LOLITA

„Jedna od najsuptilnijih i najsloženijih književnih tvorevina našeg vremena.“
– Mario Vargas Ljosa

„Lolita mi je posebno draga. To mi je bila najteža knjiga – knjiga koja se bavila temom toliko dalekom, toliko udaljenom od mog ličnog emotivnog života da mi je pričinjavalo posebno zadovoljstvo da upotrebim svoj stvaralački dar kako bih je oživeo.“
– Vladimir Nabokov

Pesnik i perverznjak, sredovečni Hambert Hambert postaje opsednut dvanaestogodišnjom Lolom i nastoji da je poseduje – prvo telesno, a zatim umetnički – kako bi zauvek dao „trajan oblik opasnoj magiji nimfica“. Da li je zaljubljen ili lud? Napaćena duša ili monstrum?

Kada je roman objavljen 1955. godine, postao je odmah predmet žestokih polemika zbog slobode i sofisticiranosti kojima je Nabokov oslikao neobične erotske sklonosti svog junaka. Ali ovo mudro, ironično i elegantno remek-delo ne duguje svoj status klasika kontroverzi koju je izazvala tema, već načinu na koji je pisac upotrebio taj materijal da ispriča ljubavnu priču koja šokira svojom lepotom i nežnošću.

Lolita je istovremeno i priča o izrazito civilizovanom Evropljaninu koji se sudara s veselim varvarstvom posleratne Amerike — ali najviše od svega, to je meditacija o ljubavi: ljubavi kao sablazni i halucinaciji, ludilu i preobražaju.

Preneta na filmsko platno u režiji Stenlija Kjubrika 1962. i ponovo 1997. u režiji Adrijana Lajna, Lolita nije izgubila ništa od svoje moći da šokira i fascinira.

„Lolita blista izopačenošću najoriginalnije vrste. Jer je Nabokov iz svog šokantnog materijala izdvojio čistu intelektualnu farsu… a prikaz njenog odvratnog junaka, koji se nikada ne zavarava niti opravdava, groteskno razotkriva fraze, vulgarnost i licemerne konvencije koje prožimaju ljudsku komediju.“
– Atlantic Monthly

„Nabokov piše prozu onako kako jedino i treba da se piše – ekstatično.“
– Džon Apdajk

„Intenzivno lirska i divlje duhovita.“
– Time