Proizvodi

Dvadesetogodišnjem Aleksandru dosadio je život pod majčinim okriljem, na plodnom imanju, u idiličnoj okolini rodnog sela. Gonjen neutaživom potrebom da spozna svet, u potrazi za “karijerom i fortunom”, uputiće se za Peterburg, a tamo će naići na sve ono što nije očekivao i na šta nije navikao: hladan prijem, svakodnevni rad, sivilo zgrada, i na Petra Ivaniča, svog strica, hladnog i pragmatičnog čoveka od karijere.

Od prvog trenutka njihovog susreta, biće očigledno da su Aleksandrova i Petrova životna filozofija u opštoj suprotnosti. Mladića počinje da fascinira stričeva figura i obuzima ga niz nedoumica: da li su njegovi snovi o pesničkoj slavi i “iskreni izlivi” koje toliko ceni zaista najvažnije vrednosti u životu, ili je sve to samo “besmislica” i “žuto cveće, kako tvrdi njegov stric? I ume li Petar Ivanič da pogreši?”; Običan događaj, prvi roman Ivana Čončarova, autora čuvenog Oblomova, izazvao je pravu pometnju u Rusiji 19. veka.

I pored neverovatnog uspeha kod ondašnjih čitalaca, konzervativna kritika oštro je osudila prividno antiromantičarsku postavku ovog nesvakidašnjeg romana.; Daleko ispred vremena Gončarov i ovog puta zalazi u prostore modernog, pa naizgled jednostavnu, linearnu priču o suprotstavljanju dvaju principa pretvara u eklektično delo, u čijem se tonu, čas poetičnom i blagom, čas realističnom i humorističnom, ogleda živ duh pripovedača. Za ljubitelje Oblomova, kao i ljubitelje klasika, ali i savremene književnosti, roman Običan događaj predstavljače dragocen doprinos čitalačkom iskustvu.

„Zaista veliko delo.“
– Lav Tolstoj

Zar ne teže svi za ovim o čemu ja snevam? Zar sva vaša trka, strasti, ratovi, trgovina i politika ne idu na to da se dobije spokojstvo, zar to nije težnja za idealom izgubljenoga raja?

U srcu Peterburga Ilja Iljič Oblomov živi u stanju beskrajnog mira, ušuškan u čauri vlastite tromosti. Dok je svet oko njega rastrzan između tehnološkog napretka i socijalnih kriza, Oblomov udobno leži na svom kauču. Međutim, njegovo postojanje nije lišeno intelektualne aktivnosti. On se premišlja i razmišlja…

Sredinom devetnaestog veka u centru pažnje ruskih pisaca bilo je filozofsko pitanje odnosa večnog ljudskog nemira i patrijarhalnog ideala mirovanja. Posebno mesto među delima ovog tipa zauzima roman Oblomov. Dok piše o dobrodušnom lenjivcu koga ni prijateljstvo ni ljubav ne mogu naterati da ustane s kreveta, Gončarov uspešno nastavlja tradiciju suvišnog čoveka, koju su započeli Puškin i Ljermontov. Neosporni klasik ruske književnosti, Oblomov je priča o večnoj borbi između tromosti i ambicije, udobnosti i promene, nezdravih ciljeva i blagotvorne neaktivnosti.

Roman ,,Oblomovˮ Ivana Aleksandroviča Gončarova, objavljen 1859, postigao je ono što je najređe u literaturi: status ne samo vrhunskog književnog ostvarenja koje svedoči o svom vremenu već i dela koje je postavilo dijagnozu jednog duševnog stanja, koje je po njemu i dobilo naziv oblomovština.

Ono od čega je oboleo junak Gončarovljevog romana Ilja Iljič Oblomov kobna je kombinacija hronične bezvoljnosti, društvenog parazitizma, osećanja dosade s pripadajućim jalovim kontemplacijama o besmislu postojanja i posledičnom odsustvu želje za istinskom komunikacijom i bilo kakvim delanjem – pa i za samim životom. Svaki od tih simptoma u Oblomovu je izveden do krajnosti, te on ne može da pronađe nijedan valjan razlog da uopšte ustane ujutru iz kreveta: ,,Ležanje Ilji Iljiču nije bilo neophodno, kao što je bolesniku ili nekom kome se spava, ni preko potrebno, kao umornom čoveku, niti je u tome uživao kao lenjivac, to je za njega bilo normalno stanjeˮ.

Oblomov je, drugim rečima, suvišan čovek, ,,osoba koja je izgubila poentu, mesto, prisustvo u životuˮ, kako je jedan kritičar opisao ovu vrstu književnih junaka, kojoj u ruskoj književnosti pripadaju i Puškinov Onjegin, Ljermontovljev Pečorin ili Turgenjevljev Ruđin. Definisani u prvoj polovini 19. veka kao istovremeni simptom društva u raspadanju i nove osećajnosti sveta u nastajanju, suvišni ljudi postali su i ostali tipske figure do naših dana. U Oblomljevom odrazu se –makar delimično i ponekad –prepoznaju mnogi i od današnjih čitalaca, za šta je zaslužna neprolazna hipnotička sugestivnost romana Ivana Gončarova.

Roman je dobio ime po glavnom junaku Ilji Iljiču Oblomovu koji je talentovan, mlad čovek, pun neiskorišćene energije i potencijala. Međutim, on je zakočen nerealnim strahovima od života i postaje simbol mlađih generacija koje ne znaju šta žele od života, koji depresiju ubrajaju u karakterne osobine.

Radnja romana odvija se u Rusiji između 1819. i 1856. godine u Sankt Peterburgu. Veći deo radnje odvija se u neurednom krevetu mladog Oblomova, iz kog nikako ne može da ustane. Nekoliko puta pokušava da obuje papuče ali bezvoljni pokušaji ga uvek vraćaju nazad u krevet. Ovaj prizor sa papučama simbolično govori o apsurdnosti jednog postojanja. Oblomov shvata da odustajanje traži najmanje zalaganja i energije pa je njegovo čitavo funkcionisanje bazirano na odustajanju. On odustaje od preseljena, ljubavi, obrazovanja i na kraju i od samog života.