Stivenson je roman prvo objavio u Časopisu za mlad svet, od maja do juna 1886. godine. Mnogi od likova u romanu su stvarne ličnosti Škotskog ustanka iz 1752. godine, među njima najvažniji je Alan Brek Stjuart. U izvesnom smislu, to je verzija ubistva u Apinu iz vizure jakobinaca. Roman je stekao veliki broj obožavalaca, između ostalog o njemu su se veoma pohvalno izjašnjavali Henri Džejms, Marsel Prust, Horhe Luis Borhes, Italo Kalvino, Šejmas Hini. U ovom ostvarenju autor slika dve strane škotske duše, koje se ogledaju u političkom razmimoilaženju – gorštačku, jakobinsku stranu, i ravničarsku, vigovsku stranu. Čitaocu je odmah jasno da je Gorštacima miliji škotski nacionalizam: oni su u romanu prikazani kao surovi i gordi ratnici, strasni, romantični i duboko odani svojim klanovima i Škotskoj stvari, to jest Stjuartima. Ne jednom u romanu Alan Brek ističe da nosi kraljevsko prezime – Stjuart. Odani mehanizmu klanova, oni ostaju nepoverljivi prema engleskom, nametnutom, zakonskom sistemu. Pritom je jasno da je Alan Brek arhetip Gorštaka. Nasuprot njima, Ravničari su prikazani kao pragmatični i materijalistični, odani kralju Džordžu II iz Kuće Hanovera i njegovoj vladi u Engleskoj. Kao što je za Alana jasno da je arhetip Gorštaka, tako je odmah jasno da je Dejvid Balfur arhetip Ravničara.
