu određuje algoritam, da im mišljenje zamenjuju tuđi narativi i da odustanu od razlike između onoga što je ubedljivo i onoga što je stvarno.

Snažna i provokativna sociološka studija koja kroz kritičku analizu savremenog društva, kapitalizma i globalizacije povezuje teoriju, etiku i duhovno preispitivanje. Knjiga koja ne nudi jednostavne odgovore, već podstiče na dublje razmišljanje o vremenu u kom živimo.
Knjiga koja otvara ključna pitanja savremenog čoveka i potvrđuje Arsića kao jednog od najznačajnijih domaćih dramskih pisaca.

Fenomen granica je, ne samo u Srbiji, već i u celom svetu, aktuelniji nego ikada. Iako živimo u vremenu u kom su granice nedavno bile proglašene suvišnim i provizornim, nagli priliv migranata, međugranični sporovi i Damoklov mač separacije, koji visi nad glavama nemalog broja evropskih i neevropskih multietničkih i multireligijski strukturiranih  društava, učinili su granicu, kao fenomen, veoma aktuelnom ne samo na političkom i vojnom, nego i na ekonomskom i kulturnom planu.

Mozgovi naše dece bombardovani su sve većom količinom smeća. Razvijaju sve manje istinskih prijateljstava sa vršnjacima i veze sa prirodom. Ograničenja tokom korone su dodatno povećala konzumaciju medija. Video-snimci, igre, i pre svega internet mogu se opisati kao najveće deponije smeća na svetu. Dečje sobe možda ostaju čiste, ali njihovi mozgovi se sve više pune otpadom, do te mere da danas psiholozi i stručnjaci za istraživanje mozga više nego ikad pritiskaju dugme za alarm.

Ova knjiga predstavlja istoriju srpsko – hrvatskih odnosa od druge polovine 19. do prve polovine 20. veka. To je 65 godina sukoba i žestokih političkih borbi, ali i godina koje su sa sobom donele saradnju, zajedničke snove i ideale. U vrtlogu nacionalnih borbi našli su se Stjepan Radić i Svetozar Pribićević, a njihovi odnosi prema onoj drugoj naciji ključni su za razumevanje i njihovog vremena i decenija koje su ispratile 20. vek.

Karl Manhajm i sociologija znanja kao samorefleksija društvenih nauka! Ova knjiga je nastala iz dva razloga. Prvi je proistekao iz neophodnosti samorefleksije društvene nauke nakon pada Berlinskog zida i marksizma što predstavlja značajno pitanje za naučno-filozofsku zajednicu Istočne Evrope. Drugi razlog je u nameri da se ispravi poništavanje ili skrivanje problema koji je sadržan u delu Karla Manhajma "Ideologija i utopija (1929)".

Knjiga Toksični odnosi ima za cilj da čitaocu pomogne da razvije poverenje u sebe, uprkos toksičnim odnosima koji putem različitih oblika manipulacije sve to ruše.

U knjizi su navedeni primeri osoba koje su prošle put izlaska iz toksičnih odnosa, kao i umetnička dela u kojima se prepoznaju likovi sa psihopatskim osobinama. Puna je sistematično prikazanih i realno primenjivih korisnih saveta koji proizlaze iz prakse i rada sa ljudima.

Toksični odnosi autora Radmila Bodiroge sveobuhvatni je vodič koji integriše teorijsko znanje sa praktičnim iskustvom za sve koji žele da prošire i prodube put izlaska iz toksičnih odnosa i izgrade zdrave odnose.

Jedno od posebnih obeležja modernog sveta, uočava francuski mislilac i ezoterik Rene Genon u svom delu Kriza modernog sveta jeste raskol do koga je došlo između Istoka i Zapada. Podela je opravdana i „ne može se ozbiljno dovesti u sumnju“. Istina je da su oduvek postojale brojne i različite civilizacije, koje su se razvijale na sebi svojstven način. „Razlika“, međutim, ne znači i „suprotnost“: između veoma različitih civilizacija mogu postojati istovetnosti, „s obzirom na to da sve počivaju na istim temeljnim principima i predstavljaju tek njihove primene uslovljene različitim okolnostima“.

Knjiga HOMO ECRANIS namijenjena je kako stručnoj, tako i laičkoj javnosti, posebno mladoj populaciji s kojom su, ujedno, saradnja i razgovor najinspirativniji, posebno u kontekstu izazova koje „hipermedijirano društvo nosi“. ." Homo ecranis, naime, kroz širi kulturni, zapravo holistički, pristup medijima otvara nekoliko pitanja o njihovoj ulozi u društvu (u procesu socijalizacije, „prevrednovanja“ društvenih normi, etičkih i estetskih standarda, tj. uticaj medija na dekonstrukciju identiteta), aktuelna kultura spektakla, problem manipulacije u medijima, medijska (ne)pismenost itd.

XXI vek (Knj. 1 i Knj. 2) Stanka Crnobrnje je izuzetno delo koje kroz više od 135 autorskih tekstova istražuje najrazličitije aspekte savremenog društva, kulture, politike i tehnologije. Kroz oštroumne i provokativne analize, autor nas vodi kroz teme koje osvetljavaju složenost i kontradikcije modernog sveta, od koncepta postdemokratije i digitalnog fašizma do uticaja kapitalizma na kulturu i ekologiju. Ova zbirka tekstova pruža uvid u fenomene poput „kapitalističkog socrealizma“, „kulturne filozofije“ i „digitalnih plaćenika“, dok se bavi i univerzalnim pitanjima ljubavi, identiteta i budućnosti ljudske civilizacije. Crnobrnja preispituje ključne događaje i ideje koje oblikuju XXI vek, uključujući manipulaciju u digitalnom dobu, kult ličnosti, ekologiju i ulogu tehnologije u transformaciji društva. Svojim britkim stilom i dubokim uvidima, autor otvara prostor za dijalog o pravcu u kojem svet ide, pozivajući čitaoce na promišljanje i akciju. „XXI vek“ nije samo kolekcija tekstova već i mozaik savremene stvarnosti koji provocira, inspiriše i pruža alate za razumevanje doba u kojem živimo. Ovo delo je nezaobilazno štivo za sve koji žele da sagledaju slojeve savremenog sveta kroz prizmu kritičkog mišljenja i intelektualne radoznalosti.

„Filosofija palanke postala je neka vrsta naše Biblije.“
– Filip David

Iskustvo nam je palanačko.Ponekad, opasno je (i kažnjivo) reći to na uho palanačkoj oholosti; ponekada, međutim, ova reč ide do pojma sudbinskog: palanka je, kaže se, naša sudbina, naš zao udes. Nema, niti može da bude promene. Istorija nas je zaboravila, kao u nekakvoj velikoj rasejanosti. Između sela i grada, ovako zaboravljen, svet palanke nije ni selo ni grad.

„Objavljena prvi put davne 1969. godine, Filosofija palanke počela se više čitati i citirati u poslednjoj deceniji XX veka. Bilo je potrebno da se duh palanke otelotvori u svim pojedinostima da bi Filosofija palanke postala ključ za razumevanje krvavog haosa u toj deceniji.“ – Latinka Perović

„Filosofija palanke objašnjava, bolje nego ijedno drugo književno ili filozofsko delo srpske kulturne i filozofske misli, suštinu vladajućeg kulturnog modela u Srbiji devedesetih godina, poreklo i pozadinu dominirajućeg nacionalizma, poreklo i dubinu moralnog pada većeg dela srpske inteligencije koji su okončani u ratnom razaranju i zločinu. Bez poznavanja dela Radomira Konstantinovića nije moguće razumeti tamne strane srpske intelektualne istorije, sve one stranputice i zablude koje su Srbiju dovele u tragični istorijski i kulturni ćorsokak.“ – Filip David

U novembru 2019. godine, filozof Pol Presijado je pokušao da održi predavanje pred Školom frojdovskog usmerenja u Parizu. Slušaoci i organizatori su ga sprečili da iznese tekst u celini, te je tek naknadno došlo do objavljivanja integralne verzije, koja je sada pred vama.

Podcrtavanjem jaza između aktuelne, kvir misli, spremne da promišlja transformaciju i nebinarna stanja, i jednovekovne tradicije diskursa i praksi psihoanalize, kao i njenih pojmova koji su oblikovali humanističko razmišljanje u savremenom svetu, Presijado ulazi u sukob u kom je potrebna ispovest, u kome njegovo lično iskustvo svedoči o novim istinama, ali takođe, on skup suočava i sa istorijom razumevanja roda, sa tehnologijama roda i razlike, sa životom kojim biće živi ako se usudi da ne poštuje forme propisane institucijama – životom monstruma. Tekst celim tokom održava vezu sa Kafkinom pričom »Izveštaj jednoj akademiji«.

Presijado poziva na zajedničko stvaranje nove epistemologije, kojom bi se podržala mnogostrukost oblika života, sa ciljem da telo više ne bude svedeno na svoju reproduktivnu silu, već da, izbavljeno iz stega heteropatrijarhalnog i kolonijalnog nasilja, konačno teži slobodi.