Misterija smrti našeg čuvenog naučnika, prvog borca za obnovljivu energiju u Srbiji.
Profesor dr Branislav Branko Lalović (1928–1988), zapaženi nuklearni fizičar Instituta „Boris Kidrič“ u Vinči, započeo je sedamdesetih godina prošlog veka značajna istraživanja o alternativnim izvorima energije. Nakon vrlo uspešnih eksperimenata postao je jedan od najpoznatijih stručnjaka na polju sunčeve energije.
Ekološki korifej i solarista svetskog renomea, omiljeni profesor na tri univerziteta u Srbiji, pionir solarne arhitekture koji je uvrstio SFRJ u sam vrh svetske nauke, domaću i međunarodnu javnost prvo je zasenio svojim genijalnim delima, a zatim naprasno napustio ovaj svet pre vremena, ne želeći do poslednjeg trenutka da poveruje da je – možda – ubijen.
Ovo je priča o sudbini naučnog velikana u našem društvu i dilemama o upotrebi solarne i nuklearne energije koje su aktuelne i danas. Ratnik sunca je autentično svedočanstvo o čoveku koji je otvorio dotad nepoznata vrata nauke i tehnike, ali naše društvo nije imalo dovoljno znanja i hrabrosti da zakorači kroz njih.
Jeste li čuli za džumbus-bal Mike Alasa? Znate li ko je bio Nikola Čupić? Da li vam je poznata Barbotova garda? Ko je prvi Srbin koji je oplovio planetu?
Živojin Petrović nastavlja da istražuje našu prošlost i donosi nam nove priče o neobičnim događajima u Beogradu, o zaboravljenim a zaslužnim građanima, o prvinama i ispraćajima za pamćenje. Zabavne i bizarne, intrigantne i emotivne, ove crtice izvlače na svetlost dana ono što naučne discipline zanemaruju a život stvara, ističući svoju neponovljivu vrednost.
Da li ste čuli za prvog Srbina na Severnom polu? Ili za prvog Srbina koji je u stomaku nosio blizance? Znate li ko su bili jahači torpeda? Znate li da je jedan Srbin bio najbolji iluzionista na svetu? Koji je to brod potonuo od stida?
Priče iz naše prošlosti – herojske, duhovite, zapanjujuće ili bizarne – često mogu da nas iznenade i zaprepaste. Živojin Petrović je strastveni sakupljač takvih crtica, a marljivim istraživanjem dokopao se očaravajućih podataka i preneo nam ih ne bi li se spasile iz čeljusti zaborava. Bilo da je reč o anegdotama, beleškama ili filmski
