Proizvodi

Svako od nas je odgovoran za svaki rat zbog agresije u našim životima, zbog našeg nacionalizma, naše sebičnosti, naših bogova, naših predrasuda, naših ideala, jer nas sve to deli. Da li ste znali da postoji veza izmeđ­u neuronauke i slobodne volje? Iako ljudi imaju moć da donose svesne odluke, na njih snažno utiču društvene mreže, YouTube, vesti koje gledaju I čitaju, zajednica koja ih okružuje, ljudi s kojima se svakodnevno susreću, pa čak i mesta na kojima kupuju. Filozof, duhovna ličnost i autor Džidu Krišnamurti podseća nas: „Tražimo od nekoga da nam kaže šta je ispravno ili pogrešno ponašanje, šta je ispravna ili pogrešna misao, i prateći taj obrazac, naše ponašanje i naše mišljenje postaju mehanički, naši odgovori automatski.” Dobra vest je da možete birati sve što uslovljava vašu slobodu. Krišnamurtijeva knjiga Sloboda od poznatog pokazaće vam kako da se oslobodite tiranije očekivanog da biste otvorili vrata transformaciji društva i svojih odnosa. Otkrićete da je primarni uzrok poremećaja stvarnost koju nam je neko drugi obećao, umesto da sami budemo autoritet za sopstveni nacin života. Ako želite da preispitate način na koji gledate na svet, da produbite svoju duhovnu svesnost i otvorite svoj um i srce prema drugima, Sloboda od poznatog je knjiga za vas. Nakon čitanja, steći ćete dublje razumevanje života koje ce vam pomoći da: • poboljšate svoje postojeće i buduće odnose; • prepoznate i prevazđi­ete svoje strahove; • bolje razumete celovitost života; • unapredite svoje komunikacijske veštine; • povećate svoje samopouzdanje i sposobnost da volite sebe. Krišnamurti nas podseća: Razumeti sebe je početak mudrosti.

Da li postoji iskustvo koje nije kontaminirano prošlošcu?

Sadržaj ove knjige prvobitno je bio predstavljen u vidu govora studentima, nastavnicima i roditeljima u Indiji, ali njegova pronicljivost i jednostavnost biće veoma značajni za misleće ljude širom sveta, svih uzrasta i zanimanja. Krišnamurti s karakterističnom objektivnošcu i uvidom razmatra ono što nazivamo našom kulturom, obrazovanjem, religijom, politikom i tradicijom, i fokusira se na osnovne ljudske emocije poput ambicije, pohlepe i zavisti, želje za sigurnošcu i žudnje za moći – za koje pokazuje da su faktori koji narušavaju ljudsko društvo. Iz napomene urednika „Krišnamurtijeva zapažanja i istraživanja o stanju savremenog čoveka su prodorna i duboka, a ipak iznesena s razoružavajućom jednostavnošcu i direktnošcu. Slušati ga ili čitati njegove misli znači suočiti se sa sobom i svetom sa zadivljujućom svežinom jutra. - En Marou Lindberg

Iako je tvrdio da ne pripada nijednoj kasti, nacionalnosti, religiji i tradiciji, Džidu Krišnamurti je, uz Dalaj Lamu i Majku Terezu, od strane magazina Tajm proglašen za jednog od pet svetaca 20. veka. Njegova učenja sabrana su u više od 75 knjiga, prevedenih na 22 jezika i prodatih u više od četiri miliona primeraka širom sveta.
Knjiga Šta radite sa svojim životom? predstavlja skup odlomaka preuzetih iz Krišnamurtijevih spisa, snimljenih ili prenesenih dijaloga i javnih beseda, koje ne pružaju, u konačnici, jednodimenzionalne odgovore, već stimulišu na razmišljanje o mogućim izlazima u nova, velika pitanja – kakvo je i naslovno. U kratkim, jasno artikulisanim i izrazito snažnim fragmentima, Krišnamurti uspeva da poljulja sve stabilne koordinate koje pred pojedinca postavljaju različiti autoriteti, ostajući, pritom, i sam u ravni sagovornika, konstantno zapitan nad ključnim pitanjima sopstva i bića, ali i ljubavi, želje, nagona, intelekta, usamljenosti, dosade.

Ugled koji je Džidu Krišnamurti imao kao filozof privlačio je i tradicionalne i netradicionalne mislioce i filozofe, kao i šefove država, eminentne naučnike, predstavnike državnih i nevladinih institucija, psihijatre, psihologe, verske poglavare i univerzitetske profesore, koji su i sami učili kroz dijaloge sa njim. Artikulisao je i savladavao i nauku i religiju bez upotrebe žargona, tako da su i naučnici i laici mogli da razumeju njegove diskusije o vremenu, mislima, emocijama i smrti.

Nepretenciozno, racionalno i argumentovano, Krišnamurtijevi (raz)govori koji su prikupljeni u ovoj knjizi, čitaoca vraćaju do početnih pitanja o biću, strahu, želji, seksu, nadi, veri, prirodi sopstva, odnosu misli i mislioca – ne nudeći, pritom, odgovore sa pozicije sveznanja, već provocirajući samootkriće i autorefleksiju.