SAMO JE MORAVA VEČNA SAMO JE MORAVA VEČNA
SLUŽBENI GLASNIK

SAMO JE MORAVA VEČNA

Šifra artikla: 331448
Isbn: 9788651923374
Autor : Radoš Bajić
Radoševa pisma Nekada su nam stizala pisma od roditelja i prijatelja s pričama kako se živi kod kuće ili u mestu koje smo napustili u potrazi za školovanjem i poslom u većem gradu. I svi gradovi su, izgleda, bili bolji za život od onog gde smo rođeni. To je sudbina čoveka otkako je sveta i veka; selimo se po rođenoj zemlji ili planeti u potrazi za boljim životom, koji ćemo upoznati tek kad sednemo da se odmorimo od silne borbe – za malo sreće. Pisma roditelja i prijatelja bila su u belim ili plavim kovertama, s našom adresom koja se menjala bar jednom godišnje. I mi smo njima pisali, ali ređe, jer smo imali preča posla, velike planove i malo vremena. Radoš Bajić, naš omiljeni porodični glumac, scenarista, režiser, producent i pisac priča o životu malih, običnih i često zaboravljenih ljudi, uvideo je da nam niko odavno nije pisao ni jednog jedinog retka, pa se uz sve svoje poslove prihvatio i pisanja pisama bez koverata. Jer ne zna
sve adrese na kojima stanujemo…
I piše nam petnaest godina obaveštavajući nas o prilikama i neprilikama, uspesima i padovima, napuštenoj i zapuštenoj zemlji koju je kao režiser čistio da bi bila lepša – onakva kakvom je Bog stvorio. I u tim pismima pita se i pita nas: Koja je to naša zemlja danas? Da li su to opustošena sela, varošice i mali gradovi? Da li je to zemlja koja je svake godine sve malobrojnija i sve starija? Da li su to umorni ljudi koji su se naslušali obećanja da će sutra biti bolje? A oni više nemaju sutra – njihov život je, možda, do podne. Sva ova pitanja, i još hiljadu drugih, Radoš Bajić je postavljao zabrinut za ovu zemlju, za naš umorni narod i našu decu koja bi jednom u „modernoj istoriji Srbije“ – bio bi red – valjalo da ostanu ovde i žive u miru i poštenom, čestitom radu. Bez kofera u hodniku i stajanja u redu za iseljeničke vize.
Najgledanije televizijske serije i filmovi koje je Radoš napravio svedoče o sudbini našeg naroda tokom prošlog i ovog veka s jednim jedinim zajedničkim imeniteljem kao zebnjom: Da li ćemo i kada ćemo živeti kao ljudi dostojni imena kojim se u svečanim prilikama hvalimo i ponosimo?
Kada će to biti? Ko će to doživeti?
Dušan Kovačević, akademik
Odlomak
Zaviri u knjigu
0,00 RSD
1.100,00 RSD
880,00 RSD
Ušteda: 220,00 RSD
Obavesti me o sniženju
  • NSZ
0+ komada na lageru
Količina: 1 Kom
2
1
Sačuvajte u listi želja
Pomoć
Radoševa pisma Nekada su nam stizala pisma od roditelja i prijatelja s pričama kako se živi kod kuće ili u mestu koje smo napustili u potrazi za školovanjem i poslom u većem gradu. I svi gradovi su, izgleda, bili bolji za život od onog gde smo rođeni. To je sudbina čoveka otkako je sveta i veka; selimo se po rođenoj zemlji ili planeti u potrazi za boljim životom, koji ćemo upoznati tek kad sednemo da se odmorimo od silne borbe – za malo sreće. Pisma roditelja i prijatelja bila su u belim ili plavim kovertama, s našom adresom koja se menjala bar jednom godišnje. I mi smo njima pisali, ali ređe, jer smo imali preča posla, velike planove i malo vremena. Radoš Bajić, naš omiljeni porodični glumac, scenarista, režiser, producent i pisac priča o životu malih, običnih i često zaboravljenih ljudi, uvideo je da nam niko odavno nije pisao ni jednog jedinog retka, pa se uz sve svoje poslove prihvatio i pisanja pisama bez koverata. Jer ne zna
sve adrese na kojima stanujemo…
I piše nam petnaest godina obaveštavajući nas o prilikama i neprilikama, uspesima i padovima, napuštenoj i zapuštenoj zemlji koju je kao režiser čistio da bi bila lepša – onakva kakvom je Bog stvorio. I u tim pismima pita se i pita nas: Koja je to naša zemlja danas? Da li su to opustošena sela, varošice i mali gradovi? Da li je to zemlja koja je svake godine sve malobrojnija i sve starija? Da li su to umorni ljudi koji su se naslušali obećanja da će sutra biti bolje? A oni više nemaju sutra – njihov život je, možda, do podne. Sva ova pitanja, i još hiljadu drugih, Radoš Bajić je postavljao zabrinut za ovu zemlju, za naš umorni narod i našu decu koja bi jednom u „modernoj istoriji Srbije“ – bio bi red – valjalo da ostanu ovde i žive u miru i poštenom, čestitom radu. Bez kofera u hodniku i stajanja u redu za iseljeničke vize.
Najgledanije televizijske serije i filmovi koje je Radoš napravio svedoče o sudbini našeg naroda tokom prošlog i ovog veka s jednim jedinim zajedničkim imeniteljem kao zebnjom: Da li ćemo i kada ćemo živeti kao ljudi dostojni imena kojim se u svečanim prilikama hvalimo i ponosimo?
Kada će to biti? Ko će to doživeti?
Dušan Kovačević, akademik

Ostavi komentar

Karakteristika Vrednost
Kategorija ESEJISTIKA I PUBLICISTIKA
Autor Radoš Bajić
Izdavač SLUŽBENI GLASNIK
Pismo Ćirilica
Povez Broš
Godina2019
Format14,5x20,5
Strana680

Slični proizvodi

Knjiga eseja, kritičke proze i priča Mihajla Pantića. O novom nomadizmu ili novom analf...
712,80 RSD
891,00 RSD
U knjizi Opasne reči velika argentinska književnica Luisa Valensuela se na sebi svojstv...
792,00 RSD
990,00 RSD
Kineska mudrost prošlost sadašnjost i buduđnost
792,00 RSD
990,00 RSD
„Autor je bio veoma obazriv u analizi i ponuđenim ocenama, znajući da ta saznajna oblas...
352,00 RSD
440,00 RSD
Istinita priča o lepoti i opsesiji. „Čarobno putovanje kroz svet ljubitelja cveća ispu...
764,15 RSD
899,00 RSD
Ivan Ivanović (1936), jedan od najpoznatijih srpskih disidenata, autor bestseler romana...
633,60 RSD
792,00 RSD
1.584,00 RSD
1.980,00 RSD
1.584,00 RSD
1.980,00 RSD
Godine 1959, u književnom časopisu Veri, Eko je počeo da objavljuje mesečnu kolumnu koj...
719,20 RSD
899,00 RSD
Pomoć