BIOGRAFIJE, MEMOARI, DNEVNICI, PISMA

Ovo je šesta i poslednja knjiga monumentalnog serijala Moja borba, u kome Karl Uve Knausgor s retkom beskompromisnošću ispituje život, smrt, ljubav i književnost.

Autor piše o suočavanju s pritiskom koji je neminovno usledio sa uspehom prvih knjiga serijala, i njegovim često dramatičnim posledicama, pa je ova knjiga istovremeno meditacija o pisanju i njegovom odnosu prema stvarnosti, ali i opis piščevog odnosa prema samom sebi – njegovim ambicijama, sumnjama i manama.

Moja borba prikazuje život u svim njegovim nijansama, od trenutaka velike drame do naoko trivijalnih svakodnevnih detalja. To je projekat u kome se granice privatnog i javnog preklapaju, ne bez posledica za samog autora i one oko njega.

Šesti deo je ugaoni kamen ovog neuporedivog literarnog dostignuća.



„Svaka promenjena pelena, svaka cigareta popušena na balkonu, svaka šoljica kafe je još jedan alibi; stvaranje normalnog života koji odvraća od nereda u unutrašnjosti... To što ne možemo da definišemo ono što smo doživeli deo je sjaja.“
Aleks Klark, Guardian

„Šesti je deo utkan u čovekovu ljubav prema svojoj porodici i njegovu opsednutost usamljeničkim životom pisanja, kontradiktornost i povezanost tih suprotstavljenih strasti koje se ponekad savršeno spajaju.”
Melisa Katsulis, The Times

„Jedinstveno uverljivo i upijajuće iskustvo čitanja... očaravajuća interakcija između banalnosti i lepote, suvišnog i uzvišenog.”
Kris Pauer, New Statesman

„Tu središnju tenziju između potreba umetnika i potrebe muža i oca, opisanu na hiljadama stranica Moje borbe, Knausgor dovodi do savršeno logičnog finala. Sa apsolutnom posvećenošću vlastitim idealima, on uspeva da stvori očaravajuće provokativno i istinski važno umetničko delo.”
Stjuart Evers, Spectator

Kao najmlađi student koji je ikada primljen na prestižnu Akademiju umetničkog pisanja u Bergenu, Karl Uve je stigao prepun uzbuđenja i literarnih aspiracija. Ubrzo je, međutim, lišen svojih mladalačkih iluzija. Njegovo pisanje se ispostavlja kao nezrelo i ispunjeno klišeima, a njegovi pokušaji društvene afirmacije pretvaraju se u sumoran neuspeh. Po običaju svoj sram utapa u piću i rok muzici, ali, zatim, malo po malo, stvari počinju da se menjaju. Zaljubljuje se, odustaje od pisanja i njegov život počinje da poprima oblik života odrasle osobe. Sve dok ga autodestruktivno bančenje i neodoljiva draž spisateljske borbe ne povuku nazad.
U najnovijem nastavku ciklusa Moja borba, Knausgor piše nepokolebljivo iskreno, pružajući nam savršen uvid u dramu svakodnevnog života.

„Stvarno veli
anstveno… U ovoj dirljivoj pri
i o jednom mladom čoveku ose
anja vode glavnu reč. Osobenost Knausgorovog dara sastoji se u izuzetnom spoju ugla
anog pripovedanja sa spontanošću grube skice.“
The Observer

„Preleteo sam tih šestotinak strana kao da gutam najzarazniju TV-seriju… Karl Uve zna kako se stvara pripovedački naboj. Malo pisaca ostvaruje tako intiman, neizbežan odnos sa čitaocem, ponekad gotovo neprijatan...“
The Independent

„Ko bi drugi nego Knausgor smatrao vrednim da se dve strane posveti nesporazumu za šankom, zbog koga na kraju mora da plati dvaput više piva nego što je hteo da naruči? Ali ovde su i detinjstvo, seks, ljubav, umetnost, rad i smrt... neverovatno ubedljivo dočarani.“
The Guardian

„Ovo je virtuelna stvarnost sa olovkom i papirom: osećaj da vam se tuđa prošlost učitala u glavu… Harizma ovih knjiga, kombinacija književnog priznanja, komercijalnog uspeha i neobične genijalnosti forme, učinila je da smo naprosto u kulturnoj obavezi da nas hipnotišu obimni opisi norveške svakodnevice… Kao da se pisac i čitalac prisećaju zajedno, istovremeno.“
The Financial Times

„Prvo monumentalno književno delo dvadeset prvog veka.“
The New York Times


Karl Uve Knausgor
Karl Uve Knausgor (Karl Ove Knausgård) rođen je 1968. u Oslu, a odrastao je na Trumeji i u Kristijansandu. Kao devetnaestogodišnjak pohađa Akademiju za umetničko pisanje u Hordalandu. U Bergenu je studirao istoriju umetnosti i književnost. U periodu 1999‒2002. radi kao urednik književnog časopisa „Vagant“, u kojem, pored ostalog, piše eseje o Prustu i De Lilu. Knausgor je 1998. godine debitovao romanom Van sveta (Ute av verden), postigao veliki uspeh i postao prvi debitant koji je dobio prestižnu nagradu norveške kritike „Kritikerprisen“. Njegov sledeći roman Vreme za sve (En tid for alt) izlazi 2004, i nominovan je za nekoliko nagrada, između ostalih i IMPAC Dublin Literary Award.
Šestotomni autobiografski roman Moja borba (Min kamp) izlazi u periodu 2009‒2011, postiže veliki uspeh u Skandinaviji i u svetu, dobija nekoliko nagrada i nominacija. Samo u Norveškoj prodat je u 600.000 primeraka. Zbirku eseja Amerika duše (Själens Amerika) objavljuje 2013. godine. Tokom 2015. i 2016. godine izlaze četiri knjige eseja, Jesen, Zima, Proleće, Leto (Om høsten, Om vinteren, Om våren, Om sommeren), u formi pisama koje otac piše svojoj ćerki čije rođenje isčekuje. Njegova dela dosad su prevedena na više od dvadeset jezika, a osim pisanjem, Knausgor se bavi i izdavaštvom.

Nakon tri godine u kristijansandskoj gimnaziji, Karl Uve odlazi na sever Norveške da radi kao učitelj. Noseći u sebi iskustva koja ni sam ne razume, susreće novi svet. Roman dočarava neiskvarenu grandioznost jednog mladog čoveka, poniženja koja je sâm uzrokovao, iskrenost, nezrelost i glad za egzistencijalnim i seksualnim izbavljenjem.



„Moja borba je kompleksna, slojevita struktura varijacija na srodne motive i teme, Knausgorovih refleksija o pojmovima vremena, sećanja i pripovedanja. Četvrta knjiga je novo i zanimljivo, upečatljivo poglavlje o mukama jednog mladog čoveka.“
Ane Fašethos, Dagens Neringsliv

„Kao Prust, samo duhovitije. Knausgorova saga još je užitak koji stvara zavisnost. Ova knjiga ima sve. Čisto je zadovoljstvo ući u njegov svet, i u poređenju s njim svi ostali savremeni pisci deluju patetično pompezno.“
Melissa Katsoulis, The Times

„Dosad najduhovitija i najneposrednija knjiga u seriji. Komika pokreće pripovedanje dok Karl Uve pokušava da izgubi nevinost.“
Publishers Weekly

„Knausgor savršeno dočarava vrtoglavu mešavinu poleta i zbunjenosti koja pripada poznoj mladosti. Moja borba još uvek je zarazna, krajnje duhovita i duboko ozbiljna. Kao i mladić kojeg opisuje, nabijena je energijom i životnošću.“
TheTimes Literary Supplement

„Moja borba 4 na trenutke je izuzetno duhovit roman, posebno zahvaljujući Knausgorovom samoironičnom pogledu na sebe kao mladog pisca. Ali ispod te tragikomične površine krije se duboka ozbiljnost, radi se o orijentaciji u svetu, pronalaženju identiteta. Knausgor posebno izvrsno i bolno piše o želji da se postane autor, o skrivenoj ranjivosti, o grandioznoj gladi za slavom.“
Even Arncen, Nurlis

Četvoročlana porodica – majka, otac i dva dečaka – sele se na južnu obalu Norveške, u novu kuću, u kraj koji se tek razvija. To su rane sedamdesete prošlog veka, i čini se da porodica materijalno bolje stoji i da sve ide nabolje: budućnost se čini vrlo svetlom. Neverovatno brižljivo, izrazito lično i gotovo razdiruće detaljno, Karl Uve Knausgor slika svet blizak svakome ko je kadar da u sećanje prizove svu onu intenzivnost i novinu detinjeg upoznavanja sveta, sveta u kome deca i odrasli vode paralelne živote koji se nikada i nigde ne ukrštaju.

Treći deo knjige Moja borba, možda najviše „prustovski“, donosi Knausgorovo vrlo živopisno prisećanje na detinjstvo, na spoznavanje sebe, kao i svu slojevitost proticanja vremena, življenja i sećanja kao takvog.

Drugi tom Moje borbe Karl Uvea Knausgora roman je o ljubavi i prijateljstvu, roditeljima i deci, o pisanju kao spasu od banalnosti, a iznad svega o bolno iskrenom i bespoštednom suočavanju sa sopstvenim demonima.

Knausgor ne izmišlja, ne laže, ne ulepšava stvarnost i ne pokušava nikome da se dopadne. Do krajnjih granica ogoljavajući trivijalnost i rutinu, koje čine najveći deo svakodnevice, on žudi za istinom i punoćom egzistencije, i to po svaku cenu. Dok minuciozno secira život, priznaje svoje najmračnije porive, rekapitulira potrošene zanose i zablude, Knausgor ne štedi ni sebe ni bližnje, ispisujući stranice sa sugestivnošću koja čitaoca primorava da se i sâm suoči s najdublje zakopanim samoobmanama i slabostima.

Serijal je postigao veliki uspeh u Skandinaviji i u svetu, ali je izazvao i velike kontroverze zbog otvorenosti s kojom autor piše o stvarnim ličnostima i događajima. Pokrenuo je i niz rasprava o odnosu realnog i fiktivnog, biografskog i književnog, ali i moralnog u umetnosti - takozvanu Knausgor debatu.

Moja borba po značaju i uticaju prevazilazi književne okvire. Ova knjiga je postala globalni kulturni fenomen, predmet analiza i studija i moćan artefakt vremena, od onih dela po kojima će se pamtiti prve decenije XXI veka.



„Konop oko vrata, nož u srce. Ova knjiga je magična. Čitav svet se jednostavno otvara u njoj... Knausgor će u književnosti steći isti status kao Henrik Ibzen i Knut Hamsun.“
Kristeligt Dagblad

„Zapanjujuće elokventno promišljanje muškosti, kućevne svakodnevice i umetničke žudnje za bekstvom.“
Bojd Tonkin, Independent

„Autobiografski roman Moja borba Karla Uvea Knausgora jedan je od najzanimljivijih književnih poduhvata novijeg vremena zbog kojeg je ovaj norveški pisac na dobrom putu da postane ’skandinavski Prust’.“
Stiven Romej, Spectator

„Kao i u prvoj knjizi, Knausgor pokazuje svoj književni kalibar… Vešto i s neprikosnovenom elegancijom radi sledeće: polazi od konkretne, prepoznatljive trivijalnosti, i s lakoćom radnju i perspektivu podiže u vrtoglave visine. Tako nastaje velika književnost. Jasno je da se sve preliva iz autorovog ličnog života, ali on bravurozno uspeva da materijal, radnju i opis privatnog uzdigne do nečeg univerzalnog, što se tiče svakog od nas.“
Fin Stenstad, Tønsbergs Blad

„Snažno i značajno… Tamo gde bi mnogi savremeni pisci neminovno skliznuli u ironiju, Knausgor je uporno i potpuno iskren, nimalo uplašen što daje glas univerzalnoj anksioznosti... On traži od nas da se uživimo u svu ordinarnost života… Završne rečenice ove knjige su jednostavne, spokojne, svrhovite. Sadrže ono što Valter Benjamin naziva ’epskom stranom istine, mudrošću’.“
Džejms Vud, The New Yorker

Prva knjiga Moje borbe Karl Uvea Knausgora početak je monumentalnog autobiografskog dela u šest tomova. U prustovskim reminiscencijama, ovaj autor bespoštedno govori o sebi, svom životu, ljudima iz svog okruženja, o svojoj prošlosti i sadašnjosti. Onaj o kome se piše ujedno je i onaj koji piše, a njegova sećanja su materija naracije i njen glavni materijal. Pa ipak, Moja borba nije klasična autobiografija.

Knausgor sve vreme balansira po ivici između realnosti i fikcije, poigravajući se konceptima sećanja i stvaralaštva, njihovom pouzdanošću i uzajamnom zavisnošću. Ovo je i vešta književna konstrukcija u kojoj se esejistička razmišljanja o smrti i percepcija realnosti povezane s njom mešaju sa smrću autorovog oca i njegovim složenim i problematičnim odnosom s njim. Moja borba je autobiografija koliko i roman, ispovest koliko i esej, knjiga o vremenu, sećanju, stvarnosti i smrti koliko i priča o jednom ocu i sinu.

Serijal je postigao veliki uspeh u Skandinaviji i u svetu, ali je izazvao i velike kontroverze zbog otvorenosti s kojom autor piše o stvarnim ličnostima i događajima. Pokrenuo je i niz rasprava o odnosu realnog i fiktivnog, biografskog i književnog, ali i moralnog u umetnosti - takozvanu Knausgor debatu.

Moja borba po značaju i uticaju prevazilazi književne okvire. Ova knjiga je postala globalni kulturni fenomen, predmet analiza i studija i moćan artefakt vremena, od onih dela po kojima će se pamtiti prve decenije XXI veka.