Prošlost koja obavezuje – istina koja iskušava budućnost!
Mit ima sopstvenu logiku. Pretvoriti Nemce od agresora u žrtve. Izjednačiti staljinistički SSSR i hitlerovsku Nemačku. Pretvoriti Crvenu armiju od pobedničke vojske u gomilu pomahnitalih ludaka. Ali zašto bismo se mi pecali na to?
Mi, naprotiv, treba da se prisetimo da je SSSR bio (po merilima tog surovog vremena) – brutalan, ali ne i osvetnički režim.
Nikakvog planskog istrebljenja dojučerašnjih neprijatelja niti je bilo, niti je to neko imao kao ideju.
Nismo se unižavali dotle da bismo se svetili.
Nismo Geteov dom pretvorili u konjušnice, kao što su nacisti Tolstojevu kuću u Jasnoj Poljani, kao što nismo zbrisali s lica zemlje ni Berlin, ni Drezden, kao ni desetine naših gradova i desetine hiljada sela. Rat je bio vreme masovnog heroizma, u kojem su se ispoljavale i ostvarivale najbolje osobine i kvaliteti našeg mnogonacionalnog naroda. Staljinistička propaganda je mnogo puta iskrivljavala događaje, stvarala medijske obrasce i likove. Pa… svaka propaganda se time bavi i apsurdno ju je osuđivati – ona je delovala u ratnim uslovima.Veliki otadžbinski rat daje i lekciju o tome da je narod nepobediv sve dok postoji ideja… a to nije bila komunistička ideja, već ljubav prema otadžbini, domovini, domu i porodici.
