ENCIKLOPEDIJA FILOZOFSKIH NAUKA ENCIKLOPEDIJA FILOZOFSKIH NAUKA
AKADEMSKA KNJIGA

ENCIKLOPEDIJA FILOZOFSKIH NAUKA

Šifra artikla: 361010
Isbn: 9788662633675
Izdavač : AKADEMSKA KNJIGA
Georg Fridrih Hegel (1770-1831), ubraja se u najbriljantnije nemačke filozofe. Rođen je u Študgartu a obrazovanje je stekao u seminaru protenstanske crkve u Tibingenu. U mladosti je ostvario blisko prijateljstvo sa Fridrihom Šelingom i Fridrihom Hederlinom. Na poziv Fridriha Šelinga, Fihteovog naslednika, preselio se 1801. godine u Jenu, gde se habilitirao radom o filozofiji prirode O putovanjima planeta. Prvo je predavao kao docent a 1805. prelazi u redovne profesore. Njegovo delo Fenomenologia duha spada u najvažnija dela svetske filozofije.

Hegelov pojam enciklopedije najjezgrovitije je formulisan u Enciklopediji filozofskih nauka u nacrtu i istovremeno egzemplarno predstavljen u tom delu koje je objavljeno u leto 1817. godine, nakon Hegelovog preuzimanja filozofske profesure na Univerzitetu Hajdelberg, kao vodič za njegove slušaoce, 1827. godine izdato je u temeljnom i gotovo dvostruko većem drugom izdanju, a koje je sam autor 1830. godine, godinu dana pre svoje smrti, potom u trećem izdanju znatno izmenio. U izvesnom smislu, Enciklopedija je postala „temeljna knjiga Hegelove filozofije“ i bila je važan sastavni deo akademske filozofske nastave na univerzitetima Hajdelberg i Berlin. Hegel je nije samo koristio kada je držao predavanja o enciklopediji filozofskih nauka, nego i kada se bavio oblastima filozofije koje je razlikovao u Enciklopediji, naime nauke logike, filozofije prirode i filozofije duha.
Napredovanje od logički mišljene ideje do enciklopedijski shvaćene prirode i od nje do duha nije nikakav vremenski, već bezvremenski proces, tako da su po Hegelu ideja, priroda i duh oduvek morali skupa postojati, samo na različitim nivoima sopstva-znanja duha: u logici duh misli samog sebe, u prirodi (enciklopedijski) duh postavlja samog sebe kao drugobitak, kako bi uopšte ovladao zbiljom, u fenomenologiji duh oslobođen svake prirodne slučajnosti gradi kroz subjekt svoju vlastitu, duhovnu povesti. Hegelova filozofija značajna je u izgradnj svestranog sistema nauke koji se ističe misaonom doslednošću i dubinom. Nazivaju ga novovekovnim Aristotelom, i uopšte se smatra da je u njegovou sustav apsolutnog idealizma razvoj zapadne metafizičke filozofije dosegnuo vrhunac i završetak. Posle njegove smrti zajednički naziv za filozofske pravce koji polaze od osnovnih principa Hegelove filozofije i razvijaju se prema posve suprostavljenim stajalištima, zove se hegelijanstvo ili hegelizam.
Hegelovo delo „Enciklopedija filozofski nauka“ prvi put je objavljeno na srpskom jeziku posle 2004 godine od prvog objavljivanja na nemačkom jeziku, u prevodu prof. dr Miloša Todorovića, redovnog profesora (u penziji) Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada.
0,00 RSD
3.025,00 RSD
Cena na sajtu: 3.025,00 RSD
Ušteda: 0,00 RSD
Obavesti me o sniženju

Dodatnih 10% popusta

na tri i više kupljenih artikala

koji nisu na akciji

  • NSZ
Količina: 1 Kom
2
1
Sačuvajte u listi želja
Pomoć
Georg Fridrih Hegel (1770-1831), ubraja se u najbriljantnije nemačke filozofe. Rođen je u Študgartu a obrazovanje je stekao u seminaru protenstanske crkve u Tibingenu. U mladosti je ostvario blisko prijateljstvo sa Fridrihom Šelingom i Fridrihom Hederlinom. Na poziv Fridriha Šelinga, Fihteovog naslednika, preselio se 1801. godine u Jenu, gde se habilitirao radom o filozofiji prirode O putovanjima planeta. Prvo je predavao kao docent a 1805. prelazi u redovne profesore. Njegovo delo Fenomenologia duha spada u najvažnija dela svetske filozofije.

Hegelov pojam enciklopedije najjezgrovitije je formulisan u Enciklopediji filozofskih nauka u nacrtu i istovremeno egzemplarno predstavljen u tom delu koje je objavljeno u leto 1817. godine, nakon Hegelovog preuzimanja filozofske profesure na Univerzitetu Hajdelberg, kao vodič za njegove slušaoce, 1827. godine izdato je u temeljnom i gotovo dvostruko većem drugom izdanju, a koje je sam autor 1830. godine, godinu dana pre svoje smrti, potom u trećem izdanju znatno izmenio. U izvesnom smislu, Enciklopedija je postala „temeljna knjiga Hegelove filozofije“ i bila je važan sastavni deo akademske filozofske nastave na univerzitetima Hajdelberg i Berlin. Hegel je nije samo koristio kada je držao predavanja o enciklopediji filozofskih nauka, nego i kada se bavio oblastima filozofije koje je razlikovao u Enciklopediji, naime nauke logike, filozofije prirode i filozofije duha.
Napredovanje od logički mišljene ideje do enciklopedijski shvaćene prirode i od nje do duha nije nikakav vremenski, već bezvremenski proces, tako da su po Hegelu ideja, priroda i duh oduvek morali skupa postojati, samo na različitim nivoima sopstva-znanja duha: u logici duh misli samog sebe, u prirodi (enciklopedijski) duh postavlja samog sebe kao drugobitak, kako bi uopšte ovladao zbiljom, u fenomenologiji duh oslobođen svake prirodne slučajnosti gradi kroz subjekt svoju vlastitu, duhovnu povesti. Hegelova filozofija značajna je u izgradnj svestranog sistema nauke koji se ističe misaonom doslednošću i dubinom. Nazivaju ga novovekovnim Aristotelom, i uopšte se smatra da je u njegovou sustav apsolutnog idealizma razvoj zapadne metafizičke filozofije dosegnuo vrhunac i završetak. Posle njegove smrti zajednički naziv za filozofske pravce koji polaze od osnovnih principa Hegelove filozofije i razvijaju se prema posve suprostavljenim stajalištima, zove se hegelijanstvo ili hegelizam.
Hegelovo delo „Enciklopedija filozofski nauka“ prvi put je objavljeno na srpskom jeziku posle 2004 godine od prvog objavljivanja na nemačkom jeziku, u prevodu prof. dr Miloša Todorovića, redovnog profesora (u penziji) Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada.
Trenutno nema komentara
Karakteristika Vrednost
Kategorija FILOZOFIJA
Autor Georg Vilhelm Fridrih Hegel
Težina specifikacija 0.5 kg
Izdavač AKADEMSKA KNJIGA
Pismo Latinica
Povez Tvrd
Godina2021
Format13,5x22,5
Strana512

Slični proizvodi

"Zašto nacije idu u rat? Za šta je narod spreman da gine? Šta opravdava invazija spolja...
891,00 RSD
990,00 RSD
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) već skoro dve decenije svedoči da se ...
742,50 RSD
825,00 RSD
Filozofija Dijega Fuzara je na svoj način nesavremena. Naime, u vremenu u kome se filoz...
742,50 RSD
825,00 RSD
U Filipovom jevanđelju iz biblioteke ili kodeksa Nag-Hamadija mi čitamo reči – „Gospod ...
594,00 RSD
660,00 RSD
Retoriku kao posebnu nauku prvi počinje da izdvaja još Aristotel kroz svoje filiozofske...
990,00 RSD
1.100,00 RSD
Knjiga „Sistem transcendentalnog idealizma“ koja je, uz filozofsko delo Emanuela Kanta,...
1.237,50 RSD
1.375,00 RSD
Ova knjiga predstavlja zbornik koji sačinjava osam eseja na teme religijske filozofije ...
1.188,00 RSD
1.320,00 RSD
Nema veće zablude od verovanja da je poslednja kazana reč uvek najtačnija, da je sve on...
693,00 RSD
770,00 RSD
Dnevnik zavodnika je objavljen neposredno posle vraćanja vereničkog prstena Regini, nak...
891,00 RSD
990,00 RSD
U svom popularno napisanom eseju O životnoj mudrosti (1851) Šopenhauer se bavi večitom ...
742,50 RSD
825,00 RSD
3.510,01 RSD
3.900,00 RSD
ŠTA ZAPRAVO ZNAČI ŽIVETI ISTINSKI SLOBODNIM ŽIVOTOM Nakon izuzetnog ostvarenja V. Ajl...
3.465,00 RSD
3.850,00 RSD
Pomoć