Novi roman Vladimira Kecmanovića staje uz njegove romane Feliks i Top je bio vreo koji su prethodnih godina bili među najznačajnijim književnim pojavama.
Sve tri Kecmanovićeve knjige povezuje vreme krize vrednosti i raspada države i društva na kraju prošlog veka. U Sibiru – naslov je aluzija na izgnanstvo Dostojevskog a ne mesto radnje – Kecmanović je proširio svoju galeriju neobičnih, upečatljivih likova. U Feliksu su glavni junaci penzioner koji prevarama opstaje u vreme inflacije i njegov sin. U Topu glavni junak je dečak koji kao srpsko siroče ostaje u opsednutom Sarajevu. U Sibiru glavna junakinja je mlada devojka koja se našla zatečena između kriminala, srpsko-hrvatskog rata i policije. Dok se raspliće pitanje ko joj je otac i kako se ona zatekla u svemu tome, u pozadini je njena američka romansa. Šta je ona i da li je zaslužila sve što joj se dešava, da li nju spasavaju ili otimaju, da li se erotski zanosi ili je samo očajna? Da li je ona slika propasti ili biće koje zaslužuje nešto bolje? Kecmanović razotkriva nivo podlosti i prevare na granici na kojoj je sukob paravan za bogaćenje u kojem su policajci kriminalci i obrnuto, a njegov roman se od trilera pretvara u književnost izvrsnim stilom koji je Kecmanović otkrio i razvio. Kratki pasusi od jedne rečenice, sleng u kojem naoko nema dubljih misli i boljih izraza, grade ritam koji je brz i neodoljiv. Manje ambiciozan od romana Top je bio vreo, Sibir je brza, uzbudljiva priča izuzetno efektnog stila.
Sibir je metafora za ono od čega se mora pobeći u bolji život, roman koji se čita sa nadom uprkos svemu. To je književnost koja ide u susret svome vremenu i njegovim izazovima.
