UMETNOST

Sadržaji i tumačenja svih sačuvanih antičkih drama u jednoj knjizi


Autor je profesor uporedne i helenske književnosti na Univerzitetu u Pizi i veliki poznavalac grčkog i rimskog pozorišta, naročito njihovih tema, o čemu svedoči i ovo delo. Po načinu izlaganja slično je indeksima operskih i baletskih libreta, sa detaljnim prikazima svake drame po činovima. Posebno je značajno u našoj sredini gde retko imamo priliku da vidimo autentično antičko pozorište. Čak i oni koji su studirali ili studiraju dramu, pronaći će u ovoj knjizi dragocene i nepoznate detalje.

Knjiga predstavlja pregled od Eshilovih Persijanaca, zaključno sa Senekinim Herkulom na Eti i Oktavijom .Osamdeset i pet sačuvanih dela grčkog i rimskog teatra prikazano je u ovoj knjizi sa uverenjem da je antičko pozorište živi deo naše sadašnjice.Gvido Paduano je za svaku dramu prikazao njenu tematsku strukturu, glavne probleme i značajne motive. Prikazana su sva sačuvana dela Eshila, Sofokla, Euripida, Aristofana, Menandra, Plauta, Terencija i Seneke, a bogatstvo njihovih tema prepoznavaće se u delima kasnijih dramatičara, pre svega Šekspira, potom španskih i francuskih tragičara, zaključno sa operskim libretom koji svoje početke vezuje za antiku (Monteverdi Krunisanje Popeje, Perslova Didona i Enej itd).

Može se koristiti kao uvodnik za one koji ne poznaju antičko pozorište ali žele da budu obavešteni , ili kao podsetnik za čudesni svet antičkog teatra, nikad do kraja odgonetnutog niti otrgnutog od mita. Knjiga Gvida Paduana donekle će ublažiti prazninu u ovakvoj literaturi na našem jeziku, naročito blistavim uvodom koji je sročen kao kraće predavanje. Ujedno i inspiracija pozorišnim rediteljima u uslovima nekog novog, bogatijeg teatra koji bi se vratio klasičnim vrednostima.


SADRŽAJ

PREDGOVOR

PREDUSLOVI GRČKOG POZORIŠTA

ESHIL

SOFOKLE

EURIPID

ARISTOFAN

MENANDAR

PLAUT

TERENCIJE

SENEKA

Bibliografija

Indeks


Gvido Paduano:
Predaje uporednu književnost i helensku književnost na Univerzitetu u Pizi. Među njegovima najznačajnijim knjigama izdvajaju se: Duga istorija kralja Edipa: Frojd, Sofokle i zapadno pozorište(1994) i Komičar (1999).

Priređivač je brojnih dela Aristofana, Euripida, Plauta i drugih.

Put u središte civilizacije
Pregršt putopisa sklopljenih u jednu celinu višega reda čitaju se kao mozaični roman o našoj civilizaciji, koji počinje u antičkoj Grčkoj, a završava se u Njujorku. Pisac, novinar i hodočasnik arheoloških i muzeoloških toponima u stalnoj je potrazi za značenjem i smislom umetničkih artefakata. Osluškuje njihove složene vibracije i pokušava da ih protumači, ali ga to često vraća na polaznu tačku, otkrivajući da je svako putovanje zapravo samospoznaja. Ova knjiga ne opisuje beslovesno tumaranje po planeti, već maraton duha koji povezuje vreme i prostor, učitavajući u njih novo i originalno značenje.


„A šta kad putovanje nije odlazak! Kako da nazovem putovanje kojim umesto da odlazim, sve vreme prilazim mestu s kojeg sam krenuo!? Muzeopisko putovanje? Ono se odvija u Zenonovoj aporiji, u kojoj što dalje odlaziš od kuće, sve si joj bliži. Daleko odapne te praćka, a zatim vrati na polaznu tačku, ponekad toliko izmenjenog da svoje polazište vidiš sasvim drugačije, kao neki novi grad… Posle muzeopiskog putovanja, preporučljivo je da se neko vreme ne gledate u ogledalo. Ko zna koga ćete tamo zateći.“
Nenad Novak Stefanović

Monografija posvećena dobitniku „Dobričinog prstena“

Monografija „Spasoje Krunić: PROSTORNE METAFORE” ima za predmet život, profesionalni rad i delo profesora arhitekture u penziji Spasoja Krunića kao jedinog preostalog militantnog arhitekte kod nas, kako to ističe urednik A. Bobić u pogovoru. Studiozni traktat o delu Spasoja Krunića i pronicljivu analizu odnosa i presečnih tačaka njegovog života i rada izradila je Ljubice Jelisavac – Katić. Sveobuhvatnosti monografije doprinela je studija o Krunićevom delu estetičara arhitekture prof. Vladimira Maka, kao i esej akademika i profesora arhitekture u penziji Milana Lojanice o rukotvorenim skicama Spasoja Krunića. Vladimir Milenković je učinio umetnički izraz imanentnim ovoj monografiji.

Okupljajući radove autora različitog profila – istoričara, istoričara umetnosti i istoričara/teoretičara arhitekture – ovaj zbornik ispituje sličnosti i razlike u procesima planiranja, izgradnje, uređenja, organizacije i ulepšavanja gradova Evrope i Balkana

Bilo da je reč o rušenju srednjovekovnih zidina ili uklanjanju starih četvrti iz osmanskog perioda, jasno je da su gradovi Balkana i Evrope, svaki sa svog istorijskog, političkog i kulturološkog polazišta, prolazili kroz slične procese radikalnog preosmišljavanja. Te transformacije gradova, koje su planski sprovođene u XIX veku, bile su ključni događaji urbane istorije. Upravo njima je strukturalno i vizuelno definisana sama ideja grada, koja i danas čini važan deo kolektivnog identiteta i savremene urbane kulture.
Okupljajući radove autora različitog profila – istoričara, istoričara umetnosti i istoričara/teoretičara arhitekture – ovaj zbornik ispituje sličnosti i razlike u procesima planiranja, izgradnje, uređenja, organizacije i ulepšavanja gradova Evrope i Balkana. Istražujući devetnaestovekovne koncepte pojma „modernizacije“, kao i njegovo različito razumevanje u pojedinim državama i regijama, knjiga osvetljava pojedinačne slučajeve planske urbanizacije i restruktuiranja gradova Zapadne i Srednje Evrope, kao i onih na Balkanu: Atine, Sofije, Rusea, Bukurešta i Beograda.

Istorija filma Dejvida A. Kuka sveobuhvatni je vodič kroz filmsku umetnost od njenih početaka do današnjih dana. Autor obrazlaže sve bitne aspekte filma i filmskog stvaralaštva i ujedno nas upoznaje sa tehnološkim, društvenim i ekonomskim kontekstom u kom je nastala i razvijala se svetska kinematografija. U istorijski pregled Kuk znalački uklapa detaljnu analizu najznačajnijih filmskih ostvarenja kao što su Rađanje jedne nacije, Oklopnjača Potemkin i Građanin Kejn. Pritom, on svoju pažnju posvećuje i filmovima koji su snažno uticali na karijere najpoznatijih reditelja, svrstavajući tu Hičkokovu Vrtoglavicu, Renoarovo Pravilo igre, Ozuovu Tokijsku priču i Paradžanovljeve Senke zaboravljenih predaka. Delo donosi obilje podataka o najvažnijim periodima u razvoju filma i čuvenim filmskim školama: vajmarskom filmu, ruskom filmu predsovjetskog perioda, francuskom Novom talasu, novom španskom filmu...; govori o razvoju filmske tehnologije i, naravno, o najpoznatijim filmskim rediteljima: Grifitu, Velsu, Kurosavi, Bergmanu, Stounu... Novo izdanje nudi iscrpan pregled promena koje su se dogodile u savremenoj kinematografiji: od digitalnih inovacija i njihovog uticaja na distribuciju, potrošnju i nezavisnu produkciju filmova, do ispitivanja mogućnosti za formiranje globalnog filmskog pejzaža.

Knjiga „Pozorište je kontrolisano ludilo“ može se čtati kao uvod u misao i stvaralaštvo Hajnera Milera, kao mogući nastavak recepcije jednog od najslavnijih nemačkih dramatičara i intelektualaca NDR, ali i kao privatna istorija evropskog pozorišta druge polovine 20. veka.

The National Museum was founded by a decree of the Minister for Education Jovan Sterija Popović, on May 10th, 1844, with the name Muzeum serbski (Serbian Museum), with the aim of ‘collecting antiquities’ and ‘preserving them for posterity’ in one place. After being organised in the initial decades of its work as an institution for the protection of heritage, but also as a scientific and research institution, which constituted the national identity and served as the crucial element in the development of the safeguarding of heritage, the National Museum soon became the official representative of the state and society, testimony of the potential power of culture and the museums in Serbia.Tatjana Cvjetićanin'

Hofmanovi pogledi na pijanističku tehniku i umetnost izloženi su u dve zbirke članaka, od kojih jednu ova knjižica donosi u celini, uz delove druge, u Dodatku.

Šezdesete godine prošlog veka bile su godine uspona masovne kulture, a rokenrol je dospeo na male ekrane. Januara 1967. na RTS-u prikazana je prva epizoda serije ,,Koncert za ludi, mladi svet." Marko Perić, autor istoimene knjige, kaže da je to knjiga o televiziji i rokenrolu.

"Baš je ova emisija pravi primer za to da su na televiziji tih godina bili mogući neki pravi pionirski poduhvati i da se okupi mlada ekipa i da napravi nešto što do tad u svetu, verovatno, još nije viđeno, a što je tek kasnije postalo poznato pod imenom muzički spot. Tako da definitivno televizija je ovde novi, mladi medij koji je spreman da eksperimentiše" - Marko Perić

Pred Vama su kamenčići, dragi budući čitaoci. Po tom tragu krenite i stići ćete do pisca, čuvara pravoslavne tradicije – saznaćete zašto je to dobro! Obećavamo da ćete se naći u svojoj kulturi, na prijatnom mestu na kome nikada niste bili. Postajete li radoznali ?

Ponovljeno izdanje priručnika čiji je raniji naslov bio Francuski jezik - jezik baleta, knjige neophodne svima koji praktikuju i vole baletsku umetnost. Gospođa Mirjana-Adi Ranković bila je dugogodišnji profesor francuskog jezika u Baletskoj školi Lujo Davičo.

U knjizi je obrađeno deset Ovčarsko-kablarskih manastira sa dve pećinske crkve, kao i pet manastira u okolini klisure. Sadrži veći broj fotografija u boji koje se prvi put objavljuju. Tu su: uvodne napomene, prilozi, prevodilac stručnih izraza, rezime na engleskom, bibliografija i dr.

Monografija "Sveti Prohor Pčinjski" , autor Dušan V. Komluški,šire obuhvata i obrađuje no što zahteva postavljena tema: tematika je razuđena i utkana u vizantijsku istoriju koliko je bilo potrebno, i u srpsku mnogo šire. Autor monografije "Sveti Prohor Pčinjski" široko odslikava vremekralja Milutina kao i drugih naših vladara, odnosno prikazuje bogatu kartu naših eminentnih sakralnih građevina, osobito Milutinovih zadužbina, među kojima je obnovljeni i uvećani manastir Sveti Prohor Pčinjski, koji ima mesto visoke cene, posebno kao svetište

Umetnost Cvetka Lainovića je autentična, a dela su mu rasuta širom sveta, od Podgorice i Beograda do Pariza ili Njujorka. Ne odričući se klasične slike niti predmetnog sveta, Lainović je izgradio je poseban slikarski pristup, u kome je dominantan element linija. Lainović se u svom umetničkom kredu izdvaja kao zastupnik optimističke vere u moralne i duhovne vrednosti. U širokoj lepezi savremenog likovnog izraza on se predstavlja kao pripadnik tradicionalnog shvatanja slike, premda se, i po svojoj formalnoj, a pogotovo metafizičkoj strukturi, njegovo slikarstvo izdvaja svojim posebnim karakteristikama.

Ova monografiji pojavljuje se 10 godina nakon smrti ovog izuzetnog stvaraoca i u njoj su objavljeni tekstovi o Lainoviću i njegovom stvaralaštvu, čiji su autori: Đorđe Kadijević, Marko Deberga, Momo Kapor, Dragan Jovanović Danilov, Duško Radović, Nikola Mirkov, Svetislav Basara, Paul Kazo... Poslednji tekst monografije je napisao Zdravko Vučinić, koji je i autor i dalje aktuelne izložbe Lainovićih dela koja nosi naziv „Svet magične stvarnosti", a u monografiji je i tekst, lična beleška Brane Mitovića, akademika arhitekte, pod nazivom „Cvetko Lainović moj profesor". Spisak samostalnih i kolektivnih izložbi Cvetka Lainovića dopunjuje ovu izuzetnu knjigu.

Jedan od apsolutno najvećih pedagoga violine napisao je ovaj rad u Americi 1921, gde je otišao po izbijanju Oktobarske revolucije. Auer je učitelj takvih virtuoza na violini kao što su Jaša Hajfec, Miša Elman, Efraim Cimbalist.

Ovom knjigom otvaramo seriju radova koje su kao svoje pedagoško zaveštanje napisali i ostavili veliki pijanisti XX veka.

Ako se možemo saglasiti da se avangardni pokreti protežu preko neoavangardi u avangarde treće generacije, onda je put otvoren za priznavanje daljeg razvoja estetskih avangardnih pokreta. Takva misao možda odjekuje u sledećoj novijoj tvrdnji: „Želja da se umetnost i život spoje, odjekuje širom avangardnih pokreta 20. veka, a onda se širi diljem planete na početku 21. veka“. Ima li budućnosti za avangarde, uključujući i one estetske? Možda, samo ako uspeju u zamišljanju budućnosti i stvaranju vizije koja će pretegnuti atemporalnost savremenih istorijskih okolnosti.

Drugi uslov je možda već prisutan: avangarda se javlja „u vremenu nestabilnosti i povećane kontigentnosti“. Ali drugi nužni uslov ostaje isti kao vek ranije: moguća politička avangarda, sa kojom se umetničko istorijska projekcija može susresti. Na kraju krajeva, upravo je odsustvo naklonjene političke avangarde bilo to što je sprečilo postistorijske avangardne pokrete da postanu vidljivi i efektivni kao oni raniji. Naravno, mi ne možemo da vidimo u budućnost, tako da su takve procene pogrešne ili prerane. Možda su avangarde zaista fenomeni ograničeni modernošću koji autentično postoje samo u okviru 20. veka. Ili se možda negde na planeti upravo u ovom trenutku četvrta generacija estetske avangarde upravo rađa.

Modeli, metode i epistemologije u modernoj i savremenoj muzici i umetnostima

Knjiga je rezultat zajedničke saradnje na pripremanju radio emisija emitovanih na programu Stereorama Radio Beograda tokom 2011-2012. godine. Emisije, sada pretočene u tekstove, imale su za cilj da važne segmente muzičke produkcije izvuku iz senke filmova i predstave ih na nov način. Tekstovi obiluju informativnim, stručnim, edukativnim i zanimljivim pojedinostima i temama vezanim ne samo za muziku već i za brojne filmove, njihove autore i protagoniste kao i za epohu i istorijski kontekst u kojima su nastali, uz bogat ilustrativni materijal. Ovaj radijski dijalog bio je prožet muzičkim numerama (koje su obeležene oznakom - od 1 do 92) čiji se spisak nalazi na kraju knjige.

Essays on Goran Radovanović s film Enclave.

Volim da budem odgovarajući objekat na pogrešnom mestu, i pogrešan objekat na odgovarajućem mestu. Ali, kad ubodete jedno od dva, ljudi raskinu s vama, ili pljunu na vas, ili pišu loše prikaze o vama, ili vas prebiju, ili opljačkaju, ili kažu da ste karijerista. Ali, biti odgovarajući objekat na pogrešnom mestu, i pogrešan objekat na pravom mestu, najčešće vredi, jer se stalno dešava nešto zabavno. Treba da mi verujete, zato što sam ja napravio karijeru od toga što sam bio odgovarajući objekat na pogrešnom mestu, i pogrešan objekat na pravom mestu. To je jedna od stvari u koju se stvarno razumem.

Šezdesetih svi su se družili jedni sa drugima. Sedamdesetih, svi su počeli da napuštaju jedni druge. Šezdesete su bile ispunjene. Sedamdesete su bile prazne.

"Život s kostimima i rad na njihovoj kreaciji podseća na večne stvaralačke izazove, na neprestano traganje i prelistavanje istorije."

Tekstovi koji čine ovu knjigu donose kritičko-analitičko osavremenjavanje interpretacije i kontekstualizacije beogradskog nadrealizma, zasnovano na reviziji, remapiranju, remećenju i međusobnom sučeljavanju mnogostrukih aspekata i činjenica koje tvore svet ove poslednje istorijske avangarde u Jugoslaviji (eseji: „S one strane književnosti i umetnosti“; „Nadrealistički zid Marka Ristića“; „Ludilo, psihoanaliza i simulacija“; „Nadrealizam i marksizam“). Knjiga je plod autorovih višegodišnjih istraživanja beogradskog nadrealizma, ali na novim teorijskim i metodološkim premisama u odnosu na postojeću literaturu.

Rođen 1970. godine u Beogradu. Osnivač i frontmen sastava Darkvud Dab, pored pisanja pesama i komponovanja muzike bavi se ikonopisom, dizajnom, grafikom, izradom ilustracija i stripova. Živi i radi u Beogradu, otac je troje dece.

Poetika Dejana Vučetića je još od samih početaka benda bila fonetski i stilski ekscesna. "Paramparčad" nije arhaična reč ali je poput nemačkih rogobatnih izvedenica sveznačna ali i tonalna. Stihovi sa prva dva albuma kao da mešaju starozavetne narative sa industrijskom distopijom predstavljajući zaista unikatni fenomen na tadašnjoj rok sceni gde je dominirala himnična svedenost Partibrejkersa, seksualna i seksistička kemp dvoznačnost Plejboja, ili direktna brutalnost Direktora i KZU. Vučetić je težio nastasijevićevskom Weltschmetrzu gde je neizgovoreno suština a izgovoreno putokaz i stranputica. Na kasnijim albumima očigledno sazrevanje se nalazi već na "Život počinje u tridesetoj" gde se smenjuju suštastvene istine devedesetih pomešane sa vitmenovskim ili paundovskim alegorijama. Međutim, Vučetić je uvek bio u sinegdohama koje je omladina svih generacija prihvatala kao generacijsku mantru. Kao i svaki veliki pesnik i liričar, godinama se stiče željena jednostavnost tako da Vučetić polako postaje da bude svedok epohe izobličenog odraza u ogledalu. Sve ove pesme se mogu posmatrati trojako, hronološki, autorski i sociološki. Sva tri nivoa su istinita i prava. Borhesovski rečeno samo ima previše račvastih staza.

prof. dr Aleksandar S. Janković

Knjiga koja je pred čitaocem predstavlja pokušaj da se povodom Dvadeset trećeg međunarodnog kongresa vizantologa (Beograd, 22–27. avgust 2016) u jednom koliko analitičkom toliko i sintetskom prilazu sveobuhvatno prikaže odsjaj vizantijskog prototipa u srpskoj kulturi srednjeg veka i poznijih vremena.U ovom kontekstu podrazumeva se ne samo recepcija vizantijskih uzora nego i njihovo kreativno prilagođavanje potrebama srpske sredine. Drugim rečima, osnovna koncepcija bila je da se prikažu – u celini i u detalju – rezultati prožimanja vizantijskog (preuzimanog) i srpskog (autohtonog) istorijskog miljea, uključujući i kulturne veze sa Zapadom.Ova tematika, koliko god bila saznajno bliska poznavaocima istorije, zasluživala je da povodom svetskog susreta vizantologa bude celovito obrađena na način na koji to dosad nije pokušavano, uz učešće svih generacija istraživača. Veliki broj poslenika odazvao se izazovu da se ovakav cilj ostvari. Raduje to što nijedan od aspekata ove tematike nije ostao nedotaknut. Nažalost, nesrećnim sticajem okolnosti koje se, i pored svih napora, nisu mogle izbeći onemogućena je najvećim delom prvobitna ideja organizatora kongresa da ova publikacija dobije vizuelni i materijalni oslonac u pratećim izložbama. Utoliko je potrebnije da reč s kojom će se čitalac susresti postane značajnija sadržinom, slikovitija izrazom, ubedljivija argumentom. Ako ovo delo zaista odgovori rečenim zahtevima, biće to zahvaljujući mnogim autorima svih specijalnosti i njegovim priređivačima, koji su svi uložili neizmeran trud i izuzetno veliko znanje da čitav poduhvat sa uspehom bude priveden kraju.

Knjiga koja je pred čitaocem predstavlja pokušaj da se povodom Dvadeset trećeg međunarodnog kongresa vizantologa (Beograd, 22–27. avgust 2016) u jednom koliko analitičkom toliko i sintetskom prilazu sveobuhvatno prikaže odsjaj vizantijskog prototipa u srpskoj kulturi srednjeg veka i poznijih vremena.U ovom kontekstu podrazumeva se ne samo recepcija vizantijskih uzora nego i njihovo kreativno prilagođavanje potrebama srpske sredine. Drugim rečima, osnovna koncepcija bila je da se prikažu – u celini i u detalju – rezultati prožimanja vizantijskog (preuzimanog) i srpskog (autohtonog) istorijskog miljea, uključujući i kulturne veze sa Zapadom.Ova tematika, koliko god bila saznajno bliska poznavaocima istorije, zasluživala je da povodom svetskog susreta vizantologa bude celovito obrađena na način na koji to dosad nije pokušavano, uz učešće svih generacija istraživača. Veliki broj poslenika odazvao se izazovu da se ovakav cilj ostvari. Raduje to što nijedan od aspekata ove tematike nije ostao nedotaknut. Nažalost, nesrećnim sticajem okolnosti koje se, i pored svih napora, nisu mogle izbeći onemogućena je najvećim delom prvobitna ideja organizatora kongresa da ova publikacija dobije vizuelni i materijalni oslonac u pratećim izložbama. Utoliko je potrebnije da reč s kojom će se čitalac susresti postane značajnija sadržinom, slikovitija izrazom, ubedljivija argumentom. Ako ovo delo zaista odgovori rečenim zahtevima, biće to zahvaljujući mnogim autorima svih specijalnosti i njegovim priređivačima, koji su svi uložili neizmeran trud i izuzetno veliko znanje da čitav poduhvat sa uspehom bude priveden kraju.

Knjiga koja je pred čitaocem predstavlja pokušaj da se povodom Dvadeset trećeg međunarodnog kongresa vizantologa (Beograd, 22–27. avgust 2016) u jednom koliko analitičkom toliko i sintetskom prilazu sveobuhvatno prikaže odsjaj vizantijskog prototipa u srpskoj kulturi srednjeg veka i poznijih vremena.U ovom kontekstu podrazumeva se ne samo recepcija vizantijskih uzora nego i njihovo kreativno prilagođavanje potrebama srpske sredine. Drugim rečima, osnovna koncepcija bila je da se prikažu – u celini i u detalju – rezultati prožimanja vizantijskog (preuzimanog) i srpskog (autohtonog) istorijskog miljea, uključujući i kulturne veze sa Zapadom.Ova tematika, koliko god bila saznajno bliska poznavaocima istorije, zasluživala je da povodom svetskog susreta vizantologa bude celovito obrađena na način na koji to dosad nije pokušavano, uz učešće svih generacija istraživača. Veliki broj poslenika odazvao se izazovu da se ovakav cilj ostvari. Raduje to što nijedan od aspekata ove tematike nije ostao nedotaknut. Nažalost, nesrećnim sticajem okolnosti koje se, i pored svih napora, nisu mogle izbeći onemogućena je najvećim delom prvobitna ideja organizatora kongresa da ova publikacija dobije vizuelni i materijalni oslonac u pratećim izložbama. Utoliko je potrebnije da reč s kojom će se čitalac susresti postane značajnija sadržinom, slikovitija izrazom, ubedljivija argumentom. Ako ovo delo zaista odgovori rečenim zahtevima, biće to zahvaljujući mnogim autorima svih specijalnosti i njegovim priređivačima, koji su svi uložili neizmeran trud i izuzetno veliko znanje da čitav poduhvat sa uspehom bude priveden kraju.