Dubrovnik koji je postao kulisa, umiveno ustaštvo na ulicama Zagreba, potrošnja koja zamenjuje ljudskost, majčinstvo o kom nije pristojno govoriti, banke kao sablasni stubovi naših života, emocije kakve ne viđamo u reklamama, a osećamo ih tako snažno...
To je svet koji Maša Kolanović istražuje u svojoj maestralnoj zbirci priča Poštovani kukci. Autorka tekstom i crtežima oblikuje onaj sablasni i teško izrecivi višak materijalne strane ljudske egzistencije, dok smeštanje priča u period tranzicije u Hrvatskoj dodatno pojačava njihov jezivi efekat.
Kukci i Konzum dve su noseće metafore ove knjige. Prva je divljenje i vraćanje tekstualnog duga Kafki, velikom majstoru u kreiranju metafora egzistencijalne teskobe i apsurda, a druga je vraćanje metaforičkog duga stvarnosti u kojoj je Konzum od „hrvatske reči za supermarket“ postao metafora ekonomski opustošene Hrvatske.
Poštovane kukce žanrovski bismo mogli da opišemo kao tranzicionu gotiku, postsocijalističku zonu sumraka, jezivo stvarnosnu prozu… Mračne i apsurdne, a opet duboko intimne, snažne i društveno osetljive priče.
Ukratko, jezivo dobra knjiga.
„Barem tri priče iz ove ove zbirke spadaju u vrh naših književnosti i jezika, što se prostiru od Ivana Cankara na sjeverozapadu do Rumene Bužarovske na jugoistoku.“
Miljenko Jergović
„Sad je jasno - Maši Kolanović treba neko vrijeme između dviju knjiga, ali kad god izda novu, to je Događaj. Odmah s prvom pričom, u kojoj unuci zbog obećanja baku pokopaju s mobitelom i nazivaju je u pravilnim razmacima, uvući će vas u zonu sumraka po mjeri Burtona i Kafke. Sa zadnjom će, pak, postati jasno da nije to ni Tim, ni Franz, ni zona sumraka. Ona piše o nama, o ovoj zemlji u ovome trenutku.“
Kristian Novak
„Odavno nisam pročitala tako dobru knjigu priča kao što je zbirka kratkih priča Poštovani kukci, pa je red da se ta činjenica i javno obznani. Mašine priče, i nepretenciozne i pomno promišljene, uistinu su jezive (ne poziva se uzalud u jezičnom lapsusu na Kafku), na momente i stravične, taman koliko i stvarnost u kojoj živimo, ali i neopisivo smiješne - za nasmijati se na sav glas, sebi i svemu oko sebe.“
Olja Savičević-Ivančević
Maša Kolanović
Maša Kolanović (Zagreb, 1979.) radi kao docentkinja na Odseku za kroatistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu. Na istom fakultetu je diplomirala kroatistiku i komparativnu književnost, potom i doktorirala. Do sada je objavila niz autorskih članaka o književnosti i popularnoj kulturi, kao i tri knjige fikcije: Pijavice za usamljene (2001), Sloboština Barbie (2008) i Jamerika: trip (2013). Roman Sloboština Barbie preveden je 2012. godine na nemački jezik (Underground Barbie). Uredila je zbornike Komparativni postsocijalizam: slavenska iskustva (2013) i The Cultural Life of Capitalism in Yugoslavia: (Post)Socialism and its Other (2017, zajedno s D. Jelačom i D. Lugarić).
