PESME ZA DECU 9-12

Zbirka pesama „Dugme bez kaputa” dokaz je da je poezija u isto vreme može biti mudra i zabavna, vesela i ozbiljna, produhovljena i lepršava.

Pesme otkrivaju tajne malih stvari, jer pesnik iza fleke na zidu, lišaja, zaboravljenog eksera, starog sata, bolesnog petka, osmeha koji luta svetom, vidi čitave univerzume koje tek treba spoznati.

„Dugme bez kaputa” je pesničko uputstvo za otkrivanje tih skrivenih svetova i poziv na igru iz koje svi izlaze kao pobednici - nasmejani i mudriji.

Morao sam da još jednom, prvo glasno ponovim, pa zapišem: „Imenarijum“! Čudna kovanica, koja podseća na „Herbarijum“, što u slučaju ove knjige ona i jeste, jer „čuva“ stihove autora o mališanima, koji su poželeli da imaju pesmu o sebi. Kao neko, ko je kao đak osnovne škole u Prilepu imao i predmet „Srpski jezik“, pamtim da nije bilo školske priredbe na kojoj nisu recitovane pesme Jovana Jovanovića Zmaja. Posebno je bila popularna pesma, čije su delove često koristili i zaljubljeni, pokušavajući da uz pesnikovu pomoć osvoje nečiju naklonost, koja je prvi korak do zaklinjanja na večitu ljubav. Trebalo je da mnogo vode protekne Savom i Dunavom, da se u Beogradu pojavi neko ko ume da piše pesme, pre svega za decu, ali i mnogo više od toga, baš kao doktor i pesnik Čika Jova Zmaj. I pojavio se, nije bio doktor, već diplomirani mašinski inženjer, koga svi znamo kao Čika Pecu. On je poeziju za decu podigao na nivo nauke. I ova knjiga o kojoj sada pišem, samo je delić naučnog povezivanja psihologije, pedagogije i
edukacije dece, od vrtića i od osnovne škole, sa književnošću. E, za tako nešto, neophodno je inspirisati se decom, družiti se stalno sa njima, da bi se „nauka“ o imenima mogla predstaviti u vidu pesama namenjenim deci, ali i njihovim mamama i tatama, braći i sestrama, ujacima i stričevima, tetkama, komšinicama..., i istovremeno odati i dužnu počast i Dušku Radoviću, „Strašnom lavu“ srpske satire i neprevaziđenom slovoučitelju, kao i Ljubi Ršumu, čije stvaralaštvo, po Čika Pecinom mišljenju, zaslužuje da se u škole uvede predmet RŠUMATIKA.
Pitanje je kako je Čika Peca uspeo da o svim imenima dečaka i devojčica, rođaka i istaknutih ličnosti iz oblasti DECOTEKE, pa još i o nadimcima (koje daju deca svojim drugaricama i drugovima, kao vrsni psiholozi, utvrdivši pojedine dobre ili loše karakteristike), napiše toliko lepih pesama? Odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavan. Očigledno je, da su one rezultat čestog druženja sa decom, prvo preko
radio talasa, u nedeljnim polučasovnim emisijama punih dvadeset godina, ali i u posebnim svakodnevnim jutarnjim dodacima, koji su u obliku pesama
iz dečjeg svakodnevice bili emitovani od 1986. do 1989. Postoji još jedan važan momenat, a to je povezivanje sa detetom, koje još uvek živi u nama i stvara, ponekad smešne, ponekad zapanjajuće asocijacije. Mislim da je to pozivanje na decu u nama odraslima, veliki i omiljeni prostor u hipokampusu Čika Pecinog
mozga.
Sve pesme sadržane u ovoj knjizi krasi čudesna jednostavnost, dostojna divljenja. A da bi se postigli jasnoća i razumljivost stihova, koji treba da budu bliski svoj deci, i onoj iz vrtića, i onoj iz osnovne škole, treba biti veliki u stvaralačkom smislu. Imenarijum sa svojim Imenotekama, Rođakotekom, Nadimkotekom, Spomenarom... pričinjava radost ne samo deci, već i odraslima, koje podseća na detinjstvo i što je možda bio i cilj autora, ukazuje na ulogu porodice i škole u formiranju budućeg korisnog člana društvene zajednice.
Ova knjiga sadrži i puno objašnjenja i za odrasle čitaoce. O značaju imena, o tome kako nastaju imena ljudi, drugih živih bića, stvari, ideja, pojava itd., zatim, kako je i kada ime nastalo, kakvo mu je značenje... Nije zaboravio da objasni šta je nadimak i kako ga i od koga deca dobijaju.
Obratio sam posebnu pažnju na Pecine stihove i njihovo parno, ukršteno ili bilo kakvo rimovanje, pošto je rima veoma važna komponenta pesama za decu.
Čika Peca je ima i u naslovu pesme: „Zašto dede sede“, a često je pravi žongler rečima, čak i takvih koje se doslovno ne mogu prevesti ni na jedan drugi jezik. Sve pesme sadržane u ovoj knjizi krasi čudesna jednostavnost, sa poređenjima dostojnih divljenja, kao što je to u stihovima o jednoj devojčici:
„Ima jedna lepa biljka, zovemo je svi Koviljka,
oči su joj kao žiške, baš joj lepo stoje šiške“.
Inače, njegove pesme su najčešće u katrenu (strofi sa 4 stiha), ali ih često susrećemo i u tercetu, i u kvinti, pa čak i u oktavi. Tekstovi u knjizi su posebno interesantni za odrasle čitaoce. A na njih će se deca navratiti kad odrastu i požele da ponovo pročitaju ovu, u pravom smislu reči, naučnu i poučnu knjigu.

Mile Grdanoski

Zagrl'te ih, pesme moje - zbirka lirskih pohvala koje pesnik Vlasta N. Cenić upućuje uzorima, prethodnicima i kolegama, pesnicima srpske književnosti za decu, predsavlja i vrlo ličan poetični dnevnik čitanja, kojim autor beleži svoje impresije i asocijacije. Na taj način nastaju jedinstveni pesnički portreti, baš onakvi kakve ti pesnici zaslužuju.

Pesme u knjizi „Dan kao naručen” obraćaju se našoj volji da učestvujemo u igri smisla. Ta igra je uzvišena samim tim što pokreće zapitanost i tako nas smešta u budno stanje sna - što je nešto najsličnije detinjstvu. Znamo da je detinjstvo nalik neoročenom danu. A kojeg god dana da se latite ove knjige, biće to dan kao naručen - za čitanje.

Ova zbirka pesama poznate pesnikinje Dragane Mladenović namenjena je mlađim osnovcima.

Čitaoce očekuje neobična i zabavna čitalačka avantura čiji su glavni junaci stvari, koje se, kada poljude, ponašaju vrlo čudno, čak čudnije nego ljudi. Viljuška će poverovati da je muzički instrument, kredencu će ispasti zub, nevaspitani flomasteri išaraće celu kuću, a tegla će zatražiti da joj se vrate svi njeni kornišoni.

Posle višestruko nagrađene zbirke Dar-mar, stiže nam još jedna knjiga poezije za decu Dragane Mladenović, u kojoj dolaze do izražaja autorkina izuzetna duhovitost i istančan osećaj za teme bliske deci.

Sve što je pisala Vaska Jukić Marjanović uvek je bilo duhovito, lucidno, jezički besprekorno. Kao što će se iz ovog izbora videti, njene pesme za decu odišu vedrinom i nepresušnim vrcavim humorom od prve do poslednje stranice. U poeziji u kojoj Severna zvezda zadrema i zaboravi da svetli, buba-mare lete kao šarene zastavice, gde je tuna riba mrzovoljka, a petlovi duvački orkestar koji svira bez nota, mali čitalac se dobro oseća. Vedrina i radost isijavaju iz ovih stihova i zato ih deca zadovoljno i radosno primaju i danas, mnogo godina posle njihovog nastanka.

Konačno upoznajte srpkog zmaja! Sigurno znate za neke druge, neovdašnje zmajeve, koje je teško razlikovati od ala, aždaja i drugih gnusnih čudovišta. Srpski zmaj nije leteća zmijurina što širi strah, nego je lep „ognjevit junak“… Štiti svoj narod od svake napasti, a njegove useve od ala što predvode olujne i gradonosne oblake. Srpski zmaj ne podnosi ale i obratno… Zapravo, ipak ih zmaj, na svoj način, voli. Šta bi on bez ala, kako bi se bez njih ispoljio?

U ovoj knjizi žive pesme s greškama, ali ne običnim nego namernim i s dobrim razlogom ubačenim rečima-uljezima. Tragajte za njima! Čitajte pažljivo, budite kritični, ne verujte očekivanjima, očekujte da budete prevareni, ne dozvolite da vas poezija uspava. Ova zbirka pesama Dragane Mladenović, s ilustracijama Borisa Kuzmanovića, povešće vas u nesvakidašnju čitalačku avanturu.

"Iza stihova u ovoj knjizi nalazi se neko blag, mekane duše, s neskrivenom ljubavlju za dečji svet i sa željom da decu pesmom obraduje, možda i pouči. Zorica Bajin Đukanović poseduje dar za uveseljavanje i tumačenje detetovog sveta, dar da taj svet sačuva od prolaznosti pretakanjem u nešto beskrajno trajno - kao što je poezija." Pero Zubac

Pesme za zaljubljene

Povodom dva veka stvaralaštva naših pesnika za najmlađe (Luka Milovanov Georgijević, 1810), Slobodan Stanišić je sakupio i priredio 200 naših pesnika za decu, koji izlaze pred vas u jednom lepom i luksuznom izdanju.