Godinama je Branko Dimitrijević šetajući ulicama San Franciska patio za Beogradom. Nedostajalo mu je mlako pivo, neljubazni konobari, aljkavi policajci, gužva u tramvajima, ogovaranja, spletke i nameštaljke. Nedostajali su mu i oni Beogradu i Srbiji tako svojstveni boemi i umetnici za koje i prijatelji često više ne znaju kojom se umetnošću bave, jer su se umesto stvaranju umetničkih dela posvetili življenju umetnosti ili umetnosti življenja. Nedostajala mu je i romantična ljubav, ona u kojoj ima i malo patnje, jer uvek postoji sumnja da ako se ljubav ostvari, onda to nije ona prava. I onda je Dimitrijević, ne bi li se utešio, jednog dana seo i napisao ovaj roman i u njega stavio sve ono što mu je u dalekom svetu nedostajalo. Ovo je roman i za sve one u svetu kojima nedostaju Beograd i Srbija, ali i za one koji nikada nisu nogom kročili u te geografske pojmove, ali vole romane s čvrstom pričom i mnoštvom zabavnih epizoda. A o duhovitom dijalogu da i ne govorimo.
