Mi smo skloni da svoja socijalna prava prihvatamo zdravo za gotovo, kao davno osvojene vrednosti na koje danas polažemo legitimno pravo, ne preispitujući pri tome ni kada ni kako su osvojena, da li su ih naši preci imali i da li ih ljudi u udaljenim delovima sveta imaju. Jedino smo, čini se, skloni da se bunimo kada naša socijalna prava nisu ispunjena, kada usluge, lekarske, socijalne ili obrazovne, nisu onoliko dobre ili efikasne, a davanja, penzije ili socijalna pomoć, nisu izdašna, barem ne onoliko koliko mi smatramo da nam pripada. Iako nova pojava, socijalna prava su pred većim izazovima nego mnoga druga. Tek što su dobila “pravo građanstva” u drugoj polovini prošlog veka, promene u kapitalističkoj proizvodnji, neoliberalna ideologija i globalizacija, stavili su ih pred veliki test. Složeni splet ekonomskih, političkih i ideoloških faktora doveo je do toga da je savremeni kapitalizam sve manje tolerantan prema socijalnim pravima, a tolerancija je najmanja tamo gde je i otpor najmanji, u siromašnim zemljama i među siromašnim građanima. Taj talas pritiska na socijalna prava polako se preliva na zemlje polu-periferije, pa i centra, i dovodi do trke ka dnu u pogledu zaštite prava radnika, siromašnih i socijalno isključenih, mladih, nezaposlenih itd. Srbija u tom pogledu nije izuzetak i ova knjiga posvećena je upravo procesu transformacije socijalnog prava u savremenoj Srbiji.
