PSI IZ GALVEIASA

Žoze Luiš Peišoto posvetio je ovaj roman svom rodnom mestu, seocetu Galveiasu u ruralnoj Portugaliji, uloživši neupitno jezičko i stilsko umeće u figuraciju čudno prepoznatljivog sveta naseljenog malim ljudima, ali i njihovim pakostima, bezočnostima, i uopšte isprepletenostima svake
vrste. Taj svet doživeće bukvalan, metaforičan, ali nedvosmislen potres kada meteorit napravi krater
u zemlji i uzbuni seljane.

U kratkim epizodama predočeni su portreti upečatljivih junaka. Njihovi međusobni odnosi mentalitetski su bliski i nama ovde i sada, i na toj gorko-slatkoj istini naopakih, a dirljivih egzistencija počiva jedno od zadovoljstava čitanja Peišotovih knjiga.

Iza i oko naturalizma kojim je prikazan život jednog seoceta pod velikim, kataklizmatičnim nebom, napreduje i jedan lirski glas, koji na život i ličnost gleda samilosno i sa razumevanjem. Sa njim, i još mnogo iznijansiranih glasova, dobro pogođenih tonova za individualnost svakog od nas.



Žoze Luis Peišoto rođen je u portugalskom selu Galveias, 1974 godine. Piše pesme, pripovetke, romane i drame. Diplomirao je na Fakultetu za društvene i humanističke nauke Univerziteta u Lisabonu. Piše kolumne za nekoliko portugalskih novinskih medija, kao što su Jornal de Letras ou das revistas Visão, GQ, Time Out, Notícias Magazine, UP i drugi. Prestižnu književnu nagradu „Žoze Saramago“ dobio je sa 27 godina, čime je postao najmlađi laureat ove nagrade, nakon čega je privukao pažnju domaće, evropske i svetske književne javnosti. Njegove knjige prevedene su na 26 jezika. Peišotov roman Nenhum Olhar je proglašen za najbolju knjigu objavljenu u Engleskoj u 2007. godini, a Livro je 2013. godine dobio nagradu za najbolji evropski roman.