HUMOR

Aforizmi su najkraća moguća forma u kojoj čovek pokušava da kaže sve što svet uporno izbegava da čuje. On je rečenica koja boli, jer pogodi i rečenica koja nasmeje, jer boli. Na raskrsnici ta dva osećanja nastaju ovi aforizmi. Ako u nekom od njih prepoznate sebe -ć ne brinite, niste jedini. Ako prepoznate državu - to je već napredak. Ako se nasmejete - onda ste razumeli ono najvažnije - da je smeh često jedina odbrana od stvarnosti

„SVITAC“ donosi aforizme Tomislava Krsmanovića, autora širokog filozofskog i društvenog zahvata, koji lucidno osvetljava savremeni svet — njegove tenzije, apsurde i nade. Kroz britak humor i jezgrovitu misao, Krsmanović nudi svetlo razuma naspram tame nesigurnosti, podsećajući da je istina kratka, ali dragocena, a pasivnost najveći greh prema vremenu u kojem živimo.

Glupost je nasledna. Ludilo je zarazno. Svi smo jednaki – reče budala. Knjiga aforizama o gluposti prodaje se kao luda.

„Antologija francuskog aforizma „Trijumf duha" srpskim čitaocima pruža uvid u mudrost,poučnost, duhovitost, značaj i virtuoznost francuskih maksima. Ovo kapitalno delo naglašava da su izreke, misli i citati autora duboko ukorenjeni u kulturi i intelektualnoj istoriji Francuske i frankofonih država, te da predstavljaju sažete i duhovite poruke koje izražavaju važne istine i duboka promišljanja o životu..." Arno Gujon (odlomak iz predgovora)

„Čitanje antologije nemačkih aforizama „Kišobran mudrih” za ljubitelja aforizma podseća na obilazak muzeja Luvr u Parizu: nezaboravan, impresivan i inspirativan doživljaj. Kao što ni u Luvru prosto ne znaš gde pre da gledaš, šta pre da osmotriš, na čemu da se zadržiš, tako je i s Antologijom nemačkog aforizma. To je jedan festival aforističke lepote i veštine. I baš kao što i za Luvr treba više dana da bi uopšte sagledao makar i delić onoga što je izloženo, tako i za ovu Antologiju treba više sati i dana, bez obzira što je obimom nevelika, a sadržaj naizgled lak za čitanje. Jeste ona za čitanje laka, ali nije laka i jednostavna za shvatanje i razumevanje. Pojedini aforizmi su svojevrsne „Mona Lize”. Moraš da staneš i stojiš i diviš se i uživaš, i da za to odvojiš vreme. Nije to trebalo da bude u suštini neko veliko iznenađenje, jer realno gledano nemačka kultura je utkana u temelje evropske kulture, najznačajniji pisci, filozofi i mislioci dolaze upravo s nemačkog govornog područja, pa je onda sasvim očekivano što je i nemačka aforistika na tom i takvom visokom nivou. Ali bez obzira na tu određenu prirodnu očekivanost, ovaj izbor je u svojoj sinergičnoj celini u suštini – neočekivan. Jer niko ne može da tek tako očekuje na jednom mestu i u jednoj knjizi nešto ovako moćno. I bez obzira što je teoretski nemački aforizam brat rođeni ostalih evropskih aforizama, mora mu se definitivno priznati – on je najstariji brat!“

Slobodan Simić

ZBORNIK HUMORA I SATIRE je posvećen novinaru, književniku i književnom prevodiocu Zoranu Stanojeviću (1942-2021) velikom prijatelju poštovaocu, učesniku i donatoru Zbornika u izdanju „Kreativne radionice Balkan“ koji je koncept redakcije da se mešaju afirmisani i neafirmisani autori razumeo kao „radionicu“ za pomoć neafirmisanim autorima da uče od afirmisanih i ni jednog trenutaka se nije libio da volonterski priskoči u pomoć redakciji kako bi urednički i lektorski pomogao da rad nekog neafirmisanog a talentovanog autora bude dostojno predstavljen u Zborniku.
Zbornik je planiran u vreme dok je gospodin Zoran bio živ, kada je uslovio kakav treba da bude (više: u predgovoru) i dao nekoliko svojih priča za izbor kada ga budemo radili. Sada, kada smo Zbornik konačno realizovali, u njemu su sve tri priče koje nam je dao da biramo a izbor njegovih aforizama priredio je naš mladi urednik Stefan Vučevski, koji je u svojoj objavi na društvenoj mreži „Fejsbuk“ napisao:
„U ovom zborniku su uvrštena 172 autora, među kojima su neka od najznačajnijih imena u regionalnom svetu humora i satire. A moje mišljenje je da je isto tako veliki uspeh ovog zbornika to što su prvi put u knjizi objavljeni neki mnogo duhoviti autori, čije aforizme i anegdote ljudi čitaju na dnevnom nivou više nego dnevne novine. Većina njih je popularna pod pseudonimom, dok su ovde svi pod svojim imenom i prezimenom, pa zato kad neko sad vidi spisak autora, nije ni svestan ko je sve uvršten.
Knjiga je svakako nadmašila moja očekivanja, jer, od neke moje liste 30 najduhovitijih ljudi u Srbiji, uvršteno čak njih 25. A kada se konkurs otvorio, nadao sam se da će ih biti barem 5, čime sam iskreno zadovoljan. Te ovako, siguran sam da je ovo za sada najbolji zbornik koji je objavljen u regionu na temu humora i satire!“

Među radovima: 172 autora, zastupljene su i priče: Zorana Stanojevića, Jelice Greganović, Mirjane Đurđević, Mirjane Ojdanić, Boška Savkovića, Prljavog inspektora Blaže i niz drugih prijatelja.
Među aforističarima sa aforizmima zastupljeni su: Aleksandar Baljak, Srđan Dinčić, Miodrag Stošić, Jovan Zafirović i mnogi drugi…
U poeziji koja je najzastupljenija prednjače najtalentovaniji mladi ali i iskusni književnici Dušan Stojković, Mirjana Đapo, Mileta Stamtović, Milad Obrenović…
Kratku formu, a mi smo je nazvali TVITOVI predvodi veteran Petar Petrović Marš (čuveni Čika Peca sa starog dobrog Studija B čiji glas pamte mnoge generacije) a na dnevnom nivou je svojim mislima i „Pecilinom“ prisutan na društvenim mrežama.
Veliki doprinos karikaturama dali su Petar Pismestrović i mr Milenko Mihajlović i dabome i ostali vrhunski crtači!
Gore smo tek izdvojili nekolicinu autora a pravično bi bilo da ih pobrojimo sve, jer, ova knjiga nije obična i u njoj su doprinos dali vredni, talentovani, duhoviti i nadasve plemeniti ljudi:
I zato je važno poimence pomenuti svakog od autora:

AUTORI zastupljeni u ZBORNIKU HUMORA I SATIRE su:
Abdurahman Halilović – Ahil, Adnan Sijarić, Amer Softić, Atifa Sendić, Aleksandar Baljak, Anđela Stefanović, Biljana Maksimović, Bojan Kanačković, Boško Savković, Božidar Slavujević, Balša Rajčević, Bogoljub Veličković, Bojan Medić, Bojan Jovanović, Branimir Perić, Branimir Perić, Cvija Peranović Kojić, Čika Peca, Daliborka Šišmanović Kepčija, Dijana Paunović, Dobrinka Jokić, Dragan Krstić, Dragan Mitić, Dragoljub Krajinović - Kraša, Dušan Pejaković, Daniela D. Popadić, Dinko Osmančević, Dijana Đukić, Dragan Vasić, Dragan Miljković, Dragan Stajić, Dragica (Bogdana) Pušonjić, Dragica Beka Savić, Dušan Majstorović, Dušan Stojković, Duška Kontić, Đorđe Miladinović, Ensar Bukarić, Filip Ugrenović, Franjo Frančič, Filip Mladenović, Goran Novakov, Goran Podunavac, Gordana Bujagić, Galina Tuvaljević, Goran Goksi Radosavljević, Goran Ivanković, Ivana Zdravković, Ivan Milinković, Ilinka Marković, Jasmina Dimitrijević, Jelena Jeka Kočović, Jelica Greganović, Jovana Dragojlović, Jovana Lj. Milovanović, Jaroslav Kombilj, Jasminka Nikolić ex Brdarević, Jelena Nešovanović, Jelica Mirković, Jovana Bjelanović, Jovana Mihajlović, Jovana Ćirković, Jovan Bajc, Jovan Zafirović, Jovica Ćurčić, Jovo Nikolić, Kristina Janković, Katarina Đulić, Ksenija Muhamedbegović, Lela Vučković Radmanović, Lestat Đani, Ljubiša Ž Vojinović – Majsorovski, Ljubomir Bašanović, Maja Tomić, Marica Lukić, Marijana Lazarević, Marija Ranđelović, Marjan Urekar, Marina Raičević, Martin Marek, Milenko Petrović, Milenko Mihajlović, Mileta Stamatović, Milica Lesjak, Mirjana Milačić Bajić, Mirjana Ojdanić, Mirjana Đapo,
Marinko Đukić – Peđa, Marko Arežina, Marko Atanasković, Marko Branković, Maja Bogavac, Maja Bogosavljev, Маја Vukas, Maja Đukanović, Milad Obrenović, Milan Gavrilović – Dr Stomatolog, Milan Pantić, Milan Penezić, Milenko Miro Šarac, Milorad Č Ćosič – Ćosa, Miloš Dugalić, Miloš Mirić, Miloš Stojiljković, Mina Stefanović, Miodrag Stošić, Mirjana Kopanja, Mirjana Đurđević, Mladomir Knežević, Nada Karadžić, Nada Dabetić, Neda Kozomora, Nedeljko Neđo Paunović, Nenad Simić – Tajka, Nikola Šimić Tonin, Nebojša Marković, Nemanja Arsenović, Nemanja Milovanović, Nikola Vranješ, Nikola Đurić, Paulina Vozar, Petar Mihailović, Petar Pismestrović, Prljavi inspektor Blaža, Petar Orozović, Predrag Jokić, Sandra Krstić, Sandra Paunović, Sanja Milenković, Saša Milivojev, Semir Gicić, Slavica Agić, Snežana Marko-Musinov, Snežana Petrović, Sonja Padrov Tešanović, Srđan Dinčić, Stevan Krstec, Stevan Šarčević, Svetislav Popović, Siniša Vulić, Slavica Maksić, Slađana Liptak, Srećko Janićijević, Srđan Petrović, Srđan Tasić, Stevan Karanović, Stefan Vučevski, Stefan Petrović, Tamara Dragić, Tamara Simić, Tanja Stanojević, Tijana Rajković, Tamara Simonović, Teodora Mladenović, Tode Risto Blaževski, Tom Rodos, Verica Milosavljević, Veselin Jovanović BOSS, Vuk Đurica, Velimir Bata Rakić, Vesna Đukanović, Vladimir Đokić, Vladimir Janković, Vladislav Vlahović, Vladica Milenković, Voislav Ilić, Zera princ, Zorana Gavrilović, Zorica Janakova, Zoran Stanojević, Željko Žele Jovanović, Željko Marković, Živko Đuza


Stevan Krstec

Antologija sadrži 750 aforizama sedamdeset autora, koji pišu na srpskom jeziku iz Srbije, BiH, Rumunije i Nemačke. Izbor je obuhvatio pisce rođene u rasponu od vijeka i po a pored ?ovana ?ovanovića Zmaja, Dušana Radovića, Milovana Vitezovića, Brane Crnčevića, Ljubivoja Ršumovića, Miljenka Žuborskog, Stanislava Tomića, Mitar Mitrović, Rade Đergović, Aleksandar Baljak, Zoran T. Popović, Dejan Milojević, Petar Lazić, ?ovan Hadži-Kostić, Ranko Guzina, Milovan Ilić Minimaks, Dejan Pataković, Rastko Zakić, Dragutin Minić Karl, Milan Beštić, Slobodan Simić, Goran Gaćeša i Bojan Ljubenović, kao i sam priređivač, čije aforizme je izabrao Aleksandar Baljak.

U okviru Izabranih dela Milovana Vitezovića, Zavod za udžbenike objavio je i jedno od najznačajnijih dela ovog našeg popularnog pisca, knjigu koja se smatra jednom od najčitanijih i najznačajnijih uopšte u istoriji srpskog i jugoslovenskog aforizma.

Još od 1969. kada je objavljeno njeno prvo izdanje, počela je književna slava Milovana Vitezovića i citiranje majstorija njegovog duha u toj maloj književnoj formi.

Mnogi njegovi aforizmi, bez obzira na promenjeni istorijski i društveni kontekst, sačuvali su svežinu i aktuelnost: „Streljanje je naš počasni plotun“; „Ko visoko leti – ispraćaju ga i sačekuju na aerodromima“; „Kadio je u komitetu“, „Idiote imamo, nedostaje nam Dostojevski.“Pojedinci su krivi. Dužna je otažbina.“. „Narod je dobio cilj – pojedinci sredstva.“ O ovoj Vitezovićevoj knjizi i njenim uticajima, koja je iznedrila i nove generacije srpskih aforističara, pisali su i govorili Meša Selimović, Gustav Krklec, Branko Ćopić, Nikola Milošević, Miroslav Egerić, Rajko Petrov Nogo i drugi.

Da li znate ko je ili šta je balanser? Šta znači kad za nekog kažete da je gladiola? A pedala? Ili minjon? Ikebana? Švargla? Objašnjenja za ove i još mnogo drugih žargonskih pojmova pronaći ćete u „570 vrsta muškaraca”. To je u stvari rečnik žargonizama koji sadrži 570 odrednica s objašnjenjima. Knjigu je ilustrovao Bob Živković. Pojmovi u okviru svakog od 30 slova poređani su po azbučnom redu. Na kraju knjige je dodatak „Rečnih STVARNIH značenja” u kome je objašnjeno šta muškarci (uglavnom) misle dok izgovaraju nešto sasvim drugo. „570 vrsta muškaraca” odlikuje humor svojstven žargonu. Akcenat je stavljen na muški pol, iako su češći nazivi za ženski. Ovaj rečnik žargonizama pokazuje i višeslojnost u tumačenju raznih vrsta muškaraca, to nije tek nekoliko tipova, već tušta i tma, od najnegativnijih do najpozitivnijih, od naziva po karakteristikama fizičkog izgleda do karakternih osobina, moralnih opredeljenja i životnog stila. Knjigu poput ove moguće je dopunjavati bezgranično jer – žargon je živo tkivo jezika, buntovni tinejdžer koji izrasta u čoveka na naše oči. I uši.

Da li znate ko je ili šta je balanser? Šta znači kad za nekog kažete da je gladiola? A pedala? Ili minjon? Ikebana? Švargla? Objašnjenja za ove i još mnogo drugih žargonskih pojmova pronaći ćete u „570 vrsta muškaraca”. To je u stvari rečnik žargonizama koji sadrži 570 odrednica s objašnjenjima. Knjigu je ilustrovao Bob Živković. Pojmovi u okviru svakog od 30 slova poređani su po azbučnom redu. Na kraju knjige je dodatak „Rečnih STVARNIH značenja” u kome je objašnjeno šta muškarci (uglavnom) misle dok izgovaraju nešto sasvim drugo. „570 vrsta muškaraca” odlikuje humor svojstven žargonu. Akcenat je stavljen na muški pol, iako su češći nazivi za ženski. Ovaj rečnik žargonizama pokazuje i višeslojnost u tumačenju raznih vrsta muškaraca, to nije tek nekoliko tipova, već tušta i tma, od najnegativnijih do najpozitivnijih, od naziva po karakteristikama fizičkog izgleda do karakternih osobina, moralnih opredeljenja i životnog stila. Knjigu poput ove moguće je dopunjavati bezgranično jer – žargon je živo tkivo jezika, buntovni tinejdžer koji izrasta u čoveka na naše oči. I uši.

Svetski poznati karikaturista i ilustrator Dušan Petričić revnosno komentariše svakodnevicu i odbrojava naše dane.

„… U poređenju sa katastrofama u koje nas poremećeni i neodgovorni vladari uvaljuju, nikada se nije desilo, niti će se desiti da jedan, makar i 'zlonamerni' karikaturista napravi bilo kakvu štetu nekoj državi ili nekom društvu. Molim cenjenu publiku da ima to u vidu kada im se učini da je neka karikatura preterana.“

– Dušan Petričić

ANEGDOTE o srpskim piscima U ovoj knjizi su sakupljene anegdote iz života srpskih pisaca, počev od starih Dositeja, Njegoša, Nušića, Bore Stankovića i drugih, pa sve do naših savremenika Brane Petrovića, Matije Bećkovića i onih još mlađih. Najveći deo knjige čine autentični zapisi objavljeni prvi put, a ispričani iz prve ruke... U njoj se pominje oko dve stotine pisaca iz raznih vremena. A za njen nastanak više zasluga imaju beogradske kafane nego biblioteke.

„Vučevskovanje“ je knjiga tvitova koju je autor tako naslovio i dodatno naglasio karaktaristiku ove moderne forme. Tvitovi su odavno sa društvene mreže prešli i na druge medije ‒ u knjige i TV emisije. Po formi mogu biti različiti: od zapisa, preko misli (kako autohtonih, tako i tuđih), do sentenci i onoga što se u štampanim medijima naziva aforizmom. Sve ove forme piše i ovaj autor, Posebna izvorna karakteristika tvita je mogućnost da se na njega „replicira“, ili da se on orginalno „retvituje“, što se onemogućava ako se prebaci u druge medije (knjige, štampu, TV emisije), ali čitaoci ove knjige će moći to da učine na društvenoj mreži, čime knjiga postaje neka vrsta medija-posrednika.
Tematika tvitova Stefana Vučevskog je veoma raznolika ‒ od ljubavi i muško-ženskih odnosa, preko istorije, politike, rasprave o značaju fenomena poput vojske itd. Humor je nezaobilazan, ali je njegovo poimanje veoma subjektivno, te stoga o tome ne vredi raspravljati. Beležeći situacije iz svakodnevnog života i naslov ove zbirke otvara ozbiljno pitanje: Da li je tvit neka nova bӣt (suština) ili samo klik? Ako se uzme u obzir koliko se vremena provede i koliko se spore na društvenim mrežama, teško je odgovoriti. Svet ovog dela se može omeđiti poznatom replikom Rahele Ferari: Sve same noge i... ‒ naročito ovim delom koji je izostavljen ‒ ali se nikako na to ne može svesti ‒ a kakva je korelacija, prosudite sami, čitajući tvitove ovog autora i zabavljajući se.

Marina Đenadić

Knjiga „Šta li je ovo?!“ sastoji se od niza crteža koji predstavljaju apsurdne izume, piktograme koji nikome nisu potrebni, nemoguće pojave, grafičke paradokse, dosetljivo viđenje onoga što nas okružuje. Autor Tošo Borković bavi se smehom – i to onim zdravim smehom koji nastaje kada smislimo nešto duhovito, kada slučajno zapazimo neočekivani obrt ili kada nas iznenadi očevidno rešenje na koje nismo ni pomislili.

Sami kreirajte dobru zabavu! Za svaki crtež odaberite kontekst koji želite i imenujte crtež. Da li ćete se uklopiti u postojeće šablone razmišljanja ili ćete možda od njih odstupiti? Na kraju pročitajte i nazive koje je ponudio autor.

Dnevnik jednog seljaka

Od autora knjige Pisma iz Srbije.

Todor Trajković je šumadijski seljak koji jednoga dana odlučuje da vodi dnevnik. Doskora je mislio „umereno i povremeno“, a odskora misli neprestano. „A kad srpski seljak počne da misli, to na dobro ne može da iziđe.“ Dnevnik postaje njegov sagovornik, prijatelj kome se ispoveda. Slikovito, duhovito, sa smehom i podsmehom sagledava svet i opisuje ljude i događaje u svom selu Miloševu. Čitalac se njihovim dogodovštinama slatko smeje, lista dnevnik i naglas čita. Čak i kad shvati: da se smeje sebi samom. I zemlji u kojoj živi...

"Knjiga žalosti" je treća knjiga Nemanje Stankovića, zbirka besprekorno upakovanih misli, strahova i ličnih zaključaka u kojima se čitaoci vrlo lako pronađu.
Stanković već godinama vodi neku vrstu javnog dnevnika na Fejsbuku, gde o svojim često najintimnijim doživljajima piše otvoreno, ali i nepogrešivo duhovito.
U novoj "Knjizi žalosti", Stanković objedinjuje svoje pisanje u periodu koji će pamtiti po patnji, (naravno), za jednom devojkom. Ipak, knjiga nije depresivna. Naprotiv. Pravi je antidepresiv i ne zahteva recept, samo razvijen osećaj za dobru pisanu reč.

Novo izdanje

Nagrade za najbolju satiričnu knjigu:

„Radoje Domanović“ 2014.
„Tipar“ 2015.


Uputstvo za upotrebu

Sadržaj: ova knjiga sadrži stotinu satiričnih i duhovitih pisama koja Ljubenovićev izmišljeni stranac piše svojima negde u inostranstvu, opisujući današnju Srbiju.

Dejstvo: knjiga je namenjena obolelima od mitomanije, egomanije, povišenog nacionalizma, galopirajućeg globalizma i ostalih teških zaraznih bolesti.

Način upotrebe: knjigu čitati dva puta dnevno, posle ručka i pre spavanja, do poboljšanja opšteg stanja. Po potrebi, ponoviti postupak.

Neminovni efekti: ova knjiga kod većine čitalaca izaziva maksilofacijalni grč, u narodu poznat kao osmeh.

Način čuvanja: čuvati na sobnoj temperaturi ili morskoj plaži, van domašaja osoba bez smisla za humor.

Rok trajanja: dok je Srba i Srbije.

Bojan Ljuben

Istoimena kolumna osamdesetih godina prošlog veka krasila je, slovom i slikom, stranice „TV novosti". U novom, „podgrejanom" izdanju, povodom pola veka Televizije Beograd, svaka je sličica - ponaosob, priča za sebe, a sve zajedno - duhovita studija medija.

U današnje vreme se stiče utisak da je legendarni erski duh od svih čarobnih lampi ovoga sveta odabrao da živi i baškari se baš u malom ali snažnom erskm aforizmu. I tu je on pokazao svu svoju vrcavost, lucidnost i ironičnost po čemu je i postao poznat i priznat uzduž i popreko. Tradicionalna erska duhovitost u aforizmu najzad je dobila i svojevrsnu literarnu potvrdu.
Erski aforizam, kao deo velike porodice srpskog aforizma, postao je zaštitni znak srpske satire, slobodnog i kritičkog duha i veštine da se u prostoru od samo jedne ili dve rečenice sažme čitav mali kosmos asocijacija i poruka, ideja i preokreta, povremeno čak i pravih mini drama.
Antologija erskog aforizma na jednom mestu sakupila je i pokazala najuspelije i najvrednije »bisere« iz riznice duhovitih »užičkih školjki«, koji su nastajali godinama i decenijama, u brzomisećim glavama autentičnih Era.

.

„Čotrić je majstor kratke forme. Pišući tako da rečima bude tesno a mislima široko, stvorio je veliki broj aforizama antologijske vrednosti, pa stoga i ne čudi što se već godinama nalazi u samom vrhu srpske satirične književnosti."

Aleksandar Baljak

„Čotrić je izvorno moralan i pošten kritičar izoštrenih čula, na svetom zadatku borbe za bolji svet i pravednije društvo. Aforizam je njegovo nežno oružje, Arhangelov mač i Đurđevo koplje, kojim snažno i uporno napada Zlo u svakom društvenom pojavnom obliku, i na svakom koraku."

Slobodan Simić