Mislim, da su sazreli za istorijsku ocenu oni veliki događaji, koji su se, pre dvadeset godina, izvršili u krilu Naroda Srpskog. Za to sam se rešio, da priberem i predam javnosti podatke, koji izlažu i osvetljavaju njihovu političku stranu. Prema uverenju, koje ispovedam, da književni radovi ništa ne gube, ako poduže ostanu u rukopisu, ja još ne bih ovaj rad predavao javnosti, no bih ga ostavio uz druge, koji stoje pod ključem, ima dvadeset i više godina; ali sam ovde odstupio od svoga pravila, što nisam rad, da plemenita borba Srpska, koju opisuju ovi listovi, ostane izložena krivoj oceni bez moje odbrane. Ako ko misli, da je u stanju ispraviti što u ovome nacrtu, ja sam gotov, da pristupim osnovanim zamerkama, a neosnovane da povratim na njihovo mesto.
Imajući podatke iz prve ruke, ja sam se trudio, d ako mi što ne bude pošlo za rukom, to se daje ispraviti. Ne verujem, da bi se i ko drugi našao, koji bi ovaj za ih sastavljam i izlažem verno i objektivno; aadatak mogao izvršiti sa bližim poznavanjem stvari. Nu ako to stoji o događajima u Srbiji, mnogo manje bih se usudio, da to tvrdim i o događajima u Bosni i Hercegovini. Za njih nemamo pisanih domaćih izvora, jer ih onda od Srba nije niko beležio pravilno i kritički. Moramo se za sada još oslanjati na strane pisce, među kojima švajcarski pukovnik Ristov zauzima prvo mesto. On je beležio svoje podatke za vreme samih događaja, a kao učen vojnik, bio je u stanju da ih, i ako iz daleka, razume i oceni. On je, dakle, i meni služio za pravac u izlaganju Srpske borbe u Hercegovini i u Bosni, uz podatke, koje sam mogao pribrati od očevidaca ili i nekih učesnika u borbi.
Nu glavni je zadatak moga rada, da iznese onaj međunarodni uticaj, koji stoji u vezi sa ovom slavnom borbom Srpskoga Plemena. Za to sam mu i dao ime „Diplomatske Istorije.”
Na kraju sam priložio prepisku vođenu između Srbije i Grčke posle potpisa Saveznog Ugovora njihovog, počev od 1868, a naročito za vreme prvoga rata.
Jov. Ristić.
U Beogradu
31. januara 1896.
