SAMO NEK SE ASPIDISTRE VIJORE

Ovaj život kakva danas živimo! Nije to život, to je obična učmalost, živa smrt. Pogledaj samo sve ove proklete kuće, i sve te besmislene ljude u njima! Ponekad mislim da smo svi leševi. Samo trulimo uspravno.

Aspidistra je izdržljiva, dugovečna sobna biljka koja može da naraste do upečatljive, čak glamurozne veličine. U Engleskoj je bila naročito omiljena u viktorijansko doba, dobrim delom zato što je trpela ne samo slabu sunčevu svetlost već i loš vazduh zatvorenog prostora, koji je bio posledica korišćenja prvo petrolejki, a zatim gasnih lampi. Pala je u nemilost tek s uvođenjem električnog osvetljenja u 20. veku. S obzirom na to, naslov ovog Orvelovog romana može da se protumači kao sarkastičan podsticaj da se zavijore zastave srednje klase.

Kad se ovaj roman pojavio, kritika ga je nazvala okrutnom gorkom knjigom u kojoj auotr iznosi veoma neprijatne istine, potresnim i britkim prikazom života, pronicljivom studijom otuđenja i usamljeosti, s jedne strane dirljivom, s druge zastrašujućom.

Gordon Komstok se gnuša učmalog uglednog života srednje klase koja obožava boga novca. Napušta „dobar“ posao u reklamnoj agenciji zarad nimalo izglednog posla u knjižari, što bi trebalo da mu ostavi više vremena za pisanje pesama. Gordon se buni protiv sve većeg konzumerizma koji primećuje u društvu oko sebe, dok istovremeno oplakuje svoje siromaštvo i način na koji se to isto društvo odnosi prema njemu i siromaštvu uopšte.