STRANAC U HUMANISTIČKOM NASLEĐU STRANAC U HUMANISTIČKOM NASLEĐU
MEDITERRAN PUBLISHING

STRANAC U HUMANISTIČKOM NASLEĐU

Šifra artikla: 314869
Isbn: 9788663910881
Ukoliko bismo istoriju evropskog identiteta posmatrali kao dugo trajanje, onda bi to bila istorija stranca – trajno suočavanje sa drugim. I to, možda najmanje, iz razloga što tu istoriju čini mnoštvo susretâ, neprekidnih stvaranja i rušenja različitih vrsta granicâ. Fluidnost tih granica još uvek doprinosi stvaranju i nestajanju različitih identitetâ, stvaranju i prevazilaženju stranaca. Ali, s obzirom da je u konstituisanju evropske istorije, tih identitetâ i granicâ učestvovalo i mnoštvo stranaca, za Evropu možemo reći da je bila i ostala prostor na kojem se vekovima taloži iskustvo različitosti. Upravo to iskustvo sadrži i jednu, danas već staru, ali često zaboravljenu ili zamagljenu matricu. Možda stariju nego što bismo to mi – Evropljani – danas hteli, u vremenu koje od nas zahteva da se preobrazimo, da budemo novi. To je matrica proizvodnje drugih. Utoliko tema stranca dobija posebno i značajno mesto u razmišljanju o istoriji, sadašnjosti i budućnosti Evrope. O istoriji sadašnjosti nas samih.

Upravo sa drugima i strancima Evropa je gradila svoje istorijsko obličje. I to je nešto što je ona nasledila od svog istorijskog prethodnika – Rima: „Upravo sa varvarima i pomoću njih i njihovog sudara sa Rimom mi smo se izgradili kao Evropljani“, rekao bi Eduardo Lorenso. To drevno nasleđe, ne samo kroz koncept države i prava, već i kroz rimsku instituciju limesa kao linije razgraničenja uređenog i neuređenog, poznatog i stranog sveta, ugrađeno je u celokupnu buduću evropsku strategiju odnošenja prema drugom – pre svega onom velikom, značajnom i, po pravilu, pretećem drugom, koji dolazi s one strane evropskih limesâ.

Prvi deo ove knjige sadrži neke od najvažnijih tekstova iz humanističkog istraživačkog nasleđa, koji svedoče o tome da ne postoji nekakav jedinstven ili univerzalno prihvaćen okvir i odnos prema strancu. Drugim rečima, ti tekstovi pokazuju da istraživanje stranca otvara opšta pitanja, ali nas suočava i sa nekim konkretnim društvenim, političkim i kulturnim problemima.

Drugi deo knjige čine radovi u kojima je takođe otvoren spektar pitanja i problema i zahvaljujući njima vidimo da je stranca moguće istraživati u različitim kulturnim, istorijskim, političkim, filozofskim, sociološkim i književno-teorijskim okvirima društvenih nauka i humanistike.

Takav izbor klasičnih i savremenih radova o strancu nema za cilj da ovu temu predstavi na što objektivniji i neutralniji način, već predstavlja pokušaj otvaranja prostora za čitaoce – za njihovo vlastito promišljanje i razumevanje stranca, ali i za prepoznavanje značaja koje u tom kontekstu humanističko nasleđe ima i danas.
0,00 RSD
2.200,00 RSD
2.200,00 RSD
Ušteda: 0,00 RSD
Obavesti me o sniženju
  • NSZ
0+ komada na lageru
Količina: 1 Kom
2
1
Sačuvajte u listi želja
Pomoć
Ukoliko bismo istoriju evropskog identiteta posmatrali kao dugo trajanje, onda bi to bila istorija stranca – trajno suočavanje sa drugim. I to, možda najmanje, iz razloga što tu istoriju čini mnoštvo susretâ, neprekidnih stvaranja i rušenja različitih vrsta granicâ. Fluidnost tih granica još uvek doprinosi stvaranju i nestajanju različitih identitetâ, stvaranju i prevazilaženju stranaca. Ali, s obzirom da je u konstituisanju evropske istorije, tih identitetâ i granicâ učestvovalo i mnoštvo stranaca, za Evropu možemo reći da je bila i ostala prostor na kojem se vekovima taloži iskustvo različitosti. Upravo to iskustvo sadrži i jednu, danas već staru, ali često zaboravljenu ili zamagljenu matricu. Možda stariju nego što bismo to mi – Evropljani – danas hteli, u vremenu koje od nas zahteva da se preobrazimo, da budemo novi. To je matrica proizvodnje drugih. Utoliko tema stranca dobija posebno i značajno mesto u razmišljanju o istoriji, sadašnjosti i budućnosti Evrope. O istoriji sadašnjosti nas samih.

Upravo sa drugima i strancima Evropa je gradila svoje istorijsko obličje. I to je nešto što je ona nasledila od svog istorijskog prethodnika – Rima: „Upravo sa varvarima i pomoću njih i njihovog sudara sa Rimom mi smo se izgradili kao Evropljani“, rekao bi Eduardo Lorenso. To drevno nasleđe, ne samo kroz koncept države i prava, već i kroz rimsku instituciju limesa kao linije razgraničenja uređenog i neuređenog, poznatog i stranog sveta, ugrađeno je u celokupnu buduću evropsku strategiju odnošenja prema drugom – pre svega onom velikom, značajnom i, po pravilu, pretećem drugom, koji dolazi s one strane evropskih limesâ.

Prvi deo ove knjige sadrži neke od najvažnijih tekstova iz humanističkog istraživačkog nasleđa, koji svedoče o tome da ne postoji nekakav jedinstven ili univerzalno prihvaćen okvir i odnos prema strancu. Drugim rečima, ti tekstovi pokazuju da istraživanje stranca otvara opšta pitanja, ali nas suočava i sa nekim konkretnim društvenim, političkim i kulturnim problemima.

Drugi deo knjige čine radovi u kojima je takođe otvoren spektar pitanja i problema i zahvaljujući njima vidimo da je stranca moguće istraživati u različitim kulturnim, istorijskim, političkim, filozofskim, sociološkim i književno-teorijskim okvirima društvenih nauka i humanistike.

Takav izbor klasičnih i savremenih radova o strancu nema za cilj da ovu temu predstavi na što objektivniji i neutralniji način, već predstavlja pokušaj otvaranja prostora za čitaoce – za njihovo vlastito promišljanje i razumevanje stranca, ali i za prepoznavanje značaja koje u tom kontekstu humanističko nasleđe ima i danas.

Ostavi komentar

Karakteristika Vrednost
Kategorija SOCIOLOGIJA
Autor Dušan Marinković
Izdavač MEDITERRAN PUBLISHING
Pismo Latinica
Povez Broš
Godina2017
Format14,5x20,5
Strana400

Slični proizvodi

pogovor Mihail Maslin ; prevela s ruskog Antonina Pantelić
264,00 RSD
330,00 RSD
Oblik i smisao razmene u arhaičnim društvima.
1.045,00 RSD
Knjiga Granice diskursa doc. dr Dušana Ristića predstavlja jedinstvenu studiju na našim...
1.045,00 RSD
Položaj radničke klase je stvarna osnova i polazna tačka svih društvenih pokreta današn...
1.100,00 RSD
Postoji socijaldarvinističko stanovište koje je razvio Herbert Spenser i po kojem je on...
1.650,00 RSD
Ova knjiga je proizašla iz potrebe da se na sociološki način sagledaju složene i nedovo...
1.320,00 RSD
Mi smo skloni da svoja socijalna prava prihvatamo zdravo za gotovo, kao davno osvojene ...
1.265,00 RSD
Televizijske vesti, novinski naslovi, politički govori i tvitovi sa interneta, koji se ...
990,00 RSD
Esej o žrtvovanju Anrija Ibera i Marsela Mosa predstavlja dragulj časopisa Année, i gov...
990,00 RSD
Dirkemovci, ili francuska sociološka škola predvođena Emilom Dirkemom, bila je verovatn...
880,00 RSD
Mi ljudi zaista nemamo problema da izrazimo svoje socijalne akte dok god pretpostavljam...
583,00 RSD
Pomoć