Ako analizirate situaciju u kojoj se danas nalaze mladi ljudi, ona je užasno komplikovana. Osnovno obeležje te atmosfere jeste odsustvo perspektive – posla nema, stope nezaposlenosti rastu, stižu pretnje da će granice ponovo biti zatvorene, što sve podržava osećanje izolovanosti. Iako svi pričaju načelno kako vode računa o budućnosti zemlje, zapravo se niko ne bavi ozbiljno mladima i povećanjem šansi da se ti mladi ljudi na dostojanstven način integrišu u društvo unutar čijih geografskih koordinata žive. Pustajući omladinu, odnosno njihovu energiju da artikuliše mimo sistema, ona će se pre ili kasnije okrenuti protiv tog istog sistema.
Takva je situacija i u beogradskim blokovima koji prestavljaju državu za sebe - ulice su često granice u nelegalnim poslovima, a među blokovima postoje i neka već tradicionalna rivalstva. Ljudi tamo nisu manjina, nisu diskriminisani, ali jesu stvorili kulturu koja diskriminiše druge.
Pa tako i junaci romana ,, Igra senki’’, Dušan i Iva, nisu tipični sedamnaestogodišnjaci. I jedno i drugo su, svako na svoj način, obeleženi svojim postupcima i životnim odlukama, koji su ih i doveli do margine društva. Te iste odluke i prst sudbine učiniće da se sretnu na poslednjem mestu koje su očekivali. Teški životi dece ,,iz blokova`` će postati još teži onda kada demoni prošlosti, od kojih sve vreme beže, dođu po svoje nakon tog susreta. Ipak, u svom tom mraku, na trenutak će se pojaviti sunce i nada da se sve može promeniti. Ali po koju cenu?
