Znamo da pripovedanje ne može da nas spase od haosa u kome se obreo naš svet. Međutim, ljudskost rata, a ne njegova čudovišnost, je ono što sve nas uznemirava.
Iako je u pitanju autobiografska knjiga, ,,Vremena nevremena’’ nikako nije napisana u vidu spomenara, ili kao knjiga u kojoj autor tuguje za iščezlim vremenom. U njoj je ‘uhvaćeno’ stanje velikog kretanja, velike dinamike u naizgled malom prostoru kao što je Balkan, tamo gde se, gledajući sa strane, jedva išta dešavalo.
Sećanja, razmišljanja i doživljaji u ovoj knjizi su lični pečat pisca, koji mogu biti deo svakog našeg borca iz tog perioda. Knjiga je omaž tom najtežem vremenu za sve narode.
