Prvi roman na srpskom o majci Konstantina Velikog, Svetoj carici Heleni.
Kako je pisano i zašto nije napisano žitije majke Konstantina Velikog u vreme Nikejskog sabora, kad je Konstantin imao vlast nad carstvom i moć nad crkvom? Zašto je carica-majka Helena putovala u Jerusalim i gde je pronašla Hristov krst? Zbog čega taj krst nikada nije stigao na pripremljeni mermerni postament u gradu koji je njen sin osnovao i nazvao svojim imenom?... Ove i mnoge druge nerasvetljene pojedinosti saznaćemo iz novog romana Mirjane Mitrović Helena ili o nemiru, intimnog životopisa Konstantinove majke.
Roman o Svetoj avgusti Heleni, nekadašnjoj krčmarici, zapravo je priča o sudbini žene i majke kad je Rimsko carstvo bilo na izmaku a hrišćanstvo sticalo pravo građanstva, priča o vlasti, o ulizicama i jereticima, otpadnicima od stare vere i prvim hrišćanskim zajednicama na tlu Balkana. Vođena ljubavnim zavetom, ona stiže u Nais, mali grad u dubokoj provinciji, gde će se roditi njen sin Konstantin, u detinjstvu zvani Veliki Nos, kasnije proslavljeni vladar velikog Rimskog carstva. Između silovitih naravi muža i sina Helena traži način da pomiri svoju nezavisnu prirodu sa zahtevima porodice, ali kad se ta zajednica posle dvadeset godina raspadne, ona se suočava sa samoćom i patnjom, nužnošću da ide dalje i potrebom da ponovo voli. Na planini u blizini grada Singidunuma Helena otkriva moć nežnosti i nalazi veru u „Bogu bezizlaznih situacija“…
Stilski i tematski osobit i intrigantan, novi roman Mirjane Mitrović umetnički uverljivo i nenametljivo rekonstruiše jedno daleko doba čije niti dopiru do naših prostora i našeg vremena.
