Šta je spin?
Ko je bio prvi spin doktor?
Ko je „američki Gebels“?
Šta je to „nevidljiva vlast“?
Da li je Edvard Bernajs zaslužan za krizu demokratije širom sveta?
Odgovore na ova pitanja potražite u knjizi Edvarda Bernajsa “Propaganda”.
Reč je o kapitalnom delu osnivača odnosa sa javnošću kao profesije i izumitelja spinovanja. Pored toga što se ova knjiga izučava na svim katedrama za PR, komunikologiju i političke nauke širom sveta kao jedan od najvažnijih udžbenika odnosa sa javnošću, ona od svoje prve objave 1928. do danas izaziva neprestane kontraverze i rasprave. Brojni glasovi tvrde da je upravo Bernajs odgovoran za krizu demokratije širom sveta i da su njegove metode prikazane u ovoj knjizi izazvale manipulacije masovnih razmera.
Da li je Bernajs “američki Gebels”? Edvard Bernajs (1891-1995), nećak Zigmunda Frojda i “jedan od 100 najuticajnijih ljudi 20. veka” po mišljenju autora BBC-jevog dokumentarca “Century of the Self”, autor je dvadeset važnih knjiga o odnosima sa javnošću. Svoj dugi životni i radni vek proveo je u tesnim vezama sa Belom Kućom i najmoćnijim američkim korporacijama. Od zasluga za ulazak SAD u 1. svetski rat stečenih na mestu propagandiste tadašnjeg predsednika SAD, do direktne umešanosti u obaranje sa vlasti demokratski izabranog predsednika Gvatemale, Jakopa Arbenca Guzmana, Bernajs je bio prvi spin doktor i preteča tehnologa američke vlasti poput Henrija Kisindžera ili Zbignjeva Bžežinskog. Hronološki, Bernajs na scenu stupa pre Jozefa Gebelsa i ostaje aktivan dugo nakon njega, sa mnogo dubljim i dugotrajnijim uticajem, a i sam Gebels bio je poznavalac i poštovalac spisa Edvarda Bernajsa.
“Propaganda” je iznenađujuće iskrena knjiga koja ne prećutkuje nijedan aspekt manipulacije javnim mnjenjem, štaviše smatra to potpuno legitimnom pojavom koja će uvek postojati: inteligentna manjina ima pravo da predvodi manje inteligentnu većinu ka ciljevima koji su u interesu prve grupacije, tvrdi Bernajs. Pisana je sa tačke gledišta ne teoretičara već praktičara i profesionalca koji se svakodnevno bavio problemima i rešenjima.
“Bernajsovo iskreno i praktično uputstvo za upotrebu propagande pruža puno uvida u način funkcionisanja nekih od najmoćnijih i najuticajnijih institucija savremene industrijske države kapitalističkih demokratija,” kaže Noam Čomski o ovoj knjizi.
Iako je objavljena 1928, “Propaganda” ne samo što nije izgubila ni delić svoje aktuelnosti, već naprotiv deluje sve aktuelnije i sve subverzivnije. Zašto je na prostorima bivše Jugoslavije ova knjiga do sada bila neobjavljena ostaće neobjašnjeno. Ovo izdanje pokušava da popuni vakuum i da upozna publiku postjugoslovenskih prostora sa civilizacijski važnim znanjem koje ova knjiga sadrži.
