Proizvodi

„Iznenađujuće moderan klasik.“
– Times Literary Supplement

Iz tuđine se u zavičajni jalov pejzaž vraća Klim Jobrajt, i to iz kosmopolitskog Pariza. Frivolna raskoš velelepne prestonice samo ga je uverila da se prave vrednosti nalaze u moralnim načelima i duhovnim stremljenjima, a ne u materijalnom blagu, stoga sebe vidi kao posvećenog učitelja u rodnoj egdonskoj pustari. Glas o njegovom uspehu, obrazovanju i naočitosti brzo se širi, ali njegov dolazak će pokrenuti lavinu tragičnih događaja. On, njegova rođaka Tomazina, njen verenik Dejmon Vajldiv i svojeglava Justejša Vaj protagonisti su priče o nesuđenoj ljubavi, strasti, otuđenosti i melanholiji. Tomas Hardi u ovom romanu briljantno istražuje jednu od svojih ključnih tema: đavolsku ulogu slučajnosti u određivanju toka života.

Čovekova potreba da postane „neko“ uznemirujuće je težak zadatak kome streme svi junaci u ovom romanu. Ostvariti uspeh je gotovo društvena obaveza, a takav izbor može izazvati niz negativnih posledica. Upravo je zbog te teme ovaj roman izuzetno moderan i prijemčiv za savremenog čitaoca. Pogrešni izbori, stremljenja i intrige izazvaće dramatične obrte u sudbinama junaka, i samo će žar individualne vrline održati nadu da su plemeniti ciljevi ostvarljivi.

„Povratak iz tuđine je zanimljiviji i bolniji od mnogih drugih poznatih ʼuzvišenihʼ tragedija u kojima izuzetni i plemeniti junak strada zbog svojih kobnih nedostataka.“
– London Review of Books

„Tomas Hardi je najveći pisac tragedija među svim engleskim romanopiscima.“
– Virdžinija Vulf

Klasik svetske književnosti, roman „Tes od D’Urberbilovih“ Tomasa Hardija smatra se remek-delom i jednim od najvažnijih engleskih romana 19. veka, a još od objavljivanja 1891. ne prestaje da pleni svojom lepotom prizora i opisa, istančanošću likova, njihovom tragičnom sudbinom, kao i polemičnošću spram licemernog odnosa viktorijanskog morala prema ljudskom telu, a naročito ženskom.
Roman prati potresan životni put Tes, „čiste žene“ koja živi u saglasju i dosluhu s prirodom i sopstvenom naravi, a koja najpre biva puki zalog svog oca u jalovom i gramzivom pokušaju da njenom udajom povrati status plemića svojih davnih predaka, da bi ubrzo postala plen bezobzirnosti uzurpacije ženskog tela i žrtva društvene nepravde. Bespomoćnost žene spram muške moći da, ne odolevši joj, baš time prisvaja pravo na okrutnost prema njoj, u potpunosti se ogleda u tome što naslovna junakinja kao da je prokleta sopstvenom lepotom i bezazlenošću, sve dok, u poslednjem, grčevitom pokušaju da se domogne ljubavi, ne posegne za očajničkim činom ne bi li izašla iz začaranog kruga potčinjenosti.
„Tes“ je u više navrata bila književni predložak za televizijske i filmske adaptacije, od kojih je najpoznatija ekranizacija iz 1979. koju potpisuje Roman Polanski.

Remek-delo engleske književnosti XIX veka.

Lepota ili ružnoća karaktera ne počiva samo u postignućima već i u ciljevima i porivima; njegova prava prošlost ne počiva među izvršenim delima već među delima ka kojima je stremio.

Priča o Tes Derbifild, devojci iz sela Marlot, smeštenog u plodnom Blekmurskom dolu, počinje saznanjem njenog oca da je u srodstvu s nekada moćnom, a sada ugašenom plemićkom porodicom D’Erbervil. Za nekog trezvenijeg, verovatno bi podatak o nekadašnjem aristokratskom sjaju ostao ono što u datom trenutku zapravo i jeste – sasvim beskorisno saznanje sa primesom žala za prošlim vremenima. Za Džona Derbifilda, međutim, ovo iznenadno fiktivno uzdizanje, stvarnije je i važnije od konkretnog posla, od koga zavisi sedam dečjih duša za koje odgovornost na sebe preuzima Tes.

Naslikana na pozadini ruralnog društva koje polako umire, Tes od roda D’Erbervila bila je „bestseler“ Tomasa Hardija, a sama Tes Derbifild ostaje njegova najupečatljivija i najtragičnija junakinja.


Engleski klasik Tomas Hardi pripadnik je one najfinije prozaističke plejade XIX veka u koju se ubrajaju Dikens, Tekeri, Džordž Eliot i sestre Bronte.

Očaravajući klasik o ljubavi, strasti, žrtvi i rušenju mladalačkih snova i nadanja.

Slobodoumna i vatrena Vitsaveja Everdin došla je u Vederberi da preuzme najveće imanje u toj oblasti, nešto što nije bilo uobičajeno za žene tog vremena. Njen hrabri nastup i strastvenost privlače tri vrlo različita udvarača: bogatog zemljoposednika Boldvuda, arogantnog narednika Troja i skromnog farmera Gabrijela Ouka. Svaki na svoj način uspeva da uzdrma njene odluke i komplikuje joj život, a u neobičnom obrtu sudbine upravo će njena neodlučnost ugroziti stabilnost čitave zajednice.

Veličanstvena priča koja će vas opčiniti neobičnim obrtima sve do poslednje strane. Obavezno štivo za sve nepopravljive romantike.