Knjiga Rozi Brajdoti predstavlja kompleksni vodič kroz posthumano doba. Ova značajna studija, bez namere da ukaže na gotove ciljeve, upućuje na moguće mnoštvene pravce mišljenja koji zahtevaju spoj „kritičkog otpora i kreativnih alternativa”, kako bi se razmatrala savremena, globalno povezana i tehnološki posredovana, društva. Rozi Brajdoti gradi teorijsku kompoziciju „posthumanog” razmatrajući složene perspektive Života „s one strane” Sopstva, vrsta, smrti i teorije. Knjigu otvaraju četiri „vinjete”, odnosno, četiri „primera kontradikcija koje nudi naše posthumano istorijsko stanje”, te u nastavku ostaju niti vodilje koje upućuju na nenaturalističku strukturu posthumanog subjekta. Četvorostruka kontrapunktna kompozicija u teorijskom radu Rozi Brajdoti izrasta u svojevrsno nadigravanje sa imitativnom, kanonizovanom i homogenizovanom idejom „Čoveka“.
Filozofkinja i teoretičarka feminizma. Pod snažnim uticajem filozofa Žila Deleza, ali i istaknute francuske feministkinje Lusi Irigare, postmoderni feminizam uvela je u informatičko doba sa razmatranjem sajber prostora, proteza i materijalnosti razlike. U svojim radovima razmatra kako ideje o rodnim razlikama mogu da utiču na naš osećaj diferenciranja ljudi i životinja te ćoveka i mašine. Brajdoti postavlja argumente za alternativni pogled na subjektivnost, etiku i emancipaciju, a istovremeno se snažno protivi načelima liberalnog individualizma.
Predgovor: Mirjana Stošić
Uvod
Posthumanizam: Život s one strane Sopstva
Postantropocentrizam: Život s one strane vrsta
Nehumano: Život s one strane smrti
Posthumana humanistika: Život s one strane teorije
Zaključak
.png){kind=logo}
