Otkrivajući svoju ranjivost bez zadrške, Kristina Kuzmič ruši zidove tišine koji okružuju roditelje u borbi, decu koja se suočavaju s problemima mentalnog zdravlja i sve one koji ih vole i pokušavaju da budu uz njih.
Pružajući nam dubok uvid u svoje najranjivije i najuznemirujuće trenutke — majke deteta koje pati — ona nam nudi priču koja je najbliža emocionalnom uputstvu za kojim roditelji tragaju. Zahvaljujući toj priči, kada se sledeći put nađemo u sopstvenom roditeljskom paklu, naši koraci biće osvetljeni sećanjem na njenu mudrost i hrabrost.
Za sve one koji nisu imali priliku da upoznaju obe strane njene duše-rusku u Srbiji i srpsku u Rusiji.
Kada imaju prefiks dobrote, što pretpostavlja da nešto radite zato što osećate da tako treba , a ne da biste se time hvalili ili čekali da vam neko oda priznanje,dobra dela nadžive svoje stvaraoce.Ona ostaju u amanet onima koji dolaze, a ne samo onimau čijem vremenu i za čije su potrebe stvorena. Dela natalije Šatiljine, njeni projekti, saradnje, pokroviteljstva, odnosno, čitava misija koju od početka svog života u Srbiji sprovodi na polju zbližavanja ruskog i srpskog naroda, nose u sebi tu notu vanvremenskog. -Danka Grubačić, novinarka
Kako je Dmitrij Balašov putujući sa grupom ruskih intelektualaca u „slovenskom pohodu“ od Marmanska pa sve do Crne Gore predvideo šta će se dogoditi dve i po decenije kasnije na prostorima slovenskih naroda?! Pred vama je priča na srpskom I ruskom jeziku koja svedoči o bliskosti pravoslavnih naroda. Priča koja se ne sme zaboraviti! O autoru: Ruski pisac i istoričar, Dmitrij Mihajlovič Blašov, objavio je više desetina knjiga tokom svog života u milionskim tiražima,kako u sovjetsko vreme, tako i nakon raspada SSSR-a. Iza sebe je ostavio i nekolio desetina naučnih radova o istoriji drevne ruske književnosti. Ubijen je pod nerazjašnjenim okolnostima 2000. godine u seoskoj kući u Kozinevu (Novogorodska oblast).
