ARHITEKTURA

Arhitektura u 20. veku je jedna od najznačajnijih enciklopedija moderne arhitekture u svetu. Ova knjiga se većgodinama koristi kao dodatna literatura na Arhitektonskim fakultetima u Srbiji i svetu. Tašen je nedavno napravio dopunjeno izdanje koje bi trebalo da predstavlja konačni vodič kroz arhitektonske škole i pravce u 20. veku i da pruži naznake o razvoju arhitekture u novom milenijumu.

Autorka, poznata pre svega po svojim raznovrsnim projektima za koje je nagrađivana i nominovana za najveće nagrade na polju arhitekture, ovde tematizuje ono što pokreće njen rad i praksu arhitekte uopšte: arhitektonski koncept. U arhitekturi, kako kod nas tako i u svetu, arhitekta veoma retko može izraziti i objasniti ono što radi i tako doprineti autonomiji arhitekture u odnosu na druge discipline i oblasti znanja. -Iz recenzije Vladana Đokića

Ova knjiga sprovodi značajne rekonstrukcije unutar filozofske terminologije, poretka pojmova i koncepata kojima filozofi barataju na različitim jezicima i u raznovrsnim kulturama. Ambicija autorke da ustanovi jednu novu i opravdanu arhitektonsku terminologiju istovremeno remeti i menja neka ustaljena značenja reči. Posle ovih konceptualnih ili arhitektonskih intervencija, mišljenje nužno postaje konkretnije i preciznije. - Iz recenzije Petra Bojanića

U knjizi su u vidu poglavlja izdvojene četiri tematske celine. U prvom poglavlju su definisani pojam i elementi forme, njena svojstva i grupe relacija. Drugo poglavlje se bavi transformacijom forme, njenom organizacijom i uređenjem, dok se u trećem poglavlju izdvajaju i klasifikuju karakteristične dihotomije u građenju arhitektonske forme.Sadržina udžbenika je potkrepljena referentnim primerima iz savremene domaće i inostrane arhitektonske prakse.U ovom udžbeniku forma se tretira kao motiv i esencija arhitektonskog izraza, dok je razmatranje njenih geometrija i konstrukcije u domenu drugih oblasti. Sadržina udžbenika je potkrepljena referentnim primerima iz savremene domaće i inostrane arhitektonske prakse.

Knjiga je sačinjena od niza kratkih teorijskih sekvenci. Svaki od tih fragmenata adresira specifično pitanje koje nam postavlja arhitektonska stvarnost. Sekvencijalna struktura knjige poziva na njeno nelinearno čitanje, pri čemu svaki od ovih teorijskih isečaka s namerom ne prati logiku „početka“ i „kraja“ jedne narativne strukture. Pored pojma sekvence, podjednako važan pojam kroz koji autorka gradi metod strukturisanja knjige jeste figura. Ako je sekvenca deo narativnog niza, figura je deo prostornog kontinuuma. Ona je takođe fragmentarna, nedorečena, ali na sasvim drugačiji način. Figura se ne može razložiti ili iscrpiti u jeziku zbog toga što pripada kategoriji čulnog, pružajući iskustvo neposrednosti koje se ne može rekonstruisati posredstvom sekvencijalne logike opisivanja ili naracije. Ako je sekvenca nedovoljno konceptualna usled toga što ostaje objektivno nedovršena, figura je nekonceptualna zbog toga što njena objektivnost ne počiva na principima logike. Taj dvostruki nedostatak konceptualnog – u figuri i sekvenci – usvojen je kao osnovni motiv knjige. Iz te pozicije, fragmentarni tekstovi o pojedinačnim temama ne nastoje da definišu koncepte, već da pronađu kritičnu tačku njihovog nastajanja u obrisima, uzdržavajući se od literarnog izlaganja.
O autoru:
Snežana Vesnić je arhitektkinja i vanredna profesorka na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde predaje arhitektonsko projektovanje i arhitektonsku filozofiju. Doktorirala je 2018. godine na Arhitektonskom fakultetu, nakon čega je 2019. godine završila postdoktorske studije na Sveučilištu u Rijeci. Autorka je dve monografije, Arhitektonski koncept: objekt stvarnosti i subjekt iluzije (Akademska knjiga, 2020) i Arhitektonski koncepti u figurama i sekvencama (Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet, 2024). Osnivačica je i glavna urednica međunarodnog akademskog časopisa Khōrein: Journal for Architecture and Philosophy. Autorka je više nagrađivanih arhitektonskih projekata, od kojih su dva nominovana za prestižnu Nagradu Evropske unije za savremenu arhitekturu „Mies van der Rohe“.

Prvi tom Atlasa arhitekture raščlanjen je na opšti deo i na istoriju arhitekture evropskog i prednjeazijskog prostora, koja u prvom delu seže od visokorazvijenih kultura Mesopotamije pa do ranohrišćanskog perioda. Svako poglavlje započinje preglednim geografskim i vremenskim tablicama. U određenom smislu, Atlas funkcioniše kao prostorni koordinatni sistem: čitalac se u njemu može informisati o celokupnom toku istorije arhitekture ("vertikalno"), ali i o pojedinim razdobljima ("horizontalno").

Drugi tom Atlasa arhitekture podeljen je na tri velika dela: Srednji vek, Novi vek I, Novi vek II. U tom smislu, prati se razvoj od hrišćanskih bazilika, manastira i utvrđenja, preko romanike i gotike u kojima nastaju masivne i monumentalne katedrale, da bi u renesansi arhitektura bila posmatrana ne samo sa praktične, već i sa teorijske strane. Devetnaesti vek je posebno zanimljiv, prvenstveno zbog pojave industrijalizacije i novih konstruktivnih materijala (čelika i armiranog betona). Poslednji delovi Atlasa tiču se dvadesetog veka i novih pokreta i stilova - moderne arhitekture, koja sada ima tendenciju ne samo da bude praktična i funkcionalna, nego da vrlo često i šokira svojom spoljašnjošću. Kao i u prvom tomu Atlasa, i ovde se čitaocu nudi sistem uz pomoću kojega se i sam može lakše snaći u delovima knjige koji se tiču stilova, regija i istorije pojedinih epoha i zemalja.

Najveći broj tema u knjizi je vezan za autorovu profesiju arhitekte, urbaniste i prostornog planera. Tako je i knjiga organizovana u tri dela. U prvom delu autor pokušava da osvetli ponešto posebno i drugačije o arhitekturi jer ocenjuje da se kod nas, a i šire, o njoj uglavnom piše jednostrano i suviše usko sa estetskog stanovišta, čime se znatno umanjuje njen veliki društveni značaj.
U drugom delu su tekstovi o urbanizmu kao pokušaj da se osvetli teška i apsurdna sudbina ove aktivnosti od javnog značaja u našem društvu danas. a treći deo tekstova posvećen je budućnosti, sa nizom prividno različitih tema koje su povezane generalnom idejom održivog razvoja.


Najveći broj tema u knjizi je vezan za autorovu profesiju arhitekte, urbaniste i prostornog planera. Tako je i knjiga organizovana u tri dela. U prvom delu autor pokušava da osvetli ponešto posebno i drugačije o arhitekturi jer ocenjuje da se kod nas, a i šire, o njoj uglavnom piše jednostrano i suviše usko sa estetskog stanovišta, čime se znatno umanjuje njen veliki društveni značaj.
U drugom delu su tekstovi o urbanizmu kao pokušaj da se osvetli teška i apsurdna sudbina ove aktivnosti od javnog značaja u našem društvu danas. a treći deo tekstova posvećen je budućnosti, sa nizom prividno različitih tema koje su povezane generalnom idejom održivog razvoja.


Najveći broj tema u knjizi je vezan za autorovu profesiju arhitekte, urbaniste i prostornog planera. Tako je i knjiga organizovana u tri dela. U prvom delu autor pokušava da osvetli ponešto posebno i drugačije o arhitekturi jer ocenjuje da se kod nas, a i šire, o njoj uglavnom piše jednostrano i suviše usko sa estetskog stanovišta, čime se znatno umanjuje njen veliki društveni značaj.
U drugom delu su tekstovi o urbanizmu kao pokušaj da se osvetli teška i apsurdna sudbina ove aktivnosti od javnog značaja u našem društvu danas. a treći deo tekstova posvećen je budućnosti, sa nizom prividno različitih tema koje su povezane generalnom idejom održivog razvoja.

Nikola Nestorović jedan je od najznačajnijih arhitekata u Srbiji, čije je stvaralaštvo obeležilo i obogatilo, beogradsku i srpsku arhitekturu tokom poslednje decenije devetnaestog i prve decenije dvadesetog veka. Iako je u istoriografiji prepoznat kao nosilac novog stila secesije, kao i da je njegov graditeljski opus imao uticaj na razvoj novije srpske arhitekture, celokupan stvaralački, naučni i stručno-publicistički rad, do sada nije bio predmet posebnog istraživanja. Ova disertacija ima za cilj da istraži sve aspekte delovanja Nikole Nestorovića, sa posebnim osvrtom na kontekst u kome je stvarao, kroz definisanje uticaja i izvora pod kojim su dela nastajala, kao i podsticajnih ali i negativnih uticaja sredine, koji su se odrazili na njegovo stvaralaštvo.
Težište rada je na rasvetljavanju pojedinačnih faza i pojava, poređenjem sa primerima iz okruženja, kao i iz sredina koje su mogle da imaju neposredni uticaj na njegovo profesionalno delovanje i graditeljski opus. U skladu sa predmetom i ciljevima istraživanje je temeljeno na istoriografskom metodu zasnovanom na prikupljanju, analiziranju, klasifikaciji i kvalifikaciji svih dostupnih primarnih i sekundarnih izvora od značaja za iscrpno istraživanje uloge i stvaralaštva Nikole Nestorovića. Do danas je poznato da je projektovao šezdesetosam objekata, uglavnom javne, poslovne i stambene namene, dok se u domenu sakralne arhitekture oprobao na dva projekta, odnosno konkursna rada.Stvaralačka delatnost od tri decenije i velika produktivnost, omogućili su sveobuhvatno sagledavanje, ne samo projektantskog opusa autora, nego i srpske arhitekture tog perioda i pojedinih njenih najznačajnijih primera, čiji je upravo Nestorović autor.
Obrazovan u duhu akademizma, a savremen u shvatanjima, tokom celog stvaralačkog rada kretao se između akademskih postulata i savremenih secesijskih težnji, pod uticajem sredine u kojoj je stvarao.Na početku karijere kanoni akademizma su mu poslužili kao sigurni i provereni oslonac, da bi kroz saradnju sa arhitektom Androm Stevanovićem, ostvario veću sigurnost i slobodu u individualnijem umetničkom izrazu.

U glavnom korpusu monografije detaljno se analiziraju objekti 24 novčana zavoda, koje je autor podelio u tri kategorije – državne, privatne/inostrane i manje novčane zavode. Ovo je izvršeno prema primarnim arhitektonskim karakteristikama njihovih upravno-poslovnih objekata, po kojima državne karakteriše najvše akademsko-istoricistička arhitektura, privatne nešto slobodniji iskorak ka uticajima ar dekoa, ekspresionizma i moderne, dok je osnovna odlika manjih novčanih zavoda njihova svedena prostorna dimenzija i uplivi različitih stilskih uticaja. Ova studija predstavlja vredan istraživački poduhvat podjednako zanimljiv za arhitekte, istoričare umetnosti, sociologe, privrednike i bankare. Sistematizujući arhitektonska zdanja između dva svetska rata u polje sveobuhvatne analize zgrada novčanih zavoda, koji su do sada istraživani i publikovani isključivo kao retki monografski prikazi pojedinačnih objekata ili analizirani u okviru radova koji se bave delima određenih arhitekata ili partikularnim pojavama u srpskoj arhitekturi. Samim tim, ovo naučno istraživanje baca novo svetlo na fenomen bankarske arhitekture i na njenu ulogu u formiranju poslovnog-finansijskog duha i društvenog konteksta međuratnog Beograda.

Ovaj nezamenljiv, sveobuhvatan i kompaktan izvor informacija predstavlja priručnik za građevinske stručnjake, arhitekte, investitore, predavače i studente.

Sadrži osnove, norme, propise o lokaciji, građenju, oblikovanju, potrebnom prostoru, odnosu prostorija, merama za zgrade, prostorije, opremu i uređaje. Glavno merilo i cilj u svemu tome je čovek.

Ovo izdanje Arhitektonskog projektovanja je prerađeno i osavremenjeno. Posebno je dat naglasak na narasloj odgovornosti projektanata za životnu sredinu, produbljeni su i prošireni aspekti biologije u građevinarstvu i građenja u starim zgradama.

Ova knjiga traje skoro ceo jedan vek kroz Nojfert zadužbinu koju je osnovao Ernst Nojfert koji je za života radio na ukupno tridest dva izdanja. Prvi put je izašla 1936. a 1979. u svom 30. izdanju znatno je inovirana i proširena.

Ovo prerađeno i osavremenjeno izdanje sadrži preko 6000 slika i tabela. “Samo onaj ko se menja, ostaje mi blizak” citirao je Nojfert Ničea u svom predgovoru, a citatom Konfučija “Ja svom učeniku dajem jedan ugao, ostala tri treba on sam da pronađe!” definisao je koncept ovog priručnika.

Licencna izdanja ovog rada izašla su na engleskom, francuskom, španskom, portugalskom, italijanskom, grčkom, turskom, češkom, hrvatskom, srpskom, slovenačkom, mađarskom, poljskom, ruskom, indonežanskom, japanskom, kineskom, rumunskom i bugarskom jeziku.

Skup tekstova iz arhitekture, urbanizma i strateškog (prostornog) planiranja objavljenih u Kulturnom dodatku Politike od 1975. do 1920. godine. Centralna tema je fenomen grada analiziran sa različitih stanovišta: ekonomskih, društvenih, kulturnih, ekoloških, umetničkih i tehnoloških. Knjiga je ilustrovana mapama, crtežima projekata, fotografijama... Postavljena hronologija (poslednje četiri decenije) omogućava da se prati razvoj onoga o čemu autor piše, i to čini ovaj rukopis zanimljivim i živim, nezastarelim.

"Publikacija „Dizajn enterijera stambenog prostora“, Jelene M. Stepanov je nastala kao rezultat dugogodišnjeg rada autorke u oblasti dizajna enterijera i predstavlja zanimljivu, multidisciplinarnu studiju u kojoj se na profesionalan i konzistentan način kombinuju hronološki prikaz razvoja dizajna enterijera kao samostalne prakse, i uputstva i praktične smernice za projektovanje i dizajn enterijera. prof. dr Vladan Djokić
Ova monografija svrstava se u jedno od retkih dela na srpskom jeziku u kojima je obrađena tema dizajna enterijera. Iako je osnovni fokus monografije usmeren ka stambenim enterijerima, ona pokriva širok spektar oblasti i različitih, kako kulturoloških, tako i tehničkih, aspekata dizajna enterijera, uopšteno. Monografija je namenjena kako studentima arhitekture i dizajna, tako i svima koji imaju nameru da se upoznaju sa osnovama dizajna enterijera.

Sadržajan i slojevit rukopis Jelene M. Stepanov, odeljen je na više funkcionalnih poglavlja upotpunjenih obiljem reprodukcija. Teorijske i praktične aspekte dizajna enterijera stambenog prostora autorka sagledava problemski i analitički u širem istorijskom i savremenom kontekstu. - dr Đorđe Alfirević

Dajući prikaz velikog broja pozicija u enterijeru, knjiga ukazuje na mnoge aspekte projekta koje dizajner enterijera ne bi smeo prevideti. Zbog mnoštva korisnih informacija koje su kondenzovane na njenim stranicama, ova knjiga može naći svoju primenu kako u fakultetskoj nastavi, tako i van nje. Može biti od velikog značaja za sve koji stiču svoja prva znanja u oblasti dizajna enterijera, za one koji stiču prva iskustva u realizaciji projekata, ali i za one koji, iako su već u struci, žele da uza se imaju sažet pregled ključnih elemenata enterijerske struke. Krećući se kroz poglavlja, prelazimo put od opšteg, teorijskog znanja, istorijskih referenci i principa organizacije stambenog prostora do tehničkih detalja i konkretnih saveta, koji u praksi mogu imati veliku vrednost. -Ivan Mangov

Klasicizam u arhitekturi Srbije nedovoljno je istražena istorijska pojava, iako je znatno uticala na razvoj domaće arhitektonske teorije i prakse. Osvetljavanje i vrednovanje dometa ovako važnog stila novije domaće arhitekture omogućuje da se rekonstruiše precizna linija razvoja istorijskog nasleđa novijeg doba.

(Ti)tomanija Bogdan Bogdanović između mašte i stvarnosti

Knjiga „BB-monumen(Ti)tomanija“, autora arhitekte Aleksandera Trumića, predstavlja veoma značajno delo o izuzetno markantnoj, do sada nedovoljno otkrivenoj ličnosti arhitekte Bogdana Bogdanovića. Bogato ilustrovana, sa brojnim inovativnim rešenjima, jezički kompleksna, izrazito kreativna i komunikativna i, nadasve, izazovna, ova knjiga će svakako izazvati veliku pažnju čitalaca kako u Srbiji tako i svim delovima bivše Jugoslavije, gde je protomajstor Bogdan Bogdanović ostavio tragove koji i njega samog uzdižu do nivoa simbola jednog vremena i njegove sudbine u njemu, što je Trumić svojom knjigom dokazao.Knjiga, a u njoj p

osebno razgovori Trumića sa Bogdanovićem, pisana je svojevrsnim autentičnim stilom koji je skoro nemoguće, a možda i nepotrebno, urediti do kraja kako bi bilo olakšano čitanje. Uređena je do nužne mere a čitaocu je prepušteno da prati i da se izbori sa ovim tekstom visokih intelektualnih zahteva. Ali, suština kvaliteta teksta i razgovora tome daje puno opravdanje, te u tome treba naći motiv za uživanje.(Iz predgovora B. Stojkova)

Ova na svaki način ambiciozno sačinjena knjiga pored toga što predstavlja opus našeg istaknutog arhitekte Mustafe Musića, poput neke vrste brodskog dnevnika,daje i dobru sliku naše urbane kulture razdoblja od 1975 – 2020, pa će stoga biti dragoceno štivo za svedoke tog vremena, a izvesno i za mlade radoznalce.

Iz recenzija kolega Luke Skansija i Vladana Djokića:

Ova knjiga je prepuna iskri, tragova, pitanja…svako ko se bavi razumevanjem vremenskih i istorijskih okvira arhitektonske kulture zadnjih pedeset godina na našim prostorima naći će u radu Musića teme za daljnja istraživanja. Buntovnička, skoro avangardna metodologija afirmacije ideja kroz instalacije i manifeste je to što od početka čini njegov rad posebnim.

Ako se za stvaralački opus arhitekte Mustafe Musića sa pravom može reći da je avangardan, samo sebi svojstven, originalan, dosledan u svom kreativnom pristupu, onda se prema monografiji Arhitekt Mustafa Musić treba odnositi kao prema kontinualnom sledbeniku njegove stvaralačke pozicije.

Knjigu preporučujem ne samo arhitektima, umetnicima i dizajnerima, već i svima onima čija lična interesovanja teže ka misaonoj i perceptivnoj stimulaciji.

Knjiga je stručni bedeker 110 najznačajnijih novosadskih arhitektonskih dela, koji hronološki obuhvataju prvu polovinu 18. veka i kraj 20. veka. Dodatnu informaciju predstavljaju podeoni sintezni tekstovi o XVIII i XIX veku i posebno za XX vek u kojima je data analiza i prikaz razvoja stilske arhitekture i urbanizma u gradu na jugu austrougarske monarhije. Obuhvaćeni su objekti rađeni u baroku, klasicizmu, bidermajeru, romantizmu, istorizmu, secesiji, artdekou, međuratnoj modernoj i posleratnoj savremenoj modernoj arhitekturi.

Monografija „ESEJI O GRADU” je tekstualni zapis televizijskih narativa i nastupa Spasoja Krunića ranije emitovanih na nacionalnoj televizijskoj stanici, danas javnom servisu Srbije – RTS-u. Knjiga donosi šesnaest eseja – ličnih stavova autora izvedenih iz misli o gradovima u Srbiji, ali ponajpre Beogradu, gradu u kome živi i radi, ujedno univerzalno tematizovanih kroz niz pojava svakodnevno prisutnih u gradskom životu. „Eseji o gradu” nam donose i foto-razgovor urednika za svaki esej posebno. Šesnaest foto-razgovora, šesnaest mesta susreta autora i urednika, šesnaest tačaka preseka misli datih u dva različita narativa, nesumnjivo odgovaraju dijalektičkoj maksimi „ jedan se deli na dva”.

Iz predgovora:
„Čitalačka javnost svakako će se susresti u ovoj knjizi sa fragmentom hronike kontinuiteta Beograda i gradova Srbije, kao okvira izabranim temama koje prevazilaze lokalnu sredinu iz koje nastaju. Sasvim je moguće da neke stvari, sada nakon dve i po decenije, deluju kao opšte mesto, jer je neminovno ostvaren izvesni napredak. Ovo ne znači da su problemi na koje nam Krunić ukazuje prevaziđeni već, najčešće znači, da su normativno skriveni. Uostalom, praktični humanizam u našem svetu je pod stalnim pritiskom i bez izglednog rešenja. Zabrinjavajuća je aktuelnost Krunićevih zapažanja koje nam donose završeci njegovih eseja. Zato, ovde i sada, vredelo bi ponoviti jednu od njegovih pouka, a to je da „nema opravdanja za lenjost duha.”

Aleksandar Bobić

Izvor: http://www.arh.bg.ac.rs

Monografija „Spasoje Krunić: PROSTORNE METAFORE” ima za predmet život, profesionalni rad i delo profesora arhitekture u penziji Spasoja Krunića kao jedinog preostalog militantnog arhitekte kod nas, kako to ističe urednik A. Bobić u pogovoru. Studiozni traktat o delu Spasoja Krunića i pronicljivu analizu odnosa i presečnih tačaka njegovog života i rada izradila je Ljubice Jelisavac – Katić. Sveobuhvatnosti monografije doprinela je studija o Krunićevom delu estetičara arhitekture prof. Vladimira Maka, kao i esej akademika i profesora arhitekture u penziji Milana Lojanice o rukotvorenim skicama Spasoja Krunića. Vladimir Milenković je učinio umetnički izraz imanentnim ovoj monografiji.

Okupljajući radove autora različitog profila – istoričara, istoričara umetnosti i istoričara/teoretičara arhitekture – ovaj zbornik ispituje sličnosti i razlike u procesima planiranja, izgradnje, uređenja, organizacije i ulepšavanja gradova Evrope i Balkana

Bilo da je reč o rušenju srednjovekovnih zidina ili uklanjanju starih četvrti iz osmanskog perioda, jasno je da su gradovi Balkana i Evrope, svaki sa svog istorijskog, političkog i kulturološkog polazišta, prolazili kroz slične procese radikalnog preosmišljavanja. Te transformacije gradova, koje su planski sprovođene u XIX veku, bile su ključni događaji urbane istorije. Upravo njima je strukturalno i vizuelno definisana sama ideja grada, koja i danas čini važan deo kolektivnog identiteta i savremene urbane kulture.
Okupljajući radove autora različitog profila – istoričara, istoričara umetnosti i istoričara/teoretičara arhitekture – ovaj zbornik ispituje sličnosti i razlike u procesima planiranja, izgradnje, uređenja, organizacije i ulepšavanja gradova Evrope i Balkana. Istražujući devetnaestovekovne koncepte pojma „modernizacije“, kao i njegovo različito razumevanje u pojedinim državama i regijama, knjiga osvetljava pojedinačne slučajeve planske urbanizacije i restruktuiranja gradova Zapadne i Srednje Evrope, kao i onih na Balkanu: Atine, Sofije, Rusea, Bukurešta i Beograda.

B.I.Gutberlet nam predstavlja 20 najvažnijih / do danas / građevina svetske istorije i time ih je na jednom mestu objedinio, a korisnici interneta iz celog sveta odabrali su 7 novih svetskih čuda...

Od Stounhendža do Sidnejske opere...

Lako do saznanja o znamenitostima u svetu...

Kako je izgledao grad Čang'an za vreme Tang dinastije? Šta znači hram? Koje su razlike između carskih i privatnih vrtova? Kroz kakve promene prolazi kineska moderna arhitektura? Kakve karakteristike ima kineska arhitektura u novom veku? Pošto sadrži mnogo odabranih slika, ova knjiga, u suštini, predstavlja vodič kroz istoriju kineske arhitekture duge hiljadama godina – od slavnih postignuća u antičkoj tradicionalnoj arhitekturi, preko složenog toka razvoja u savremenom dobu, do današnjeg veličanstvenog i modernog izgleda gradova – kako bi pružila relativno potpunu sliku kineske arhitekture onima koji se za nju interesuju.

Knjiga sadrži izbor iz tekstova napisanih i objavljenih u periodu od 2004. do kraja 2013, pa tako predstavlja nastavak autorove zbirke Kritički refleksi (NIN, 2005) u kojoj su bili sabrani napisi u od 2004. do kraja 2013, objavljeni između 1974. i 2004. Ovom prilikom zbirka je podeljena na tri poglavlja: – Osvrti na savremenu arhitekturu, – Polemički napisi i – Godišnje rang-liste. Kritički osvrti se odnose na objekte, događaje i publikacije, a poređani su hronološkim redosledom objavljivanja, što je naznačeno na kraju svakog osvrta datumom i nazivom časopisa ili lista u kome je tekst štampan. U Polemičkom odeljku nalaze se izabrani tekstovi koje je autor u formi rasprava vodio sa kolegama u raznim glasilima povodom aktuelnih događaja, projekata ili objekata. Godišnje rang-liste sačinjene su od deset najuspešnijih arhitektonskih ostvarenja u jednoj godini, kako je to bilo uobičajeno u nedeljniku NIN na kraju svake godine. U poslednje dve godine došlo je do redakcijske izmene po kojoj lista ima 5 najuspešnijih i 5 najneuspelijih ostvarenja, s tim što je za 2013. vraćen raniji vid rangiranja. Liste inače obuhvataju razne oblasti umetničkog stvaranja koje prate NIN-ovi kritičari, među koje, od 1974, spada i autor ove zbirke.

Najneobicniji arhitektonski pristupi i resenja u oblikovanju kuca diljem sveta godinama praceni, analizirani i skupljani - objedinjeni su medju koricama ove knjige. Jin i Jang kuca, Kuca nade, Talasasta kuca, Kuća Rajsko utočište - samo su neki od naziva gradjevina koja plene svojom neobicnoscu i inspirisu na licnu kreaciju.… "Arhitektura budi raspolozenje kod ljudi. Zadatak arhitekture je, dakle, da ovo raspolozenje precizira. Soba mora da izgleda prijatno, kuća udobno. Sudska palata mora da se skrivenom poroku pojavi kao preteca slika. Banka mora da kaze: ovde je tvoj novac sigurno i dobro cuvan, kod postenih ljudi. Arhitekta to moze da postigne samo ako se nadoveze na one zgarde koje su dosad kod ljudi proizvele ovo raspolozenje" Adolf Loos

Osnove, norme, propisi o lokaciji, građenju, oblikovanju, potrebnom prostoru, odnosu prostorija, merama za zgrade, prostorije, opreme i pribore sa čovekom kao merilom i ciljem. Priručnik za građevinske stručnjake, investitore, predavače i studente.

Ovaj nezamenljiv, sveobuhvatan i kompaktan izvor informacija predstavlja priručnik za građevinske stručnjake, arhitekte, investitore, predavače i studente, sadrži osnove, norme, propise o lokaciji, građenju, oblikovanju, potrebnom prostoru, odnosu prostorija, merama za zgrade, prostorije, opremu i uređaje. Glavno merilo i cilj u svemu tome je čovek.

Ovo 39. izdanje Arhitektonskog projektovanja je prerađeno i osavremenjeno. Posebno je dat naglasak na narasloj odgovornosti projektanata za životnu sredinu, produbljeni su i prošireni aspekti biologije u građevinarstvu i građenja u starim zgradama.

Primarna namera teksta jeste pokušaj da rasvetli probleme vezane za funkcionalnu i oblikovnu artikulaciju urbanog prostora onim elementima koji se najčešće smatraju minornim, sekundarnim, „mikroarhitekturom“, čiji je značaj, u odnosu na tzv. primarne činioce formiranja gradskog prostora, sklon zanemarivanju i potcenjivanju.

Reč je o nameri teorijskog situiranja i obrade problematike koja se u savremenoj literaturi naziva urbani mobilijar i vizuelne komunikacije, a predstavlja značajan segment teorijskog pristupa dizajnu okoline.

Knjiga je dobitnik nagrade „Ranko Radović“ za 2008. godine, kao i specijalnog priznanja za dela iz oblasti umetnosti.

Knjiga predstavlja pregled arhitekture od drevne Grčke do današnjih dana, pri čemu je autor naglasak stavio na zgrade, arhitekte, datume, funkcije i stilove, a manje na teoriju, smatrajući da “ako čitalac ne zna šta je gotska arhitektura, šta je mislio Alberti, ili kako izgledaju crkve koje je podizao Boromini, onda teoretisanje nije smisleno.” Oslanjajući se na opšteprihvaćene poglede i stavove u arhitekturi, Jan Saton je sadržaj i koncepciju dela prilagodio potrebama studenata i ostale čitalačke publike.
Tragajući za počecima zapadne arhitekture, autor se okreće arhitekturi stare Grčke i Rima, smatrajući da je baš tu ustanovljena tradicija koja je određivala forme arhitekture sve do danas. U kontinuiranom procesu smenjivanja stilova, pronašao je njihovu međusobnu zavisnosost i neophodnost postojanja svakog prethodnog za pojavu novog stila. Baveći se krucijalnim pojavama, zdanjima i ličnostima od Vitruvija, Konstantina, Borominija, Paladija, preko neoklasicizma i neostilova, pa sve do modernizma i postmodernizma, Saton je uspeo u sažetoj i jasnoj formi da stvori nezaobilazno delo prilikom proučavanja razvoja stilova u arhitekturi.

U pitanju je knjiga vredna pažnje stručne javnosti i studenata arhitekture, koja obrađuje arhitektonska dešavanja u rasponu od šest vekova – počinjući romanikom i gotikom, i završavajući se manirizmom. Koncepcijski zamišljena kao istorijski, društveni, kulturni i umetnički pregled, ova knjiga se bavi stilskim problemima u arhitekturi, kritički i utemeljeno sagledavajući značajne građevine pojedinih epoha i njihove uticajne stvaraoce. Po prvi put prevedena na srpski jezik, u izdanju “Građevinske knjige”, Arhitektura italijanske renesanse predstavlja uspešan pokušaj sintetizacije velikog razdoblja u istoriji arhitekture.
Metodološki obradivši period pre renesanse u Italiji, Piter Marej je u velikoj meri obratio pažnju na uzročno-posledične veze dešavanja u istoriji i umetnosti, na osnovu čega je stvorio homogenu i logičku celinu. Autor je u ovom, trećem izdanju, naročitu pažnju posvetio bibliografiji, koja je ispravljena i predstavljena u celosti, zbog velikog interesovanja za italijansku arhitekturu od pre četiri decenije (1963), kada je knjiga prvi put i izdata.

Vrsni poznavalac istorije umetnosti i istorije arhitekture novijeg doba, Nikolaus Pevsner, pored nekoliko objavljenih knjiga iz ovih oblasti (Zgrade u Engleskoj, Skice evropske arhitekture, Pioniri modernog dizajna, Studije o slikarstvu, arhitekturi i dizajnu, Istorija tipova gradnje), koje su svojim pojavljivanjem u javnosti odmah pozitivno prihvacene od strane strucne javnosti, dodatno je privukao paznju Izvorima moderne arhitekture i dizajna. Na temeljit i koncizan nacin, Pevsner je ovde izlozio razvoj arhitektonskih stilova sa kraja devetnaestog, pa sve do dvadesetog veka, primenjujuci metodologiju, koja se, pored objektivnih cinjenica i vec ranijih istoriografskih izvora, bazirala i na njegovim ostroumnim zapazanjima i zakljuccima. Posmatrajuci evoluciju stilova od Pjudzina, preko Ar-Nuvoa, Viljema Morisa i pokreta Arts and Crafts, pa sve do preteca modernista iz Cikaske skole, kao i onih "pravih" (Le Korbizje, Gropijus, Mis van der Roe), Pevsner je na sofisticiran i istancan nacin uocio sve međusobne veze ovih arhitektonskih strujanja i njihovih predstavnika, ali i razlike. Posmatrajuci evoluciju stilova u skladu sa drustvenim i istorijskim zbivanjima, "izolovao" je i definisao pocetke moderne arhitekture, koji su vremenom, zahvaljujuci reprezentativnim zdanjima, postali pravi izraz modernog vremena u kojem zivimo.

Paladijevo veliko delo je publikovano i prevođeno mnogo puta. Postalo je najvišecitiran tekst iz arhitekture na Zapadu, gde je dominirao u arhitektonskim studijamasve dok akademski principi u 19. veku nisu postali arhitektonska norma. Prviengleski prevod iz 1738. godine, nastao je od strane Roberta Tavernora i RičardaŠofildsa, 1997. godine. Činjenica je da nije moguće razumeti rimsku i modernuarhitektonsku prošlost na Zapadu ili građevinsku tehnologiju bez poznavanjaPaladijevog spisa.Reč je o antologijskom delu iz domena teorije i istorije arhitekture, sa krajašesnaestog veka. Paladio je u njemu izložio vlastita umetnička opredeljenja napolju arhitekture i građevinarstva, koja su u narednim vekovima, zahvaljujućipravovremenom štampanju na više različitih jezika, predstavljali podsticajnaizvorišta prilikom kreiranja novih graditeljskih programa. Svoje stavove Paladio jepotkrepio obiljem crteža i skica, koje ilustruju genezu, tipologiju i estetiku njegoveumetnosti.

Preko 1200 ilustracija, osnova, poprečnih preseka i crteža na preko 500 strana
Ova knjiga izuzetno dobro spaja tehničko znanje sa glavnim pitanjima estetike i stavlja ih obe u kulturnoistorijski odnos. Konstrukcija se u ovde ne sagledava samo sa tehničkog aspekta već i sa aspekata umetničke kreacije koja je tim izrazitija što je bolje ovladano tehničko-konstruktivnim osnovama. Esejističke refleksije i tematske nedoumice prepliću se sa razmišljanjima usmerenim na praksu i konkretnim preglednim primerima.
Knjiga predstavlja značajan most između obrazovanja i prakse, između studenata i arhitekata, i biće inspiracija svima (mišljenje komisije za RIBA Bookshops Award), i jedan je od najboljih ogleda na polju arhitekture i gradskog planiranja (prema mišljenju komisije za PSP Award).

Opšti ciljevi knjige su: 1/da razvija svest arhitekte, projektanta enterijera, graditelja, proizvođača i korisnika o važnosti antropometrije u odnosu na unutrašnji prostor i potrebe ljudi; 2/da pruži arhitekti i projektantu enterijera osnovna znanja iz antropometrije i prirode, porekla, ograničenja i pravilne upotrebe datih podataka; 3/da upozna arhitektu i projektanta enterijera sa izvorom antropometrijskih podataka koji su važni za prirodu onih problema projektovanja na koje se najčešće nailazi, kao i da ove podatke prezentira na pogodan način; 4/na osnovu ovih antropometrijskih podataka da snabde arhitektu i projektanta enterijera serijom grafički predstavljenih direktivnih standarda dovodeći u vezu gabarit ljudskog tela sa fizičkim komponentama tipskih unutrašnjih prostora u kojima ljudi žive, rade ili se zabavljaju.