TRI PESNIKA DOBRE APOKALIPSE
Svako ima svoju apokalipsu i ona se dešava obično u neko vreme koje sami ne možemo da predvidimo - recimo najranije ujutro - ali koja uvek predstavlja susret sa samim sobom. Dobra apokalipsa je uvek privatna.
U ovoj knjizi Ivan Tokin ima susret sa samim sobom okružen raznim smejačima i mogućim sobnim ljubavima, ukratko ima susret sa celim gradom. Samo je pustio grad da priča o tome. Njegove pesme liče na razglednice iz svakodnevice.
Ognjenka Lakićević ima susret sa samom sobom dok vozi, nosi svoju osmatračnicu, luta oko pijace, traži pažnju koje nigde nema i pije kroz muškarce. Samo neće da ih pusti da pričaju o tome. Njene pesme otkrivaju političku poruku u svakodnevnim radnjama, te skrivaju borbu sa strastima nekog ko je - naročito kad je u centru – uvek na periferiji sveta.
Vladimir Tabašević ima susret sa samim sobom u detinjstvu i šire, u kome su ratna dejstva nešto što je svakodnevno, pa se o tome uopšte ne priča. Sve druge stvari pričaju o tome. Njegove pesme nemaju pravo da se umore.
Tri pesnička glasa nejednake mladosti ovde pričaju kroz pesme koje kao da vas poznaju.
„Već je bilo jasno na šta će ličiti život.“
Dragan Ambrozić, rok kritičar i odgovorni urednik Doma omladine Beograda
