Iz perspektive dopamina, posedovanje je nezanimljivo. Važno je samo sticati stvari. Ako živite ispod mosta, dopamin će vas terati da poželite šator. Ako živite u šatoru, želećete kuću. Ako živite u najskupljoj vili na svetu, dopamin će vas terati da poželite zamak na Mesecu. Dopamin nema standard šta je dobro i ne želi da prođe ciljnu liniju. Dopaminskim neuronskim kolima u mozgu može biti stimulisana samo mogućnost nečeg sjajnog i novog, bez obzira na to koliko su savršene stvari u trenutku. Dopaminsko geslo je: „Još.” Dopamin je poput one starice koja uvek kupuje toalet-papir. Nije važno što u ostavi ima već hiljadu rolni. Njen stav je da nikad nije dovoljno toalet-papira. Tako je i sa dopaminom, samo što, umesto toalet-papira, dopamin nagoni da posedujemo i gomilamo sve što bi moglo da nam pomogne da ostanemo živi. „Danijel Liberman i Majkl Long su postigli neverovatan podvig. Uspeli su da biografiju jednog neurotransmitera pretvore u uzbudljivo štivo. Kada jednom shvatite moć i opasnost dopamina, bolje ćete razumeti samu ljudsku prirodu.” Danijel H. Pink, autor knjiga Motivacija i Kada „Radio sam kao umetnik četrdeset godina i pitanje Zašto sam ovakav? bilo je zagonetka, misterija, molba, a ponekad i vapaj ka nebu. Liberman i Long su napravili mapu puta za sve koji se bore između nezasite čežnje i sadašnjeg trenutka.” Tomas F. Vilson, glumac i komičar „Zašto žudimo za onim što nemamo, umesto da uživamo u onome što imamo – i zašto se bezglavo zaljubljujemo? Duboka pitanja ljudske biologije dobijaju odgovore u ovoj knjizi, nezaobilaznom štivu o ljudskoj prirodi.” Greg Isterbruk, autor knjige It’s Better Than It Looks
