Kao dželat herojima i heroinama ljudskih slabosti, pero Stefana Lalića, sa novom knjigom, učinilo je jedan gorak, težak korak, šetnju kroz jednu od mogućih slika budućnosti naše svakodnevnice. Onu koju, nažalost, sami kreiramo.
Autor ovog romana ima viziju budućnosti kao svet tamnih laguma naše apokaliptične današnjice što predstavlja svetlu tačku same tematike romana, svojevrsno zeleno svetlo.
Glavni junak, Paul, gubi svoju porodicu u avionskoj nesreći u kojoj je on jedan od slučajno preživelih. Ubrzo posle nesreće seli se iz svoje domovine u kojoj je živeo sa pokojnom porodicom u drugu državu, na destinaciju na koju su poslednji put svi zajedno krenuli na odmor.
Radnja romana se dešava tri godine nakon katastrofe.
Ova knjiga opisuje njegov život kao borbu sa prihvatanjem sopstvene sudbine, ali i sa drugim ljudima koji ne cene dovoljno ono što je on izgubio.
Uz duge i dubokoumne razgovore sa starcem Rodrigom dolazi do zaključka da smo svi, kao pripadnici društva, izmanipulisani od strane onih ljudi koji vladaju ovim svetom.
Teret saznanja bio je pretežak za Paulova nejaka i već previše izmučena pleća, ali poslednji atom snage i rešenosti da podeli svoju tajnu i saznanje ulaže u svoje užasavajuće, ali u isti mah i na neki način filantropsko delo koje je i obeležilo ovaj roman.
