Proizvodi

U Čuvarima groblja, napušteni psi postaju poslednja linija odbrane protiv zloglasne Babe Marte!; Ova knjiga je više od obične bajke. Ovo je priča o hrabrosti, prijateljstvu i borbi protiv sudbine. Priča koja vas podseća da u svakome od nas postoji heroj spreman da se suoči sa najvećim izazovima. Otkrijte svet u kojem mitovi oživljavaju, a hrabrost se meri zlatnim nitima.; Ukoliko volite bajke, fantaziju i priče koje ostaju u srcu dugo nakon što ih pročitate, Čuvari groblja je knjiga koju ne smete da propustite.; Pripremite se za avanturu koja će vas oduševiti i inspirisati!

Mlada Matilda, bežeći od mračne porodične tajne, sklonište pronalazi u ukletom zamku Vulfenbah. Ono čemu se neće nadati, međutim, jeste da će u njemu, pored duhova, zateći staru groficu, za koju se veruje da odavno nije među živima, a koja će joj spasiti život. Izgubjena devojka nastaviće svoj put u nepoznato, tragajući za istino i bežeći od ubistava koje joj je odredilo život.; Iako se kao dominantne ističu dve paralelne price, o tragičnim sudbinama dveju žena lišenih slobode, ovo je roman o društvenom nepripadanju pojedinca, gubitku identiteta, prevarama, incestuoznim namerama, porodičnim tajnama, traganju za istinom, položaju žena u društvu. Pun strave i napetosti, Zamak Vulhenbah prikazuje večiti okršaj dobra i zla, u kome uvek stradaju nedužni.

Žanrovski heterogen, pun istorijskih činjenica sukobljenih sa elementima fikcije, roman “Portret“ naizled prati život čuvenog doktora Grujića i čudne, gotovo bizarne, okolnosti koje su ga zadesile. Međutim, njegova životna priča, iako sama nije tematsko jezgro teksta, kao svoju konstantu ima portret jedne dame, inače prostitutke koja opseda sve muškarce koje doktor poznaje, na koje deluje pogubno, a koji je sačuvao nakon pogibije bliskog prijatelja, istovremeno i autora slike. Dok je sve oko njega prolazno, prijateljstvo, rat, želje, krajnje, život, jedino taj portret prkosi vremenu, ističući nesvakidašnju i svevremensku vrednost jednog umetničkog dela.

Pred nama je knjiga koja nas upoznaje sa porodicom despota Đurđa Brankovića, tačnije sa sudbinom njegovo petoro preživele dece. Upoznajući se sa srednjovekovnom istorijom, karakterima jedne vladarske porodice, saznajmo i sudbinu Smedereva, jednog od gradova izuzetno bitnih za srpsku istoriju.; Ovo nije samo istorijat jedne vladarske porodice, već fino tkanje koje nama, savremenim generacijama, daje izvesna saznanja koja nisu pružena do ovog trenutka kada nam ih Stevan Ješević nudi u vidu Letopisa Đurđevog grada.; Stevan Ješević je autor istorijskih romana, koji je svojim jednostavnim i pitkim stilom, stekao veliku naklonost ovdašnje čitalačke publike.

„Kada sazna da ubistvo njegovog prijatelja prethodi čudnovatom susretu sa nepoznatom devojkom koja se, gotovo natprirodno, tokom noćipojavila u njegovoj sobi, Džon Ferguson neće znati da li je sve to snoviđenje ili stvarnost. Jedino u šta je siguran jeste da mlada gospođica ne može biti odgovorna za to. Tokom istrage, koja predstavlja svojevrsnu parodiju, a u kojoj se svi junaci pojavljuju kao osumljičeni, svako će pokazati svoje pravo lice, ili je istina mnogo užasnije, možda je ubica natprirodno biće iz fergusonovog sna - demon žedna krvi sposoban da počini najsvirepije ubistvo? Ispostaviće se, međutim, da se pravi ubica krije na mestu gde ga zapravo niko nikad ne bi potražio, a da žrtva i nije tako nevina .

"Gde narandže zru" je živopisno putovanje kroz južnu Evropu koje prati avanture troje ruskih turista: bračnog para Ivanov i njihovog prijatelja Konkurina. Kroz oči ovih likova, Nikolaj Aleksandrovič Lejkin nas vodi kroz predele južne Francuske i Italije, od slikovitih gradova Nice i Monte Karla do večnog Rima i živopisnog Napulja.

Na površini, roman odiše vedrinom i humorom, ispunjen je opisima egzotičnih lokacija i neobičnih susreta. Međutim, ispod te površine, autor pažljivo uobličava suptilne kritike društva i mentaliteta. Putovanje ruskih turista služi kao prizma kroz koju se sagledavaju različite kulture, navike i snobizam koji ponekad karakteriše odnos turista prema lokalnom stanovništvu.

Kroz živopisne opise krajolika, kulinarskih specijaliteta i zanimljivih susreta, Lejkin nam pruža uvid u bogatstvo i raznolikost južnoevropskih destinacija. "Gde narandže zru" nije samo putopisni roman, već i delo koje nas podstiče na razmišljanje o različitostima i sličnostima među ljudima širom sveta, kao i o važnosti tolerancije i razumevanja.

Nikolaj Aleksandrovič Lejkin (1841-1906) bio je ruski pisac, novinar i izdavač. Svoja dela je počeo da objavljuje u raznim časoposima već 1860. godine. Lejkin je A.P. Čehova privukao da sarađuje u Fragmentima, u kojima je u periodu od 1882-1887 objavio oko dve stotine priča pod raznim pseudonimima. U tom periodu su svojim pričama privlačili podjednaku pažnju čitalaca. Za života je objavio trideset šest romana, jedanaest drama i preko hiljadu priča. Posle revolucije, 1917. godine, njegova dela su zabranjena u Poljskoj. Štampano je najmanje 165 njegovih knjiga i brošura.

Dvadesetogodišnjem Aleksandru dosadio je život pod majčinim okriljem, na plodnom imanju, u idiličnoj okolini rodnog sela. Gonjen neutaživom potrebom da spozna svet, u potrazi za “karijerom i fortunom”, uputiće se za Peterburg, a tamo će naići na sve ono što nije očekivao i na šta nije navikao: hladan prijem, svakodnevni rad, sivilo zgrada, i na Petra Ivaniča, svog strica, hladnog i pragmatičnog čoveka od karijere.

Od prvog trenutka njihovog susreta, biće očigledno da su Aleksandrova i Petrova životna filozofija u opštoj suprotnosti. Mladića počinje da fascinira stričeva figura i obuzima ga niz nedoumica: da li su njegovi snovi o pesničkoj slavi i “iskreni izlivi” koje toliko ceni zaista najvažnije vrednosti u životu, ili je sve to samo “besmislica” i “žuto cveće, kako tvrdi njegov stric? I ume li Petar Ivanič da pogreši?”; Običan događaj, prvi roman Ivana Čončarova, autora čuvenog Oblomova, izazvao je pravu pometnju u Rusiji 19. veka.

I pored neverovatnog uspeha kod ondašnjih čitalaca, konzervativna kritika oštro je osudila prividno antiromantičarsku postavku ovog nesvakidašnjeg romana.; Daleko ispred vremena Gončarov i ovog puta zalazi u prostore modernog, pa naizgled jednostavnu, linearnu priču o suprotstavljanju dvaju principa pretvara u eklektično delo, u čijem se tonu, čas poetičnom i blagom, čas realističnom i humorističnom, ogleda živ duh pripovedača. Za ljubitelje Oblomova, kao i ljubitelje klasika, ali i savremene književnosti, roman Običan događaj predstavljače dragocen doprinos čitalačkom iskustvu.

Pred početak građanskog rata u bivšoj SFRJ, jedna porodica bezuspešno pokušava da se izoluje od okolnih dešavanja, dok se „istorija ne smiri” i ne dočeka se glasonoša mira: tako bi se, ukratko, mogao predstaviti zaplet romana „Ljudi bez adrese”. Ipak, kao što to obično biva u Grujićevim romanima, nije sve tako kako se na prvi pogled čini, a ispričano je, zapravo, tek okvir ovog višeslojnog dela. Stranicu za stranicom, likovi će se postepeno demaskirati kako bi se prikazali u potpunoj ogoljenosti, kao figure na pozornici, akteri u skeču, apsurdni junaci između čijih redova se naslućuje kakav Harms ili Jonesko – ljudi bez imena, bez prošlosti, bez budućnosti, i bez adrese.;Grujić neverovatnom veštinom pripaja elemente poetike apsurda ništa manje zadivljujućim fragmentima pripovedanim realističkim stilom, koji su u okvirni siže umetnuti tehnikom priče u priči. Tako će roman uspeti u zadatku da dvojako utiče na čitaoca: s jedne strane, nagnaće ga da se na sav glas nasmeje, dok će, u sledeći mah, uspeti da ga do suza dirne. A to, bez sumnje, dokazuje da se radi o, za sada, najboljem romanu Zorana Grujića, kao i jednom od najinovativnijih dela savremene srpske literarne produkcije.

Nova knjiga Strahinje Nikolića „Azbučnik fizičke aktivnosti“ donosi nam zanimljiv pristup ovom važnom segmentu ljudskog života. Prožeta poetskim izrazima i ilustracijama, osmišljena kao šetnja ćirilicom kroz sportske pojmove, predstavlja intersantno i prijemčivo štivo i za ljude koji se ne bave fizičkom aktivnošću. Iako se uočava autorova stručnost, nijedan pasus nije suvoparno nagomilavanje naučnih saznanja, već, naprotiv, priručnik za svakog od nas da bolje razumemo sebe i svoje telo. Svakako je i prilika da nešto naučimo i saznamo, ali na jedan originalan i nesvakidašnji način.

„Pred čitaocima je roman koji ih vodi u skrivene dubine zatamljene strane istorije i predstavlja odiseju i potragu kroz vekove i predele, putešestvije sa nečim naizgled neuhvatljivim, ali opet iskonskim, sa verom svetovidskom.”
(Dr Boban Trifunović)
„Ovo je priča o porodici i njenom očuvanju, ratu i umiranju, neprestanoj borbi između hrišćanstva i paganstva, umetnosti i lepoti, relikvijama i istorijskom nasleđu”

(Bojana Lubarda, profesor)

Popis je krizni trenutak društva, trenutak u kojem je ono primorano da se ogleda i možda okupi.;Ana Vučković, popisivačica, prolazi kroz golgotu u pokušaju da preživi susret sa stanarima gladnim njenog vremena, njene duše i tela. Retki su romani u kojima je socijalni presek grada Beograda tako uverljivo dočaran kao što je to slučaj sa knjigom “A kolikika vam je kuhinja?” autora Filipa Inđića.;Baba Ružu, Laneta, Hiniće, Grgu, Gordanu, Stevu Noblicu, Indiru, Luku i druge prepoznaćemo, sa većim ili manjim oduševljenjem i u našem komšiluku. Inđićeva kritika naših potkrovlja, dragstora, naših taksi stanica, prvih spratova i skupština stanara duhovita je koliko i beskrupulozna, napisana živim jezikom ulice.

U planinama ludila drugi je roman Hauarda Filipsa Lavkrafta, objavljen 1936. godine, a na tragu klasika poput Avantura Artura Gordona Pima iz pera Edgara Alana Poa i Mobi Dika Hermana Melvila, jer nudi nam ispovest učesnika geološke ekspedicije na Antarktiku, čiji je cilj bio da prikupe uzorke kamenja i fosila u ledenim pustarama bez ijednog traga života. Uzimajući uzorke, naišli su na nešto čemu nisu mogli da se nadaju; na nešto o čemu u istoriji nije ostavljen nijedan pisani trag izuzev u vidu nagoveštaja u Nekronomikonu i sličnim mu spisima – na ruševine izgubljene civilizacije…I na nešto nepojmljivo što duboko u ruševinama spi.; Uz Zov Ktulua i Danvički užas, moglo bi se reći da je U planinama ludila jedno od najboljih Lavkraftovih dela, po kojem ga i danas pamtimo i rado mu se vraćamo – dr Boban Trifunović

“Pesnici su čuđenje u svetu”, što kaže Branko Šimić, pa stoga naš autor ima sebi svojstven izraz ili stil u prikazu u strofama. On unutrašnjim doživljajem u nekim strofama metaforama i metonimijom dočarava svet koji vidi i koji zapaža, na svoj čudestan način.; Lenjo promiču sati/tromo se vuče dan/nepomičnost obavija/senke se prikradaju/pogled bludi po zidovima/a ono neizrečeno, lebdi između nas…

Nije lako čitati iz dubine duše svaku nastalu reč, ali pesnikove ljubavne strofe očaraće nove čitaoce i stvaraoce književnosti. Iz tog čuvenog plavog kruga rastu novi stvaraoci koji će obasjati ovaj tmuran svet. Na granici smo svetionika i sumraka, iz koga blešte pesničke reči obasute toplinom zvezda repatica. Smrt koju ljubi je samo početak novog stvaranja i radovanja. Iznedren trenutak pesničke slabosti i naših upoznavanja muka u budućnosti…

Pred čitaocima je pravi postmodernistički roman, o Klemenu, piscu reklama i bivšem novinaru, kojeg je porazilo što je svet takav kakav je, i o Frenku, povremenom pacijentu u duševnim bolnicama, koji svoje ideje ne može da ostvari. Ni jedan od njih ne može da pronađe svoje mesto pod suncem.

Titov sin nam pruža pogled u ustaljune dihotomije-u racionalno i iracionalno – ali ih prevazilazi tako što nam ne dopušta da se na nekoj od njih skrasimo. Klemen pokušava da prevaziđe sopstvenu naivnost, a Frenk – koji od Klemena traži da o njemu napiše knjigu – traga za delom sebe koji je izgubio, za porodičnom tajnom. Pogled nam se pruža i na ono „normalno“ i „nenormalno“, pri čemu je jasno da nisu puki društveni konstrukti, već prepletene komponente naše egzistencije, pri čemu je to preplitanje ono što je suštinsko i sasvim joj svojstveno – dr Boban Trifunović

Usamljena vila Siva Šuma oduvek je, uprkos svojoj melanholičnoj lepoti, budila jezu u pogledu nepristrasnog posmatrača. Kada njen vlasnik,osiromašeni plemić nezgodne naravi, Ričard Marston, primi pismo kojim mu se najavljuje neizbežno neprijatna poseta njegovog rođaka i dugogodišnjeg rivala sa studija, čitavo pokućstvo obuzima neobjašnjivo osećanje teskobe i ničim izazvanih crnih slutnji. O čemu Marston sanjari za vreme usamljenih šetnji prostranstvom svog zapuštenog imanja? Da li je Marstonova žena svetica kakvom se čini? Kakve tajne skriva dražesna francuska guvernanta? Šta to sluge uporno prećutkuju? I ko je, zapravo, zlokobni gost?; Ova novela objedinjuje sve elemente dobro poznate ljubiteljima klasičnog horora i unosi ih u gotovo realističku priču, preispitujući, na sebe svojstven način, prirodu pritajenog zla.

Roman Smiraj srpske despotovine je topla istorijska priča o nastavku loze Brankovića. Zamišljen kao žitije despota Stefana Srpskog Slepog, ispisan (ispripovedan) iz pozicije dijaka Dimitrija, ovaj roman se može nadovezati na Ješevićev prethodni roman Gospodin Vuk Branković, ali i čitati zasebno.; Bez obzira da li ste ljubitelj istorije ili ne, osećaćete se kao da šetate srednjovekovnim Balkanom, i proživljavate sudbine mnogih naroda, koji su se na ovim prostorima susretali, udruživali, razdvajali i sukobljavali.; Istovremeno, bićete saputnik porodice Đurđa Brankovića u svim njenim iskušenjima, a naročito spoznati nepravedno zapostavljen lik despota Stefana Srpskog Slepog, čija uloga u srpskoj tradiciji zavređuje mnogo veću pažnju od one koja joj je do sada ukazana.; Smirajem srpske despotovine autor Stevan Ješević baca svetlost na jedan period srpske istorije koji široj javnosti nije toliko blizak i poznat, ali i utiskuje jedan nesvakidašnji pečat u svoj krajnje zanimljiv opus.

Zbirka poezije Nemanje Nikolina predstavlja jedno putovanje koje je podjednako geografsko i metafizičko. Daleko od postojbine za koju je verom, emocijom i poštovanjem vezan, do u srž sebe gde se prepliću urbano i pastoralno, lično i univerzalno, detalji i sveobuhvatnost – Sandra Zlatanović

Čitajući pesme, nisam bio siguran čitam li pesme napisane rukom deteta ili odraslog…

Njegove pesme su kao slikovnica, koja mrda, koja diše, kao skica koja iz monohromnog dobija boje, pa se razlije u neku drugu, novu sliku. Njegove pesme mirušu. Miris starog kraja, Novog Zelanda, Zelenog venca, mirisi straha i hrabrosti. Ove pesme pisali su i dete i odrastao čovek.

Ove pesme pisala je sloboda u njima, odrasli koji je preispituju i mlađi koji je nosi kao putokaz. – Nikola Krdžić

Mračne sile nadvile su se nad Pokrajinu, sa ciljem da konačno dopru do onoga što se godinama krije na dnu njenog Vulkana, dobro zaštićeno kamenom drevne magije. Ukoliko uspeju u tome, neminovna je propast svih delova sveta koji poznaje Vrhovna Božanstva, a na put im može stati jedino heroj kojeg je prvog dana jeseni pretkazalo veliko Proročanstvo vrača Alaimbole. Kako heroja nema na vidiku, u potragu za njim uputiće se Zaire, njen luk i strela, i njena verna lisica Masika.

Ova naizgled obična seoska devojka plamene kose neće moći ni da pretpostavi da će, na putu za dobrobit svog naroda, uspeti da pronađe ono što joj je bilo najpotrebnije – put sopstvene sudbine.

Danijel Jovanović svojim najnovijim romanom „Zaire“, ni ovog puta ne izneverava svoje čitaoce, provodeći ih, zajedno sa naslovnom junakinjom, kroz čudesno oslikane imaginarne svetove.

Ova knjiga, pre svega, predstavlja pomalo gorku priču o odrastanju uokvirenu modifikovanim bajkovnim sižeom i, u prepletu elemenata različitih mitologija, govori o lojalnosti, hrabrosti, prijateljstvu, porodici, religiji, rodoljublju, ali i o snazi pripovedanja, toleranciji, rodnim ulogama, nasilju i opasnostima slepog poštovanja uspostavljenih dogmi.

„Zaire“ će lako osvojiti srca svakog ko se upusti u ovu čitalačku avanturu, a nema sumnje da će glavna junakinja ostaviti traga u novijoj svetskoj književnosti, budući da predstavlja pravu književnu junakinju našeg doba – heroinu koja savršeno razume senzibilitet i duh današnje čitalačke publike.

Povučena gimnazijalka Ket provodi dane putujući do škole, čitajući klasike, maštajući o studijama dramaturgije i vodeći računa o bolesnoj majci. Iako je rastrzana agonijama mladosti, čiji joj se da je život koji vodi gotovo nepodnošljivo dosadan.

Sve će se promeniti kad upozna Andreja, tridesetogodišnjeg bubnjara i vlasnika kafića. Ket tada biva povučena snažnom silom preobražaja, a pred njom se otvara do tada naslućivano pitanje doživljaja sopstvenog identiteta.

I Ket, ali i njena porodica i prijatelji, počeće da primećuju gotovo neizbežne promenu u svojim životima.

Zbirka pesama

Jednog sasvim običnog februarskog dana u varošicu Iping dolazi jedan sasvim neobičan stranac. Gost, čije su poreklo i namere nepoznanica, a do čijeg je imena gotovo nemoguće doći, neobičnom brzinom privlači pažnju ljubopitljivih meštana, dok misteriozni događaji počinju da potresaju monotonu svakodnevnicu malog mesta.

Ovaj kratki roman, još jedno besprekorno delo engleskog H.Dž.Velsa, spaja realizam sa fantastikom, problematizujući, s jedne strane, položaj marinalizovanog pojedinca u društvu, dok s druge strane zadire u područje imaginativnog, promišljajući o mogućim posledicama različitih naučnih otkrića.

Velsov rad teži tome da zabavi, uvek ostavljajući prostora za samostalnu refleksiju, te nema sumnje da će čitalac, za vreme čitanja i nakon čitanja, neprekidno imati na umu varljivost granice između vidljivog i nevidljivog.

Ove pesme su tu da budu oslobodioci od svakog drugog tereta i bremena, osim onog najtežeg - ljubavi, koja, kako se bližimo kraju zbirke, iz površne prerasta u onu istinsku, prema sebi i, najzad, prema pisanju."Najednom celi svet je moj papir blanko i ja mogu da pišem pišem bez prestanka"

Na promociji zbirke pripovedaka, mladi pisac horora upoznaje Emu,vodiča kroz "Beograd iza Beograda". Emi se njegova knjiga dopala, ali sigurno je da bi pisao uverljivije ako bi iza svojih rečenica imao iskustvo - te mu nudi da ga povede na turu tokom poslednje tri noći u oktobru. Seanse, odlasci u hotel Milenburg u kojem odsedaju oni koji na seanse idu, poznansstva sa onima koji seanse organizuju, odlazak u opskuran i ekskluzivan noći klub...Sve to piscu pruža ono što mu je Ena obećala - "Najednom sam sasvim sam, ali ne usamljen - sam u poretku stvari koji samo laže da mu samoća nije strana, a koji jest usamljen. Sve mi je postalo strano, od svega sam se odmakao. Svi su mostovi srušeni, stojim na nasipu svemira gde je crvena boja dana koji dolaze, sa krajnjim odredištem u crnoj."

Malo se danas ko seća jevrejske porodice Minh, a još manje njih govori o sudbini njenih članova i o njihovim zadužbinama.

Ipak, uspomena povremeno oživi kroz reč i tako se, nenadano, pronađemo zapitani pred tragovima koje je istorija ostavila za nama. Jedno takvo oživljavanje, rekonstruisanje kolektivnog sećanja, pronalazimo u romanu Greta, u kom pripovedanje otpočinje neposredno pre nerazjašnjene smrti Julijusa, najstarijeg brata porodice.

Ta će smrt biti vesnik smenjivanja nemilosrdnih vlasti, čijom će voljom doći do urušavanja i uništavanja svega što su Minhovi stekli, i onoga što su Julijus i supruga Greta, kao dobrotvori, izgradili na Rtnju. Ne treba, međutim, verovati da ćemo u središtu Grete pronaći kakvu činjenicima prigušenu, uzburkanu povest o herojskom sutonu ili pak o gorčini istorijskih previranja.

U srcu Grete nalazi se Greta. Ona je simbol i ključ kojim se ovo delo odgoneta. Zato se pred nama nalazi mnogo više od istorijskog romana, jedno duboko refleksivno, značenjski izbušeno štivo; fragment istorije naroda, da, ali i čitava istorija jedne suštinski tragične junakinje.

Zbrirka poezije

Džek London nas vodi u ne tako daleku 2073. godinu ne bi li nam prikazao razarajuće posledice epidemije kakvu svet do sada nije video.Britko, kocizno, dinamično pripovedanje dvaju pripovedača, jednog izvan, a drugog unutar priče, okupiraće pažnju čitaoca i navesti ga na ponovna preispitivanja ljudske prirode i toka istorije.Postoje li sile koje delaju mimo racionalnog doživljaja sveta?Kako se klasno ustrojstvo društva može osvetiti svojim tvorcima? Kreće li se tok vremena pravolinijski ili pak ciklično?

Zbirka Duhovi Božića objedinjuje pet novela Čarlsa Dikensa, koje su objavljivane pred Božić. Pripovetke Božićna bajka, Zvona, Cvrčak na ognjištu, Životna borba i Ukleti čovek i ugovor sa duhom odlikuje tematsko i stilsko jedinstvo, te svaka od njih predstavlja reprezentativni primerak Dikensovog stvaralaštva.

Pet kverona je prošlo od poništenja Imperatora Hona i admirala Krejsa. Prvi put u poslednjih hiljadu kverona porobljavanja, pustošenja i beskrajne tiranije galaksijom je zavladao mir.

Za to vreme, kao posledica povlačenja većine snaga Katlahana iz bivše Suneran galaksije, duboko iz senke sveopšteg blagostanja nazirala se nova opasnost. Strah od povratka Imperije Suneran je bio više nego dovoljan da se kod svih oslobođenih svetova rodi potreba za oružjem masovnog uništenja. Dodatni nemir u svakom građaninu galaksije je donelo saznanje o najvećoj čuvanoj tajni; zastrašujući kristal-kamenovi sa Serhane čija moć nadmašuje i Atlahan hiper-topove.

Kraljevstvo Katlahana je zatvorilo sve puteve do planete crvenog peska, ali niko ne zna koliko je kristal-kamenova posredstvom Suneranina Leocapa završilo u tuđim džepovima. Roa i Johtan se sada suočavaju sa još zlokobnijom pretnjom; sa krijumčarenjem moćnih kamenova zbog kojih je svaki život u galaksiji ugrožen na bezbroj načina. A onda su se pojavili pirati…

Godina je 1942. Pod okriljem noći šest vitezova drevnog Reda Belog Trna padobranima iskače iznad predgrađa Beograda. Posle višegodišnjih studija na engleskom Univerzitetu za primenjenu magiju, onostrano-taktičke obuke regrutnog Centra London i akcija širom Evrope, dobili su zadatak u Srbiji-naći Atanasija Nikolića, potomka barona Nikole Doksata od Demorea fortifikacijskog inženjera i generala austrijske vojske s početka 18. veka.U isto vreme, po nalogu Elrika Prvokletnika, Prvog vampire, za potomkom počinje potragu i Gestapo na čelu sa generalom Augustom Majsnerom, koji takođe zna zbog čega je gospodin Nikolić važan.Ovo je samo polazište priče krcate događajima, u razdoblju od 1942. do 1945. godine, kojom saga “Praznik zveri” potvrđuje svoje mesto u vrhu savremene domaće fantastične književnosti, dok autor održava, a često i premašuje već dostignute nivoe komponovanja proze i jedinstvenog pripovedačkog umeća.

Zbirka priča