Pesnik Euđenio Montale (1896–1981) rođen je u Đenovi kao najmlađi sin Domenika Montalea, uglednog preduzetnika, i Đuzepine Montale. Loše zdravlje prekinulo je njegovo formalno obrazovanje i stoga je bio samouk. Leta je provodio u porodičnoj vili u seocetu čiji krajolik je imao jak i duboko presudan uticaj na njegovu poeziju. Isprva hoteći da bude operski pevač, bio je pod mentorstvom poznatog baritona Ernesta Sivorija. Međutim, postao je pesnik koji se može smatrati najvećim italijanskim pesnikom dvadesetog veka, i 1975. zbog poezije koja je, s velikom umetničkom senzibilnošću, interpretirala ljudske vrednosti snagom pogleda na život bez iluzija, osvojio Nobelovu nagradu za književnost. Nobelov komitet nazvao ga je „jednim od najznačajnijih pesnika savremenog Zapada“.
