Proizvodi

1. Хороший рассказ - тот, где просто есть хорошая история (интересная и интригующая фабула с неожиданным поворотом). Эта хорошая история происходит в настоящее время (в момент ее написания) повсюду, где «странствовал» ее автор: на Аде-Циганлии, в Сараево, в Нью-Йорке, Париже, Дубровнике или в каменистой Герцеговине, крае воинов. Одним словом, весь мир в ее руках, как на ладони. 

Белград был неиссякаемым источником вдохновения для писателя и художника Момо Капора (1937–2010) более пятидесяти лет. Рассказы, очерки, сочинения и изысканные рисунки — с их помощью он пытался разгадать магию Белграда.
Эта книга состоит из рассказов, очерков, анекдотов и необычных биографий жителей города — выбранных из более чем 40 бестселлеров, вышедших из-под пера Капора и переведенных на множество языков.
Читатели вместе с автором могут попытаться ответить на вопрос, чем Белград отличается от всех остальных городов в мире и из чего же, на самом деле, состоит его дух.

Sastoji li se naša moć, ili naša slabost, i od knjiga koje smo čitali i voleli? Hoće li nešto od te moći i te slabosti preći i na one koji dolaze posle nas, ako otkriju ista vrela?

Kada bih samo u nekoliko redova morala da objasnim ovu hrestomatiju, iskoristila bih autorovu rečenicu kojom uvodi čitaoca u Sentimentalno vaspitanje: „Evo ti ova knjiga, napravljen sam iznutra od tih stvari.“
– Iz predgovora Ane Kapor

Sentimentalno vaspitanje će vas vratiti u godine kada ste prvi put pročitali neke od naslova koji čine ovu hrestomatiju. S druge strane, zbog vremena koje je od tada proteklo, sigurno ćete ih doživeti na sasvim nov način. Kaporov osvrt na ove citate pruža nam jedinstvenu priliku da otkrijemo knjige koje su ga formirale i izvršile uticaj na njega kao pisca.

Ovo je jedna od najznačajnijih Kaporovih knjiga: u njoj je ispričana teška muka i gorčina gubitka. Hronika je, doista, Kaporova zavetna knjiga, u koju je stao ako ne ,,čitav život", a ono njegov dobar komad.

Čuvar adrese je najteže i najnesrećnije zanimanje. To je osoba kojoj su svi pobijeni, pomrli i nestali, a ona jedina ostala da čuva adresu i grobovr. Otuda tragično osećanje dominira knjigom. Dirljiva knjiga o književnom stasavanju, o ljubavi i prijateljstvu.

Poslednji let za Sarajevo se može čitati kao avanturistički, pikarski roman, jer je njegov junak profesionalni putnik,stjuard, letač koji dobar deo života provodi na nebu i obilazi sve kontinente. Knjiga se može i doživeti kao porodični roman u čijem je središtu odnos otac - ćerka posle razvoda braka. Mnogi će je radije čitati kao istorijski roman, jer naslov upućuje na Kaporov rodni grad Sarajevo i na poslednji let neobičnim avionom...

Vrlo kratke priče o ljubavi i životu, uz mnogo ilustracija.

„Ako volite priče Mome Kapora, ovde ćete pronaći neke od onih koje su s vremenom postale njegov zaštitni znak i koje se danas prepričavaju bez imena autora, jer svi već znaju ko ih je napisao (…)“ – Iz predgovora Ane Kapor

Zbirka priča Off, prvi put objavljena 1983. godine, predstavlja nezaobilazno štivo za ljubitelje književnosti Mome Kapora. Ove „vrlo kratke priče“ ilustrovao je sam autor što daje dodatnu draž knjizi koja je položila ispit vremena i koja se i danas čita u jednom dahu.

Beogradski pisac i slikar Momo Kapor dugo godina je proučavao mentalitet svojih sunarodnika. Knjiga VODIČ KROZ SRPSKI MENTALITET predstavlja esenciju tog literarnog istraživanja, koja na najbolji način objašnjava Srpski narod i njihov način života. Čitaoci ove knjige će pronaći i naučiti kroz samoironičan i duhovit ton, koji je tako svojstven i za knjige Džordža Mikeša, Efraima Kišona i Art Buhvalda, šta Srbi vole a šta ne vole, kome se dive a koga preziru, šta vole da jedi i šta piju, kako provode svoje slobodno vreme, o čemu sanjaju i u šta veruju; jednom rečju VODIČ KROZ SRPSKI MENTALITET je knjiga o onom šta čine Srbe iznutra.

KNJIGA JE NA FRANCUSKOM JEZIKU

Pustolovni roman o konte Niku Kažanegri, vršnjaku dvadesetog veka, koji posreduje u trgovini falsifikovanim slikama i u dubokoj starosti poverava piscu romana da sredi njegove nezavršene memoare.

Ovo Kaporovo delo najtačnije objašnjava šta je to što se naziva „duhom Beograda“. Sačinjavaju ga priče, odlomci, anegdote i neobične biografije žitelja Beograda koji je za Kapora bio nepresušna inspiracija više od pedeset godina.

Knjiga je sastavljena od priča i odlomaka, anegdota i čudnih biografija žitelja ovog grada, probranih iz nekoliko knjiga od četrdesetak koliko ih je napisao ovaj autor bestselera. Knjiga je na francuskom jeziku.

„Svi oni koji nose leptir-mašne, kao i oni koji ih, uostalom, prave, pomalo su fantaste i neostvareni pesnici.

Lero, kralj leptira je priča o čoveku koji je pravio najlepše leptir mašne u Beogradu. U isto vreme ovo je i priča o Hercegovini, o Beogradu, kao i o zanimljivim ljudima koji su obeležili to vreme.

Nikola Pašić, Tin Ujević, Ivo Andrić i Jovan Dučić – deo su romantične biografije talentovanog dečaka iz Hercegovine koji je uspeo da ostvari svoj san (…)“

– Iz predgovora Ane Kapor

HALO, BEOGRAD je završni deo triologije zapisa o Beograđanima, njihovom gradu i životu u njemu, koju sačinjavanju i knjige 011 i ISTOK – ZAPAD.

HALO, BEOGRAD je knjiga zgodna za poklanjanje Beograđanima u tuđini da ne zaborave svoj grad.

ISTOK – ZAPAD je središni deo triologije zapisa o Beograđanima, njihovom gradu i života u njemu, koju sačinjavanju i knjige O11 i HALO, BEOGRAD.

Knjiga 011 je prvi deo triologije zapisa o Beograđanima, njihovom gradu i životu u njemu, koju sačinjavaju i knjige ISTOK – ZAPAD i HALO, BEOGRAD

„Svako ko pročita ovu knjigu upitaće se, kada zaklopi njene korice, da li zaista živi život o kom je maštao ili je, pomiren sa sudbinom, pristao da bude ono što su drugi od njega očekivali.

Zbog toga Od sedam do tri nije samo priča o jednom promašenom životu već i poziv da se suočimo sa sopstvenim strahovima i prepustimo nepoznatom, bez strepnje i sa verom u srećan kraj.“

(iz predgovora Ane Kapor)

Roman Od sedam do tri, koji se pojavio davne 1980. godine prateći život glavnog junaka nezadovoljnog svojim poslom, opisuje suptilne mehanizme koji vladaju u činovničkoj hijerarhiji, kao i posledice koje monoton i neispunjen život ostavlja na ljude koji nemaju hrabrosti da ga promene. Na duhovit i njemu svojstven način, autor uvodi čitaoca u temu koja je već dodirnuta u romanu Ada, a ovde razvijena u centralnu nit oko koje je izgrađena knjiga.

„Ovaj književni kaleidoskop prikazuje nam svet šarenijim nego što jeste, uči nas da život posmatramo iz drugog ugla i da zavolimo neizvesnost koju sa sobom nosi. Zbirka Skitam i pričam mnogo govori o autoru čija se životna filozofija srećno poklopila s naslovom, pa mi je možda i zbog toga ova knjiga tako bliska (…)“ – Iz predgovora Ane Kapor

Knjiga Skitam i pričam pisana je nekoliko godina, a njeni delovi su objavljivani iz nedelje u nedelju na stranicama časopisa "Duga".

Ova knjiga prevazilazi stroge granice književnih žanrova i nudi čitaocima štivo koje je zanimljiv skup beležaka, eseja, kratkih priča, putopisa, anegdota i crtica, predstavljajući preteču mnogih Kaporovih dela iz kasnijeg perioda.

„Prvi put u životu, Šlomović je bio suočen sa poraznom istinom da su lepota, duh, umetnost samo privid, magla i dim, ništa, a da svetom vladaju slepi životinjski oblici posedovanja, koje je toliko uporno izbegavao da prizna dvadeset i šest godina.“

„Ovaj ’tajanstveni skupljač lepote’ posedovao je neobičan dar da prepozna ono najbolje što se u to vreme događalo u likovnom životu Francuske, kao i intuiciju koja mu je omogućila da vrlo brzo i sam napravi izvanrednu zbirku.“
– Iz predgovora Ane Kapor

Knjiga žalbi je objavljena prvi put davne 1984. godine i odmah je privukla veliku pažnju književne publike i kritike.

„Dosije Šlomović“, koji uz „Frku“ i „The Free Country“ sačinjava ovaj triptih, predstavlja važan dokument o životu tragično stradalog mladog kolekcionara, ali u isto vreme otvara i neka od suštinskih pitanja koja se tiču života i umetnosti.

„Zoe je priča o jednoj osiromašenoj princezi, ali u isto vreme i portret jednog grada (…)

S vremenom, ne znam tačno kada se to dogodilo, njegova ljubav prema Njujorku je počela da jenjava. Umesto bleštavih reklama, luksuznih izloga i višespratnica – ponovo se vratio kamenu, suncu i maslinama. Verovatno je na kraju Hercegovina ipak bila jača, pa je nadvladala sva iskušenja. (…)“ - Iz predgovora Ane Kapor

Roman Zoe, napisan davne 1978. godine, jedno je od najpopularnijih dela Mome Kapora. Ova moderna bajka zainteresovaće čitaoce svojom pričom, ali će ih i podstaći na razmišljanje o kontrastima koji i danas karakterišu savremeni svet.

„Možda zbog toga volim ovu knjigu. Ona me, više od bilo koje druge, podseća na tatu i na vreme koje smo proveli zajedno. Zato ove priče i moj kratak predgovor osećam kao nastavak naših razgovora, kao nevidljivu nit koja nas zauvek vezuje i na koju vreme ne utiče.“ – iz predgovora Ane Kapor


Lanjski snegovi (1977) potvrđuju Momu Kapora kao vrsnog pripovedača urbane orijentacije koji nas – s pomalo nostalgije i ironije, ali i s puno topline – uvodi u jedan svet koji polako nestaje. Ova knjiga sadrži neke od najlepših Kaporovih priča, koje ga, bez sumnje, svrstavaju u red autora čije vreme nikada ne prolazi

Kad sam je prvi put video, sat mi je stao.

„Una je ljubavni roman, ali je ljubavna priča u njemu najmanje važna. Mnogo je važnije sve ono što je prati. To je pre priča o suštinskoj ljudskoj potrebi za slobodom, koja se, u vreme kada je ova knjiga nastala, skupo plaćala.“

– Iz predgovora Ane Kapor

Roman Una, koji je nastao 1981. godine, spada u red najčitanijih dela Mome Kapora, ne samo zbog intrigantne ljubavne priče oko koje se radnja odvija već i zbog načina na koji je autor uspeo da dočara duh jednog vremena i tako ga zauvek sačuvao od zaborava.

Napuštajući svoju „komfornu zonu“ i upuštajući se u vezu sa studentkinjom, profesor Babić dovodi u pitanje sopstvenu egzistenciju, ali zauzvrat dobija mnogo više ili mu se, možda, samo tako čini. Ova knjiga, koja se čita u jednom dahu, vratiće nas nekoliko decenija unazad, ali će nas isto tako podsetiti na neke od situacija s kojima se i danas suočavamo.

Izbor najlepših priča Mome Kapora. А najlepše Кaporove priče, po potpisniku ovih redova, јesu one za koje svaki čitalac (a to znači svaki potencijalni pisac) zažali, kad ih je pročitao,što ih sam nije napisao. Ili bolje reći, obraduje se iskrena srca piscu koji ih je napisao.

Zaplovih nizvodno, u suret niskom potištenom oblaku iz koga se prosipala novembarska kiša po opusteloj reci. Mada sam čvrsto držao kormilo u rukama, nisam znao kuda plovim, ali žurilo mi se da stignem tamo što pre.

„Svako od nas ima neko svoje ’srećno mesto’. To je mesto na koje se sklanjamo kada nam je potrebna uteha, ali i mesto gde odlazimo da bismo bili baš ono što jesmo, bez ulepšavajućih filtera. Tatino srećno mesto bila je, bez sumnje, Ada Ciganlija.
Naš brod zvao se ’Ada’ i čekao je, uredno usidren, uvek spreman da primi svoju čudnu, bučnu posadu. Kada mislim o tim danima, sećam se jednog mesta na Savi gde smo uvek gasili motor i puštali da brod ’curi’ niz reku. Sreća jeste u malim stvarima pa me čak i danas, toliko godina kasnije, pomisao na to ispuni mirom i setom.“
Iz predgovora Ane Kapor

Roman Mome Kapora Ada, prvi put objavljen davne 1977. godine u biblioteci „Hit“, vrlo je brzo doživeo brojna izdanja i na taj način potvrdio veliku popularnost ovog autora. Novo Lagunino izdanje pruža mogućnost onima koji se do sada nisu sreli sa književnošću Mome Kapora da se upoznaju sa prozom jednog od najčitanijih pisaca ovog podneblja. Ilustracije autora prate knjigu i zaokružuju priču o reci Savi i neobičnim stanovnicima njenih obala.

I onda, kad najzad ščepate to za čim ste jurili celoga zivota, opet niste srećni! Vaša prošlost, vaše detinjstvo, vaša draga provincija, na kraju krajeva, vući će vas i provlačiti iz dana u dan sve neodoljivije, pa ćete ostatak života protratiti na to da pronalazite preživele, proslavljate godišnjice mature, ili da, kao duhovi, obilazite solitere i samoposluge tražeći mesto na kome je nekada stajala vaša kuća!

Niko N. Herceg, uspešni tridesetsedmogodišnji televizijski reporter, zaronio je sedmog avgusta 1974. godine u blizini ostrva Saplun, u potrazi za potonulim brodom o kojem je snimao emisiju, a izronio istog dana 1947. godine na drugom mestu, na naizgled nepoznatoj, jadranskoj plaži. U susretu sa samim sobom kao desetogodišnjim dečakom, Niko postaje svedok svog detinjstva, života u Sarajevu, školskih dana u gimnaziji, sopstvene prve ljubavi... Onoliko koliko su Foliranti priča o Kaporovim studentskim danima kasnih pedesetih u Beogradu, toliko je Provincijalac knjiga koja evocira sećanja na detinjstvo u Sarajevu, gde je autor proveo prve godine svog života.

Provincijalac je roman o uspehu i porazu, o zlu i dobroti, o večnosti i smrti, ali i o strasti sa kojom gazimo kroz život.

(Iz predgovora Ane Kapor)

Omaž izgubljenim prijateljima

Roman Mome Kapora koji je doživeo najveći broj izdanja.

„Ovo nije samo jedna od najboljih knjiga Mome Kapora, ovo je istovremeno i knjiga herbarijum (...da li je uopšte moguća knjiga herbarijum, u kojoj bi čovek presovao neke dane i neka lica, poput lepih jesenjih listova opalih sa drveta?) – neka vrsta sentimentalnog dnevnika čitave jedne generacije, kojoj je pripadao i moj otac. Foliranti govore o njihovim ljubavima, očekivanjima, kafanama u kojima su sedeli, knjigama koje su čitali, slikarima koje su voleli, filmovima koje su gledali, gradovima u koje su želeli da odu...
Zato su ove stranice dragocene za sve one koji žele da saznaju nešto više o pravom početku književnog puta Mome Kapora i da otkriju šta je na njega uticalo dok se formirao kao umetnik.“
Iz predgovora Ane Kapor

Ova nostalgična priča o ljubavi i prijateljstvu vraća nas u vreme kasnih pedesetih, kada je autor bio sasvim mlad. Tridesetsedmogodišnji Momo Kapor seća se sebe sa devetnaest godina, tadašnjeg Beograda, kao i svih onih ljudi koji su mu tada, na neki način, bili važni. Ova knjiga je pismo upućena njima, ali je u isto vreme i upečatljiv dnevnik jednog davno iščezlog vremena.

Nastavak evergrina Beleške jedne Ane.

Ana ne priznaje autoritete i ne živi po pravilima, ona ne prati modu već je stvara, podsmeva se lažnim vrednostima i na duhovit način kritikuje tadašnji sistem. Ona je nežna, nostalgična, radoznala, ponekad naivna, ali u isto vreme suštinski mudra jer nas podseća da je važno iskoristiti svaki, neponovljivi dan.
Mada je prošlo gotovo četrdeset godina od prvog izdanja ove knjige, glavna junakinja umnogome liči i na današnje Beograđanke. Ipak, jedno je sigurno. Ana najviše liči na svog autora.
Iako to nikada nije priznao, Momo Kapor je mirno mogao da kaže – „Ana, to sam ja!“
Iz predgovora Ane Kapor

Hej, nisam ti to pričala nastavak je kultne knjige Mome Kapora Beleške jedne Ane.

Iako su se između ove dve knjige pojavili I druge priče i Foliranti, autor je osetio potrebu da dopuni hroniku o tinejdžerki Ani sa novih sedamnaest poglavlja koja su sada, u ovom ponovljenom izdanju, pred nama.

Kada danas, sa vremenskom distancom, čitamo ove tekstove, svesni smo njihove savremenosti, kao i činjenice da govore o nekim suštinskim, životnim pitanjima koja nas se i dalje tiču.

Kroz usta svoje prividno naivne junakinje Kapor kritikuje tadašnje društvo koje, u nekim aspektima, i dalje prepoznajemo, ali nas u isto vreme i uči da pronalazimo lepotu u malim stvarima i da budemo svesni neponovljivosti svakog trenutka koji živimo.

„Otac mi je ostavio u nasleđe prezime, zlatan sat koji je dobio kad je odlazio u penziju, visok pritisak i sklonost da se, nakon spavanja posle ručka, budim umorniji nego što sam legao.“ Momo Kapor

Moj deda, Momo Kapor, ostavio mi je u nasleđe ovu knjigu. Želeo je da je dobijem baš ja, možda zato što je to knjiga uz koju sam naučio da čitam, a možda i zato što je jedna od dve knjige za decu koje je napisao. Ostavio mi je i onu drugu, ali sam ovu oduvek posebno voleo.

Ne znam da li je Onda zaista knjiga za decu. Verovatno nije. Nju sigurno mogu da razumeju i deca, ali čini mi se da nije napisana samo za njih.

Kada sam bio mali, pročitao sam je nekoliko puta a nedavno sam joj se vratio još jednom. Večita tema ljubavi i prevare, ispričana jednostavnim jezikom i ilustrovana dedinom rukom, uči nas da su neke od najvažnijih stvari u životu krhke i da moramo pažljivo da ih čuvamo.

Vanja je prevario Sanju, ali nije nikada prestao da je voli. To je shvatio tek onda kada ju je zauvek izgubio. Zar to nije priča mnogih? Možda i dedina prava priča? To nikada nećemo saznati.

Ostaje nam ova romantična, urbana bajka da nas podseća da večna ljubav postoji i da oni koje volimo, i onda kada nisu više tu, ostaju zauvek sa nama.

Luka Pajević
Rim, septembra 2017.

Lena, mlada devojka, dolazi kod ostarelog pisca da joj pomogne da napiše diplomski rad o njegovom delu. On joj govori o svom životu, tako da se ovaj intervju pretvara u svojevrsnu testamentarnu ispovest sa mnoštvom podataka, dokumenata, opisa putovanja i portreta slavnih i nepoznatih prijatelja. U toku tog dugog razgovora među njima se razvija čudan odnos; pisac u toj mladoj devojci zlatne kose pronalazi duh svojih mnogih ljubavi, razvejanih po vremenu.

Tipičnim kaporovoskim obrtom, na kraju ovog autobiografskog romana, završava se bogato i obimno delo o životu ovog poznatog pisca, punom žestine, strasti i nostalgije, koje će se sa zanimanjem čitati.

"Među hiljadama engleskih reči, koje su poput rojeva dosadnih muva napale naš mali siroti jezik, poslednjih godina najčešća reč je brend. Osnovane su čak državne komisije koje bi trebalo da svetu otkriju srpske brendove, a brenda nigde ni od korova, kao da je u zemlju propao."

Eldorado – hohštaplerska saga, ili hronika velikih prevara Dzonija Zeca, obiluje onim kaporovskim smehom do suza i smehom kroz suze, a uz to je pisana tako da bi smo – sve da je i nepotpisana – nepogresivo prepoznali njenog autora. Roman je to koji će naprosto biti razgrabljen – koliko zbog svoje tematske aktuelnosti toliko i zbog „varljive lakoće pisanja“, ali i zbog tehnike pripovedanja, koja podseća na stare, neprevaziđene majstore pera

Ova zbirka sastavljena je od pedeset priča, od kojih su neke ušle u mnoge antologije kod nas i u svetu.Ono što vezuje sve ove priče je ljubav – melanholična, setna, satkana o prolaznosti, iskazana samo pogledom ili osmehom. Sažete, zaokružene celine, ove priče predstavljaju svet izgrađen na uspomenama kojh ima u životu svakog od nas i zbog kojih će nam čitanje ove knjige izmamiti osmeh i zamagliti pogled.