Mislite li da je slučajnost što deca veruju da su divna, da mogu sve da urade, da mogu sve da postanu i da će živeti večno?
Najnovija knjiga Nila Donalda Volša, koji je sedam puta bio najprodavaniji pisac Njujork tajmsa, počinje zanimljivim zapažanjem da „98% ljudi na svetu troši 98% svog vremena na ono što nije bitno”. Volš nam dobronamerno poručuje da je upravo zbog toga toliko života ispunjeno tugom i nemirom, a svet nam stalno izgleda kao da je na ivici katastrofe.
Za to, kako kaže Volš, niko nije kriv. Samo nam prosto niko nikada nije rekao ni objasnio šta je zaista bitno - a i ako smo dobili neke odgovore na to pitanje, oni nisu tačni. Uprkos tome, pisac nam poručuje, ljudska vrsta je od samog Života sada dobila poziv, u vidu opipljive energetske promene koja traje od 2012. godine pa naovamo, da se direktno pozabavi ovim pitanjem - i ljudi širom sveta osećaju to. Neki ovu promenu primećuju slično kao što u sanjivim jutranjim časovima osete da je vreme za buđenje. Drugi su ogorčeni trenutnim stanjem i događajima, ali osećaju i komešanje prigušenog uzbuđenja duboko u sebi, nemirnu spremnost da reaguju na tihi ali uporni unutrašnji glas koji im ponavlja: NE MORA DA BUDE OVAKO. Volš kaže da je ovaj unutrašnji glas u pravu. Čovekov život ne mora da bude niz briga i nevolja na polju finansija, veza, zdravlja i porodice, a svet kao celina ne mora da bude područje neprestanih katastrofa vezanih za političku upravu, ekologiju i kulturu. U svojoj najnovijoj knjizi, Jedino što je bitno, Volš nam nudi formulu, elegantnu u svojoj jednostavnosti, koja će odmah poboljšati život svakome ko je prihvati - a to na kraju može promeniti čitav svet.
